Narodnjaci su bili zakon: I Čkalja je snimao dvojke (PLEJLISTA)

Ljude je teže zasmejati nego rasplakati. O tome je govorio i Čarli Čaplin. Naš najpoznatiji komičar, Miodrag Petrović Čkalja, rođen je na dan smeha i šale, 1. aprila 1924. U glumce je otišao, po sopstvenom kazivanju, da proslavi što je preživeo rat.

Preporučujemo

Čkaljina najveća popularnost zbiva se početkom 70-ih. Em je izdominirao na radiju, em je pustošio ulice i njive svojom pojavom na TV. Bile su to i godine ekspanzije novokomponovane narodne muzike, naročito sentiša. Što jes', jes' - mnogo se kukalo u narodnoj pesmi.

Počele su da se snimaju i prve parodije. Braća Bajić, Čkalja, pa Boris Bizetić i njegovi "Rokeri s Moravu", koji su postigli vrhunac u ismejavanju kukumavki. Naravno, parodije su iskorišćene da se ismeje i neka društvena pojava u komunističkom sistemu, za koji smo verovali da je najbolji na svetu.

Miodrag Petrović Čkalja/Printskrin: Youtube

Čkalja je bio idealan za taj poduhvat. Od kraja 60-ih snimio je, za nekoliko godina, dvadesetak ploča sa pevanjem, monolozima i skečevima, uglavnom u ćirilično-dvojkaškom ruhu.

Pesme koje slede na plejlisti komponovao je Miki Mitrović (poznati kompozitor i harmonikaš koji je stvorio nekoliko antologijskih pesama: "Ako me nekada sretneš", "Oči su moje mutne od dima", "Zašto pitaš kol'ko mi je leta", "Ej, seljaci, zapevajmo sada") na stihove pesnika i humoriste Dragoljuba Hadžića.

Miodrag Petrović Čkalja/Printskrin: Youtube

Ismejavani su naučnici i gordi kosmonauti ("presađuju ljudska srca ko mladu salatu, i na mesec popeše se k'o da je na spratu"), pijani vozači ("ja sam šofer, čudno biće, volim volan, a volim i piće"), brakovi na probu u besnoj limuzini ("sad bez kola nema lepšeg pola"), golotinja na trafici ("jer i oni koji moral štite, svoje sobe golotinjom kite")...

Sećam se jednog Čkaljinog nastupa u Šapcu, kada je dao savet mladim kolegama pevačima: "Zamoljavam ih da mojim putem nikako ne kreću. Jer, što nas je više, manja nam je cena!".

(Telegraf.rs/Goran Milošević)