Solunske pesme i kola: Pevali smo i kad smo najviše plakali (PLEJLISTA)

Ljubav je, kažu, najveća inspiracija i najčešća tema narodne, a i svake druge pesme. Ukratko, iz ljubavi izvire, u ljubav se uliva. Ali, kad topovi zagrme i muze zaćute - poznato je još od antičkih ratova.

S druge strane, i u najcrnjim ratovima bude se najlepši osećaji. Da nije Homera, ne bi ni znali za Trojanski rat i njegove divove, koji možda nisu ni postojali sem u mašti ovog pesničkog genija.

Preporučujemo

U vihoru Prvog svetskog rata i srpskog stradanija propevali su naši Homeri, naše anonimne Gedže, naši kaplari i oficiri, ali i mnogi stranci koji su se divili našoj borbi za slobodu i otadžbinu. I muka je propevala! Da li i mržnja prema neprijatelju?

"Otud ide jeroplan, ja u rovu stojim sam, uzmem pušku dignem gajku, pa mu skrešem švapsku majku" - spevao je anonimni srpski Gedža dok je u rovu čekao nemačke avione. Ovu pesmu su Braća Bajić snimili kao trajni snjmak uz VNORTS-a, a Andrija Bajić otpevao u video izdanju Muzičke apoteke.

Solunski opus čine komitske pesme, marševi, romanse, balade, kola, pa i šaljive pesme. ("Moj doktore srce me bole. Pipni dole, pipni gore, pa da vidiš šta me bole.")

Braća Bajić, Printskrin: Youtube/JD Production Beograd

U toku Velikog rata ratovali su i muzičari, bili su "lekari vojničkih duša". Izmedju bitaka, na obeležavanju krsnih slava, čule su se gusle, frule, violine, trube.

U selu Grejač kod Niša, odlukom Vrhovne komande, oformljena je Muzička podoficirska škola. Ovi mladi muzičari ulazili su u rovove da obodre srpske vojnike, odlazili u bolnice da okrepe ranjenike, odlazili na ostrvo Vido i na mnoge humke da sviraju "Vječnaja pamjat".

Pored srpskih muzičara izašlih iz predratnih muzičkih škola, bilo je i zarobljenika i dobrovoljaca, školovanih kapelnika iz redova Čeha, Slovaka, Italiiana, Slovenaca, Hrvata. Tu su Stanislav Binički, viši kapelnik kraljeve garde, Leopold Dvoržak, Jan Urban... Solunsko kolo je komponovao jedan Italijan Denis de Sarno, Kreće se ladja francuska Nikolas Balon, Oj Srbijo mila mati Vojteh Šistek...

Andrija Bajić, Printskrin

Pesme i kola koje ćete čuti u Muzičkoj apoteci prvi je na pločama, i to zagrebačkog Jugotona, obznanio Žarko Petrović, dirigent, aranžer, poeta i kompozitor, još 70-ih godina prošlog veka.

Posle svega, malo je reći da su ovo samo "solunske" pesme. Svojom širinom ove pesme pobeđuju sve naše ograničenosti.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)