Sećanje na Jovicu Petkovića (1): Smederevac koji je oplemenio bosanski sevdah (PLEJLISTA)
"Bosno zemljo moja mila", "Šeher grade Banjaluko mila", "Da sam ptica i da imam krila", "Razbole se srce moje,", "Kada moja mladost prođe", "Neka moja duša vene", "Jahao sam konje", "U Avdije ćeri obadvije", "Jajce grade to je tvoja dika", "Romanijo goro jelovita", "Moja majka stalno brine", "Kada pođem niz sokak", "Sve devojke iz mahale", "Kad Bosanci zapevaju"... Teško da bi se iz naslova ovih pesama mogao naslutiti jedan kompozitor, rođeni Smederevac, Jovica Petković.
Rođen je 01. 09. 1927. u Smederevu. Otišao je lanac zemlje da bi došao do harmonike i svog prvog velikog učitelja Drage Keca. Svirku je usavršavao u smederevskim i beogradskim kafanama, a nemirni duh je smirivao i na Sremskom frontu kao i u ringu, doguravši 1948. do reprezentativca velter kategorije u bokserskom klubu "Milicionar".
1955. legendarno Radio Sarajevo je raspisalo konkurs za nove melodije i muzičare, budući da je i njihovim službenicima i slušaocima dosadilo emitovanje pesama o partizanima, Bosni i slobodi. Jovica je iz Smedereva zapucao u Sarajevo, ne sluteći da će u "šeheru" ostati 35 godina! Onako omalen, sa teskom harmonikom, opčinio je uštogljene sarajevske sevdalije. Njegova svirka je ličila na provalu oblaka, sa neuhvatljivim improvizacijama. Legendarne sevdalije - Zaim Imamović, Ismet Alajbegović Šerbo i Jozo Penava - uspeli su da mu smire strasti. Postaje član a kasnije i višedecenijski umetnički rukovodilac Velikog narodnog orkestra Radio televizije Sarajevo. Živeći decenijama na "slatkom ćošetu" Baš-čaršije i slušajući glas mujezina sa Begove džamije, dobio je inspiraciju za svoju prvu kompoziciju "Sa Igmana pogledat je lepo". Prvi diskografski uspeh postize sa legendarnom Nadom Mamulom. Stiže i prvi veliki honorar od diskogragske kuće za tiraž pesme "Smederevo grade od starina" u vidu šporeta na čvrsto gorivo! Pored Nade Mamule vinuo je još jednog pevača, sarajevskog gorostasa Slobodana Lalića, sa kojim je planirao da nadmaši Safeta. Problem je što Lalić sem razornog glasa nije posedovao ništa drugo za Safetovu detronizaciju. Postaje jedan od najpopularnijih harmonikaša svih vremena, oličenje fajterskog sviranja. Bože dragi, kad sam ga prvi put video, nisam se mogao čudom načuditi - Jovica onako mali, svira najtežu harmoniku, i svira i skače! Pričao mi je jedan prijatelj, koji mu je par godina svirao drugu harmoniku, da je doživljavao sladostrašće na vrhuncu sviračkog zanosa.
Svirao je na pločama ne samo svoje pesme, nego i mnoge antologijske numere svojih kolega koje je ukrasio nenadmašnim foršpilima. Prvi se drznuo da foršpile pretvori u teren svojih improvizacija, čime je zasenjivao i najveće pevače. Stvar je u tome da njegove bravure nisu smetale ni najvećim zvezdama. Jedini je harmonikaš sa ovih prostora koji je besprekorno gospodario harmonikom, podjednako majstorski i levom i desnom rukom. Izvlačio je na harmonici i više od onog što ona tehnički može. Dragan Stojković Bosanac je izjavio u mojoj emisiji na radiju: "Učio sam i od Šerbe i od Jovice. Doduše, kod Šerbe je bila samo janjetina, kod Jovice je bilo i malo prasetine."
Posle 35 godina provedenih u Sarajevu, dočekao je rat u Bosni. Nije mu bilo lako. Ni tamo se, ni ovamo se. Za sve je bio "naš Jovica". Odlazi u Beč gde je otvorio svoju školu i radio na politehničkoj akademiji.
2007. je pretrpeo moždani udar i sa oduzetom levom stranom vegetirao u carskom gradu Beču u staračkom domu, ostavljen, zaboravljen i za života sahranjen, čak i od svojih najbližih. Da ne beše Ahmeta Bajrića, divnog čoveka i dobrog pevača, Bosanca na privremenom radu u Beču, Jovica bi još nedostojnije okončao svoj vakat.
Legendarni Jovica se upokojio na današnji dan, 14. septembra 2015. u Beču. Sahranjen je sedam dana kasije u rodnom Smederevu.
Srbija i Bosna, Smederevo i Sarajevo, tek treba da se oduže harmonikaškoj ikoni i jednom od najvećih majstora sevdaha svih vremena.
(Telegraf.rs/Goran Milošević)
Video: Indi Aradinović novogodišnji intervju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
JS
Nema vise dobrih tekstopisaca. Onih kao nekada. A otisli su velikani narodne izvorne muzike, zabavne muzike i vrsni instrumentalisti. Trebalo bi na sve moguce nacine, pricati o njima i istoriji nase muzike.
Podelite komentar