Sveta Vuković kao pisac narodnih i starogradskih pesama: Kad recenzenta stigne cenzura (PLEJLISTA)

"Da sam ptica lastavica da odletim do Užica

Preporučujemo

i da čujem kako Tara sa Avalom razgovara.

Da u Mačvi vidim njive i ratare kako žive,

da pogledam Niš i Vranje, sevdalijsko milovanje.

Koliko je Pomoravlje, još je veće tvoje slavlje,

kolika je Šumadija, još si lepša i milija.

Oj Srbijo lepotice, oj Srbijo lepotice!

Svi gradovi i sva sela, tvojih reka bistra vrela,

sve planine i ravnice, to je tvoje divno lice!

Oj Srbijo lepotice, oj Srbijo lepotice!"

Ove stihove je Sveta Vuković napisao 1986. godine. Bez mnogo reči i baroknog kićenja opisana je lepota Srbije. Hit-mejker Miša Marković je na ove reči komponovao pesmu uz orkestar Dragana Kneževića, poznatog po simfonijskim aranžmanima za najbolje pevače: Šabana, Safeta, Stanišu, Tomu, Kvaku, Novicu...

Pesma je, onako na prvu, zazvučala kao narodnjačka himna Srbije. Narodnjačka, a urbana. Poletna i dižuća pesma, naročito kad je otpeva Nikola Urošević Gedža, uz prateći vokal Snežane Đurišić. Pesmu je Gedža snimio i, naravno, očekivao da je objavi za PGP RTS, budući da je još od 1970. postao ekskluzivac naše nacionalne diskografske kuće,  za koju je snimio desetak singlica sa sentišima Buce Jovanovića.

Dakle, Gedža u to vreme nije bio četnički pevač, niti je snimao četničke pesme. Sveta je bio markantan glas Radio Beograda, naročito prepoznatljiv kao spiker "Novosti dana" i voditelj čuvene emisije "Vreme sporta i razonode". Tih godina Sveta poeta je bio i recenzent u diskografskim kućama, sa ovlašćenjem da kritički preispituje tekstove pesama pre snimanja. I gle čuda! Čelnici PGP-a odbijaju ovu pesmu, i Gedža je objavljuje za "RTV Ljubljana" (založba kaset in ploč).

Kad je ploča objavljena, sledi još jedan šok - ploča je zabranjena na Radio Beogradu, sa obrazloženjem da je nacionalistička i da mnogo "talasa". Čak ni pisac pesme Sveta Vuković nije mogao da je "provuče" na radiju na kome je zaslužio status ikone. Tako je Sveta Vuković, između ostalog i dugogodišnji recenzent, doživeo recenziju.

Sveta Vuković, Foto: Privatna arhiva

Zapravo, bila je to klasična autocenzura, svojstvena svim režimima. Pokazalo se i tada da je od svih vrsta cenzure najopakija autocenzura. Čelnici PGP-a i Radio Beograda krajem 80-ih ponašali su se po principu "I posle Tita - Tito". A možda su se i plašili nadimka i umetničkog imena Nikole Uroševića. Gedža! Inače, Nikola Urošević će biti gost Muzičke apoteke i ispričaće da je "Gedža" na "španjolskom" - gospodin.

I pokojni Sveta je bio gospodin. Širio je gospodstvo i spikerajem i stihovima. U današnjoj plejlisti poslušajte i neke teške dvojkaške narodnjake, sentiše i zavičajne pesme sa motivima iz Crne Gore, starogradske i meraklijsko-vranjanske pesme.

Pokojni Sveta nije pisao pesme da zaradi pare. Prosto, družeći se sa muzičarima svih žanrova, pokazivao im je svoje stihove kako ne bi ostali samo "obična slova svakog lista papira". Na kraju krajeva, pesma je pevani govor, zbir lepih reči. Opraštam se od Svete njegovim pesmama, siročićima, kojih se decenijama niko nije setio.

(Telegraf.rs/G. Milošević)