Zora Dubljević: Najumilniji glas bosanskog sevdaha (PLEJLISTA)
Mnogi pevaju napadački, visoko, razbijački. Kakav je to Bosanac ako nema avaza, rekli bi mnogi. Srećom, i u sevdalijskom izrazu ima suptilnih izraza. Zora Dubljević je najviša mera umilnog tumačenja sevdaha. Jedno malo pojašnjenje: kada neko svojim pevanjem nadgrađuje i melodiju i reči, on pesmu tumači.
Zora je rođena u prestonici sevdaha u okruženju muzičara i pesnika. U Sarajevu je završila osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet. Još u toku studija, postaje član studentskog KUD-a "Slobodan Princio Seljo", gde će zavoleti muziku svih jugoslovenskih "naroda i narodnosti". Bilo je to mesto okupljanja bosanske muzičke elite: Safet Isović, Himzo Polovina, Suad Balta i mnogi drugi. Uz njih je, ova skromna dama i pravnica, postala i solista Radio Sarajeva.
Kad je zapevala "Ne ašikuj Mujo" (u ovoj pesmi je legendarni stih - od sevdaha srce moje goreg jada nema) i "U čaršiju poslala me nana", zanemeli su i najveći autoriteti sevdaha. Jozo Penava, Ismet Alajbegović Šerbo i Jovica Petković su znali kakvog su dragulja dobili. Gurnuli su je u diskografiju i već, početkom 60-ih, postaje ekskluzivac Jugotona i prva bosanska pevačica sa zlatnim tiražom.
Zora nije imala visinu i raspon Nade Mamule i Zehre Deović, šarm i lepotu Bebe Selimović. Od Zorinog avaza nisu pucale čaše i sijalice na banderama. Od Zorinog pojanja zatreperi duša. Razgali te neka tiha seta. Tako umilnog pevača nije bilo među sevdalijama. "Sjajna zvezdo gde si sinoć sjala", "Šećer Mujo", "Moj dragane sunce za oblakom", "Ja uranih jutros rano", "Oj meseče bekrijo", "Izašo si dragi iz sećanja", "Mene majka jednu ima", "Ja odavno ne zapevah srcem veselim", "Znadem dragi da odlaziš", "Veni moja ljubavi"... samo su neke od pesama koje je Zora za sva vremena overila svojom interpretacijom. A šta tek reći za pesmu Joza Penave "Cvati ružo moja" iz 1964. Po mom skromnom ukusu, to je najlepša ženska sevdalinka. Otpevana setno, toplo, nenametljivo, sa malo arhaičnim "zanosećim" akcentom.
Zora je nepopravljivo posvećena starini i muzičkoj tradiciji, potpuno ravnodušna prema javnosti i estradi. Snimila je i pesmu "Čaj čiko, čemeriko, čekaj dragi do jeseni, dok se kupus ukiseli!"Sećam se, pre desetak godina, na obeležavanju godišnjice Ilidže, pristala je da kaže nekoliko rečenica za moju Muzičku apoteku uz napomenu: "Sve sam rekla pesmom i to je sve od mene što je za javnost." Otprilike, slično razmišlja kao Gvozden Radičević. Posle nesrećnog rata 90-ih, sa porodicom živi u Makarskoj i "čuva svoju prošlost za sumorno vreme kad se živi samo od uspomena". (Jovan Dučić)
(Telegraf.rs/G. Milošević)
Video: Iskoristili smo se svesno": Indi o razlazu sa Marjanovićem: "Neka prestane da pije, u minus je fazi"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
JS
Pri samoj pomisli na pesmu, glas i ime Zore Dubljevic, svi bi trebalo da se poklone. Legenda.
Podelite komentar
DervenD
Mozda najumilniji glas na prostorima bivse Jugoslavije.Vrlo malo je takvih. ...haj ljubav nam je svu radost odnela. Na mom srcu ruzice,ostadose rane, a na tvom se osusile grane. Bravo za texst autora o Zori slavuju.
Podelite komentar