Toma Zdravković: 28 godina od smrti estradnog Karamazova (PLEJLISTA)
28 godina je od Tominog upokojenja, a on je sve življi. Rođen je u Pečenjevcima uoči izbijanja Drugog svetskog rata. Kada je imao samo tri godine, otac Dušan je odveden u zarobljeništvo, a majka Kosara se dovijala kako da prehrani petoro dečjih usta. Zato je valjda i nosio večitu setu u pogledu. Odmah posle osnovne škole otisnuo se u svet u potrazi za uhlebljenjem. Kompleks neobrazovanosti je vukao kroz život i kompenzovao ga pesmom. Godinama je pevao u najzadimljenijim kafanama, sve dok nije upoznao Silvanu Armenulić. Silvana će Tomu uvesti u neke otmenije restorane, a Toma će Silvani podariti pesmu života "Šta će mi život bez tebe dragi".
U diskografiju ulazi 1964. dosta traljavo sa pesmom "Žena druga mog" Enrika Masijasa u produkciji Diskos, bez ikakve reklame i u beznačahnom tiražu. Posle toga snima dve izrazito dvojkaške singlice, sa po četiri pesme. Čak je snimio i pesme Buce Jovanovića. Ploče su bile tehnički lošeg kvaliteta, a i Toma je, po sopstvenom priznanju, pevao loše.
Od Ilidže 1969. kreće meteorski uspon Tome Zdravkovića pesmom Blagoja Košanina "Odlazi, odlazi". 1970. na festivalu Beogradski sabor zakucava svoje mesto na vrhu pesmom Mije Krnjevca "Sliku tvoju ljubim". Kada je Mehu Puziću komponovao "O majko, majko, što me rodi kad sreće nemam ja", Toma je postao i pevačka i autorska gromada. Publika je doživliavala sladostrašće slušajući ovog simpatićnog žgolju i nosonju. Atmosferu je dovodio do vrhunca i bio spreman da iskontroliše svaku neprijatnost. Na jednom koncertu u Makedoniji doživeo je provokaciju na nacionalnoj osnovi. Sišao je u publiku, zagrlio provokatora i rekao: "Aj' se zagrlimo i budemo braća".
S jedne strane pevač, pesnik i kompozitor, s druge strane kockar, pijanac, pustolov. Ovakvog Karamazova ni Dostojevski ne bi mogao da opiše. Govorio je da kocka ima i dobrih strana - priprema čoveka da podnosi gubitke. Kad je teško oboleo, primio je dosta brižnih saveta prijatelja i nastavljao po svom. Govorio je: "Kakva dijeta, kakvo suzdržavanje, kakva operacija.
Postoji hiljadu načina da se umre, a samo jedan da se živi." Plenio je pažnju najvećih novinara. Mića Minimaks je govoro da ko ne voli Tomu, ili nije postojao ili je idiot. Smišljen je i slogan - vinjak + Toma = koma!
Bio je najzaljubljiviji čovek na estradi. Pričala mi je Anđelka Govedarović kako je 1972. na koncertu u Budvi upoznao jednu Cetinjanku Nadu i već sutradan pravio venčanje na Ostrvu cveća.Voleo je i opevao mnoge žene, ne samo Danku Novović. Aleksandra, Ana, Anđela, Branka, Duška, Jelena, Ljiljana, Marta, Mirjana, Marija, Nada, Nedžmija, Sanja, Fatima... kakav niz žena u Tominim pesmama!
Otišao je u večnost na današnji dan, 30. septrmbra 1991. gotovo neprimetno, u jeku ratnih sukoba u Jugi. Na plejlisti su pesme koje su drugi veliki autori komponovali za Tomu.
Inače, u javnosti se iznosi pogrešnja tvrdnja da je Toma autor svih svojih pesama. Makar jednu trećinu pesama iz Tominog opusa komponovali su drugi: "Odlazi, odlazi", Pukla žica na gitari", "Kafana je moja sudbina" (Blagoje Košanin), "Posle čaše vina", Čekaj me", "Za tebe Čavale druže" (Zahar), "Pesme moje", Izgubljene ljubavi" (Kemal Monteno), "Svirajte noćas samo za nju", "Za Ljiljanu" (Aca Korać), "Ej Branka", Svirajte mi tiho, tiše" (Miša Marković), "Žena druga mog" (Enriko Masijas), "Vozovi moji prolaze" (Ž. Subotić).
(Telegraf.rs/G. Milošević)
Video: Žika stigao na slavu kod Cece
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Јелена
Непоновљиви Тома ❤️
Podelite komentar
...
Legenda...
Podelite komentar
Boban
Pesme moje pesme mojeeee.....
Podelite komentar