Usnija Redžepova: 4 godine od odlaska legende južnjačkog melosa

Usnija Redžepova/Printskrin: Youtube/Jugoton Music

"Otkad sam se rodila, igra me je vodila. Pesma je život moj i sve dugujem njoj. O, pesmo moja, o, igro moja, najlepši dani života mog. Neka duge kose vetri nose, neka noge bose gaze rose. Neka ruke moje grle zore, neka oči moje vatrom gore."

Preporučujemo

Ovako je pokojni Sveta Vuković opisao legendu južnjačkog melosa Usniju Redžepovu (04.02.1946 - 01.10.2015). Mada rođena u Skoplju, mnogi su godinama mislili da je Vranjanka ili Nišlijka, što samo govori koliko je autentično donosila melos juga.

Usnija je jedno od šestoro dece majke Sabrije, Turkinje, i oca Jašara, Roma, džambasa i veseljaka. Na takmičenju pevača amatera Radio Skoplja, prvi put je eksplodirala na bini. Postaje član Akademskog studentskog društva "Mirče Arcev" iz Skoplja. Po završenoj gimnaziji upisuje arapski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. 1965. snima svoju prvu ploču sa ciganskim narodnim pesmama. Mešavina romske i turske krvi buknula je i na koncertnoj bini i na pozorišnoj sceni.

Četvrt veka je igrala "Koštanu" na sceni narodnog pozorišta. Raša Plavović je izjavio da je Usnija najautentičnija "Koštana" koju je gledao.

Usnija Redžepova/Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

Usnija nije uspela da objasni sebi, a ni slušaocima moje radio emisije, kako je uspela da pobedi urođenu stidljivost i postane živa vatra na sceni. Onako sićušno i krhko telo pretvaralo se u buktinju, provalu ritma. Orijentalni ples je donosila sa neviđenom lakoćom, nenapadno i bez vulgarnosti. 1974. pojavljuje se sa turskim čočekom "Gelj, gelj" u filmu "Derviš i smrt" u sceni sa legendarnim Borisom Dvornikom u ulozi Hasana.

Među prvima je počela da peva i snima sa trubačima. Ali, najviše je zavolela jednog harmonikaša, Šapčanina, nastavnika muzike i urednika Radio Beograda, Svetomira Šešića. Usnija je bila opčinjena Šeletovom energijom: razvlačio je kablove, postavljao ozvučenja, vozio kolege, svirao tri koncerta dnevno, poskakivao sa harmonikom.

2011. dobija nacionalnu penziju za poseban doprinos kulturi ovog naroda. 2012. ostaje bez supruga, ostaje sama, žaleći što im sudba nije podarila decu. Govorila je: "Bogovi su mi podarili pesmu, moju najveću radost i moju jedinu decu". Otišla je u večnost pre četiri godine, kao najdraža koleginica mnogih narodnjaka.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)