Dodolske pesme: Pevali su naši stari umesto molitve (PLEJLISTA)

Još se nije pojavio ni čovek ni Bog koji bi svima ugodio. Zato valjda i ima više ćudi nego ljudi i zato se i verovalo u toliko mnogo Bogova. Zato je i Boris Bizetić primetio - Leti vrućo, zimi ladno, kakogod okreneš, gadno!

Preporučujemo

Kad upeče zvezda i žedna zemlja otvori svoie brazde, kada stoka izduži svoje vratove a besni kerovi isplaze svoje jezike, napaćeni seljak bi prineo na žrtvu i ženu i najbolju njivu za jednu dobru kišu. Tada bi kretale devojke okićene cvećem i zelenilom od kuće do kuće da se prskaju vodom i pevaju naročite pesme, moleći se Bogu za kišu. Tako su nastale dodole, narodni običaj još iz paganskog doba.

Mi idemo preko sela, oj dodo, oj dodo le! a oblaci preko neba, oj dodo, oj dodo le! A mi brže, oblak brže, oj dodo, oj dodo, oj dodo le! oblaci nas lretekoše, oj dodo, oj dodo le! I orosi naša polja i dva pera kukuruza, oj dodo, oj dodo le! Beleži Vuk Karadžić u "Srpskim narodnim pesmama".

Kad dodole "urade dobar posao" i bude rodna godina, kretale su mobe, možda i najlepši izraz narodne sabornosti. Radilo se kod komšije i gazde bez plate, samo za jelo i piće. Učinim ja tebi, učiniš ti meni! Na mobama se oblačilo kao za crkvu ili svadbu. Iz kuće sa više čeljadi, otimalo se koje će poći.

Ali, ponekad je kiša preteravala. Seljaci su govorili - Biće gorka pita!

"Siv se oblak nadvio na polja, to je majko golema nevolja.

Oj oblače nemoj na orače, nemoj na kopače,

na kosače, plastioce, žeteoce, vezioce,

na sejače i berače, led oblače nemoj na orače.

Rosi kišo, al' samo u noći, danju ćemo svi u polje poći.

Rosi kišo svakog trećeg dana, od Đurđeva pa do Ilindana."

Ovim stihovima je legendarni Obren Pjevović probudio ono dodolsko i pagansko u nama. Pevao je Obren ovu pesmu sa svojim seljacima iz Mrčajevaca i mnogo pre nego što je Vera Ivković (po ukusu vašeg voditelja najbolja pevačica narodne muzike svih vremena) snimila na ploči.

Kad zapevam ovako malena, potekla bi voda iz kamena. Od mobe se sve orilo i polje je pevalo - primećuje Obren. Iskreno, primećujem još nešto: izgleda da su pesme sa plejliste bile učinkovitije po našeg seljaka od protivgradnih štabova i raketa u današnjoj Srbiji!

Ako je najveće bogatstvo koje Bog daruje čoveku osećanje mere, onda i seljak, rab Božji, očekuje malo mere od neizmernog.

"Javi se o Sunce, tužnom Božjem rabu, koji ti je pokorno žarka stada šišo.

Zemlja se polako pretvara u žabu. Dosta, Bože! Već si nas do kože popišo!

(Dobrica Erić)

(Telegraf.rs/Goran Milošević)