74. rođendan Žarka Dančua: Gospodin plemenita kova (PLEJLISTA)

Žarko Dančuo, gospodin plemenita kova, rođen je na danšnji dan 1. oktobra 1945. u Zagrebu. Jedan film o Antonjinu Dvoržaku koji na violini svira čuvenu humoresku, predodredio je Žarkovu muzikalnost. Roditelji ga upisuju na časove klavira kod "gospođe Mlinarić dva sprata iznad". Sa pet godina postaje član Dečije dramske grupe Radio Zagreba. Na pitanje na koga je talentovan, odgovorio je da mu i tata lepo peva i svira gitaru za društvo. Čelnici radija su se zainteresovali i za Žarkovog tatu. Tako je otkriven Dušan Dančuo, jedan od najvećih pevača romansi i gradskih pesama. Obično biva da poznati tata "pogura" svoga sina. Ovo je svetski raritet da je mali Žarko izvukao iz anonime svoga oca! Godinama su bili najpoznatiji otac i sin na jugoslovenskoj muzičkoj sceni. Obojica su prvo postali radijski pevači, pa tek onda diskografski.

Preporučujemo

Žarko je nastavio sa usavršavanjem u muzičkoj školi, pohađao solo pevanje, naučio se pravilnom disanju, savršenoj dikciji. Kada se sve to nakalemi na bogomdanu toplinu u glasu, dobijete ovakvog muzičkog vunderkinda koji se dokazao i u pop-rok fazonu, šlageru, gradskoj pesmi i romansi, solo i u duetu sa ocem, kao član sastava "Roboti" i "One i oni".

U kvartetu "One i oni" zaljubljuje se u dražesnu koleginicu "Daliborku Stojšić i ljubav kruniše kratkotrajnim brakom.

1965. snima prvu ploču, kasnije još nekoliko singlica sa lepom zabavnom muzikom. 1968. prelazi u Beograd i postaje član legendarne Beogradske estrade. Sa orkestrom Žarka Josipovića Škule godinama je pravio mesečne turneje sa Safetom, Tozom, Lepom, Sarievskim...

Žarko Dančuo Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

1980. je načinio preokret u svom pevačkom fahu. Na Festivalu podunavskih pesama u deset gradova odnosi ubedljivu pobedu ostvarenjem zemunskog pesnika i boema Jovana Ljubinkovića Pube "Dunav, Dunav tiho teče", pobedivši najveće zvezde jugoslovenske narodne muzike. Sa Pubom je snimio još nekoliko remek-dela. Izdvojio bih možda i najlepšu pesmu za najčešće žensko ime na svetu: "Jelena se za me zove početak i kraj".

Žarko je oličenje gospodina i u pesmi i u životu. Za svoju publiku daje sve najbolje od sebe, pa i obavezno odelo i kravatu. Nikad nije jurio jeftinu popularnost niti se povodio za masovnim ukusom. Doduše, gospodari masovnog ukusa poodavno proglasiše romanse i gradske pesme "lipsanom vrstom muzike". Pitam se, kakvi smo mi gospodari svog ukusa kada dozvolismo da gospodare ovakvi gospodari?

Gopodin Dančuo je petnaestak godina u penziji, uživa u miru zelenila Kosmaja. I danas peva, ali bira gde i kome, iz istih tonaliteta kao i pre pola veka.

Specijalno za Muzičku apoteku izgovorio je svoje stihove, za poslednje romantike, za one koji žale za nečim što je nekad bilo:

"Dani su mi odbrojani, sećanje mi samo osta,

na trenutke sreće s tobom, ne beše ih nikad dosta.

Ljubio sam usne mnoge, al nijedne kao tvoje.

Samo s tobom bejah jedno, a sa drugim besmo dvoje.

Dok vetrovi dušom veju, oko srca led me steže,

još sećanje samo na te sa životom sad me veže.

Na poslednji put se spremam, ni pesma mi nije mila,

lakše bi mi dušo bilo pored mene kad bi bila.

Proleteo život ovaj i već srce kuca tiše,

Samo jedno sada žalim, što ne ljubih tebe više."

(Telegraf.rs/Goran Milošević)30