99 godina od rođenja Zaima Imamovića: Skroman čovek i velika legenda sevdaha (PLEJLISTA)

Zaim je prvi veliki sevdalija i prvi narodnjak u bivšoj Jugi sa najširom popularnošću. U vreme kad je radio bio čudo tehnike, jedan kupac je rekao prodavcu: "Kupiću radio, ako u njemu peva Zaim Imamović".

Preporučujemo

Kada je u Sarajevu 1956. gostovao jedan od najvećih operskih pevača tadašnjice, posle koncerta jedan iz publike reče: "Bilo je lepo, samo još da je pevao i Zaim". Kulminacija legende o Zaimu su zlatna pluća koja su mu ugrađena! Zato, on kad peva, kao da govori, jedva usta da otvara! On i ne sme jače da zapeva, jer ga mogu povrediti baglamice sa zlatnih pluća.

Zaim Imamović je rođen na današnji dan, 26. avgusta 1920. u Mrkonjić Gradu. Detinjstvo provodi na periferiji Travnika zvanoj Bojna ("Kolika je viš' Travnika Bojna"), gde završava tekstilni zanat. Od rane mladosti se druži sa pesmom. Rano je naučio da svira frulu i harmoniku.

Zaim loše govori, zamuckuje, a peva kao niko. Lepo, čisto, malo nazalno, intonativno savršeno, posebnim tenorom, neviđeno lako, glasom velikog raspona i snage.

Prelaskom u Sarajevo postaje član KUD-a "Gajret" 1937. Svoju potpunu pevačku afirmaciju doživljava od 1945. na talasima tek formiranog Radio Sarajeva. U jeku svoje najveće popularnosti, živeo je najskromnije od državne plate pevača koji peva na radiju.

Imao je zadatak da uveseljava ljude posle rata. Snimao je i pevao stare sevdalinke i tek poneku novokomponovanu u sevdalijskom ruhu. Govorio je: "Izvesnu šansu imaju da prežive jedino pesme Radeta Jovanovića, Joza Penave, Šerbe i još ponekog autora. Sve ostalo je kao sedmične novine, bude i prođe".

Zaim Imamović Prinskrin: Youtube/Jugoton Music

Svoju muzikalnost je potvrdio i kao kompozitor. Da nam je ostavio u amanet samo "Sve behara i sve cveta", imao se rašta i roditi. Ta Zaimova pesma je i dan-danas jedna od najslušanijih u Srbiji, doduše, prilično šatorizovana.

Kad je Zaimova diskografija u pitanju, pomenuću nekoliko detalja.

Ostaće zabeleženo da je 1952. uz pratnju Ismeta Alajbegovića Šerbe, u lošem i nekompletnom studiju, za samo jedan dan snimio 12 ploča!

Kada je dobio ponudu da za PGP-a snimi jedan sevdalijski program, Zaim je pristao uz smo jedan uslov - da harmoniku svira Buca Jovanović. Teška srca su čelnici PGP-a pristali, snimili pesme i LP ploču, ali Bucu Jovanovića nisu potpisali na ploči. Poslušajte na plejlisti pesmu "Vozila se po Vrbasu lađa" i čućete prepoznatljivu Bucinu harmoniku.

Zaim je snimio i pesmu "Kahvu mi, draga, ispeci". Otpevao je baš onako sevdalijski, kako pesma i zaslužuje, jer je u pitanju narodna pesma iz Sandžaka.

Zaim je neobično voleo pesme i pevače iz Srbije. I najsrpskiju pesmu doneo bi sevdalijski. Od pevača iz Srbije naročito je voleo da sluša Boru Janjića, Vuleta Jevtića i Dobrovoja Topalovića. Malo je poznato da su Ljuba Aličić i Mitar Mirić, kao totalni anonimusi, svoje prve ploče snimili sa Zaimovim pesmama.

Zaim Imamović Prinskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

Kada se pred raspad Juge povukao u penziju, izjavio je: "Gledam iz prikrajka šta se dešava i sve se više uveravam kako tom svetu, koji surovo skrnavi našu narodnu pesmu, ni po čemu ne pripadam. U tu vrstu borbenih linija, ali uz prilično defanzivnu taktiku, prepustio sam sina Nedžada i unuka Damira".

Ovaj autentičan narodni umetnik otišao je tiho u večnost 2. februara 1994. u jeku krvavog rata u Bosni. Žao mi je što ga nisam upoznao. Ako ga ipak negde sretnem, priznaću mu:

- Kao mlad sam mnogo više voleo Saju. Što sam stariji, sve više volim tebe, dobri moj Zaime.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)