Bucine pesme i pevači pre Šabana: Ove numere je i Šaulić pevao za svoju dušu (PLEJLISTA)

Odlaskom Vlastimira Pavlovića Carevca 1965. otišla je nepovratno i akademsko-moralna vertikala, mera umerenosti i odmerenosti u svetu narodne muzike. Sa Carom je prošlo i vreme muzičke idile: "Ovce bleju čobani se smeju, kiša pada trava raste, a gora zeleni." Ode Car, a dođoše mnogi, među njima i sin seoskog harmonikaša iz Guncata kod Barajeva, Budimir Buca Jovanović.

Buca Jovanović, Foto: Promo

Preporučujemo

Buca je u muzički izraz uneo svoje nemire i tugu, svoju tihu setu, koju vuče još iz detinjstva. "Otac je prodao kuću, baštu i bagremar beli, a ja sam plakao dok sam gledao kako se moje detinjstvo seli. Da li još cvetaš rumena ružo, da li još grožđe pred kućom zri, da li žalite drugovi stari što više nismo komšije mi."

Ova Bucina autobiografska pesma na stihove Radeta Vučkovića oslikava Bucinu ranu osećajnost i ranjivost. Tugovao je zbog ranog odvajanja od vršnjaka iz sela. Oni na njivi, a Buca za harmonikom, drugari u školi, a on na igrankama, vašarima, svadbama. U sirotinji je preživeo rat, a onda vojska, dve godine, a trebalo tri u KNOJ-u. "Skraćenje" zbog vrednog kulturno-umetničkog rada na harmonici.

Iz Guncata prelazi u Beograd, svira u elitnim restoranima, upoznaje elitu, snima besmrtne pesme i kola, izbacuje estradne zvezde, a u duši pati za rodnim selom. Svojom orkestracijom i aranžmanima pobeđuje i najpismenije muzìčare, a godinama tuguje zbog etikete "seljački muzikant". Samouki genije ima i svoje kriterijume za izbor pevača. Urlatori i pravolinijski pevači nisu imali šta da traže kod Buce. Buca je uvek zbog nečeg patio, uvek mu je nešto falilo. Takvi su bili i slušaoci njegovih pesama.

Bucini prvi pevači  su: Branka Tošić, Živan Pavlović, Gvozden Radičević, Milutin Jevtić, Milija Stanković Brole, Živorad Ivković, Mira i njen brat Lale Kostadinović (udata Vasiljević, Mira "Đerdan"), Žića Kojić, Bora Spužić Kvaka, Dragoslav Belić, Milomir Delić, Jelena Janković, Mile Ivanović, Zekerijah Djezić...

Buca je pre saradnje sa Šabanom snimio nekoliko antologijskih pesama: "Poleti golube moj", "Svatovka", "Pođimo u krčmu staru", "Ako draga sretneš majku moju", Koliko sam nekada želeo", "Oj Dunave plavi", "Jovane, Jovo, jedini sine", "Oplakana ljubav", "Otišla si bez zbogom da kažeš", "Oj goro, goro zelena", "Čarna gora", "Lepa Jana", Ljubav naša prođe kao varka", "Vojska stara ide da odmara"...

Šaban Šaulić, Foto: ATA Images

U ove se pesme zaljubio i Šaban kad je prvi put upoznao Bucu i rado ih je pevao za svoju dušu. Za kraj plejliste ranih radova oca srceparajuće pesme, odigrajte i čuveno "Gocino kolo" iz 1966.

(Telegraf.rs/G. Milošević)