Žuto i opalo lišće u narodnoj pesmi: Tuga kao plemenita emocija (PLEJLISTA)

"Žuto lišće sad je palo svud, stara breza već je u svom snu.

Još i hladna zima će ova proć, kad se sunce vrati i ti ćeš doć.

Preporučujemo

Što je tužna jesen u vrtu mom, ja sam tako sam, a ti si u srcu mom."

Ovako je legendarni Đorđe Novković, tvorac najvećih hitova zabavne muzike, pripomogao narodnjacima u oplakivanju prohujale ljubave. A kad ljubav jednom prođe i lišće najavi kraj, i to ono žuto, uvelo, opalo. Doduše, ljubav ne bira ni početak ni kraj, ali, zamislite rastanak uz zelen lug, tek procvalo cveće i poj slavuja. Ne ide! Svi smo mi drukčiji, a sudbina nam je uglavnom ista.

Oktobar (listopad) je stigao, devetnaesti u ovom veku. Samo, nema novih narodnih pesama o ljubavi što prođe sa uvelim i opalim lišćem. "Zlatno doba" prezire zlatnu jesen. Danas je sramota biti tužan, a nije sramota biti budala. Sramota je pevati o uvelom lišću jer asocira na starost, na jesen života. Nove pesme i novi mediji propagiraju smeh i ludilo, sad i odmah, po svaku cenu. Zato je, valjda, ovaj svet pun mladih a tako rano ostarelih.

"Sve moje jeseni su tužne" - poručuje legendarni šlager. Ako je do utehe, tuga je plemenita emocija.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)