"Ovčarski ciklus": Pesme kojima je tako malo trebalo za sreću! (PLEJLISTA)

Lako je Arsenu Dediću da u zanosu urbane čamotinje otpevuši: "Ja pjevam samo da mi prođe vrijeme." Naši davni preci i junaci zapevali su u "Šumadiji šumovitoj" i zbog sreće što su se skrasili u ovako plodnu i rodnu zemlju. I prota Mateja Nenadović beleži u svojim "Memoarima" da su naši stari imali zavet da se nasele onde gde čuju vola da bez odmora najviše puta rikne i gde nađu pčele u grmu. Znači, i volovi i pčele su pevali od sreće! Pevali su i naši preci, imali su i zašto, imali su i kome. Konji i volovi nas spasoše u čestim i velikim seobama, a ovce i svinje prehraniše i sačuvaše od studeni. I nas i Švabe i Turke. Barem je vode i žira bilo u izobilju, o livadama i da ne divanim. U takvom "ozračju" su i nastajale izvorne narodne pesme (nama današnjim izvorne, jer im ne znamo autora, a nijednu pesmu nije napisao narod nego daroviti pojedinac). Upravo su čobani i ovce najprisutniji u starim izvornim pesmama. "Ovčarski ciklus" je nastavljen i procvatom diskografije.

Preporučujemo

Jedno vreme se više pevalo o ovcama nego o ljudima. Mada, kad malo bolje razmislim, o čemu drugom i da peva naš davni predak? Zapravo, ni ovčarske pesme nisu pesme o ovcama, nego o ljudima kojima je trebalo tako malo da budu srećni. Na današnjoj plejlisti su isključivo izvorne ovčarske pesme. Kao poseban raritet vam preporučujemnaivca Žiku Radenkovića Ćiviju, koji uz gajde peva večnu biblijsku temu o izgubljenom jagnjetu:"Lego čoban na zelenu travu, kabanicu smotao pod glavu. Kad se čoban trgao iz sana, o ovaca nema, pa nema, pa nigde nema. Kad je čoban prebrojao ovce, od stotine nema polovine, i nema mu najmilijeg Gare. Aoj Garo, moja ljuta rano, i umreću prežalit' te neću! Kiša lije belo stado mije, Kulin kevće, čoban suze lije: moje malo miljeno, svileno, kudravo, čupavo, nestalo jagnješce garavo. Kad, gle čuda! Evo stada, a evo i Gare, pa se čoban i njegov pas Kulin vesele."

(Telegraf.rs/G. Milošević)