Zlatne godine narodne muzike: 1964. (PLEJLISTA)

Samo retki pevači su mogli 1964. da snime gramofonsku ploču. Radio standard je bio zakon, naročito Carevčev kriterijum. Sličan, najstroži kriterijum je bio i na Radio Sarajevu. Snimali su uglavnom radio pevači, stalno zaposleni na radiju i za to primali državnu platu. U diskografskim kućama (pored Jugotona i PGP-a, od 1962. pojavljuje se i Diskos) postojale su stroge komisije, cenzori, recenzenti, "društveno-politički delatnici". I Branko Ćopić je nekoliko godina odlučivao šta može da se snimi i ko može da peva na ploči.

Preporučujemo

1964. u diskografiji se pojavljuje Gvozden Radičević, kršni Dragačevac iz Kaone, sa partizanskim pesmama pesnika Radeta Jovanovića. Za nekoliko godina postaje jedan od najpopularnijih narodnjaka.

Gvozden Radičević/Printskrin: Youtube

Novokomponovani Sevdah je u ekspanziji, naročito na pločama Jugotona. Pravnica i pevač Radio Sarajeva, Zora Dubljević, snima jednu od najlepših ženskih pesama "Cvati, ružo moja", autora Joza Penave.

Ikona crnogorskog melosa, Ksenija Cicvarić, snima još jednu sevdalijsku - "Sejdefu majka buđaše".

Ksenija Cicvarić/Printskrin: Youtube

U Srbiji se, pored Gvozdena Radičevića, pojavljuje još jedan pevač sa naglo rastućom popularnošću - Aleksandar Stefanović sa pesmom Vite Životića "Gde si pošla sa cvetom u kosi".

Bosna izbacuje još jednog sevdaliju. Pravo iz Bugojna, sve polako, al' sigurno, juri Safeta - Nedeljko Bilkić.

U ženskoj konkurenciji godinama beše nenadmašna kad je sevdah u pitanju - Nada Mamula. Pevala je, baš onako, muški. Prvi alt tog doba.

Safet je snimio na Ilidži pesmu Radeta Jovanovića "Jablani se povijaju". Od 1964. Ilidža je poprimila takmičarski karakter.

Zaim Imamović/Printskrin: Youtube

Bosa Ovuka i Rade Bogićević, iz Ježevice kod Čačka, na pločama Jugotona snimaju sve slušanije duetske pesme u slavu seosko-patrijarhalnog načina života.

Zaim Imamović je komponovao i otpevao pesmu "Sve behara i sve cveta", koja će postati jedna od najslušanijih narodnjaka svih vremena. Danas se više peva u Srbiji nego u Bosni.

Pravu ekspanziju sa svojim umilnim kolima postiže prva dama srpske harmonike Radojka Živković.

1964. pojavljuje se i Lepa sa svojim "putićima", Zilha još nije postala Silvana, a Tozovac je bio samo harmonikaš koji lepo peva.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)