Dvojka je zakon: Ko je sve pevao narodnjačku ćirilicu (PLEJLISTA)

Okoreli narodnjaci tvrde da bez dvojke nema narodne muzike. Stara narodna veli da je najlepše živeti udvoje. Tako valjda i Bog blagosilja, pa njih dvoje nagrađuje novim životom.

Preporučujemo

Ono po čemu se narodna muzika, onako na prvu, razlikuje od neke druge muzike je upravo dvočetvrtinski ritam. To prepoznaju i oni bezosećajni za ritam. Kad harmonikašu zapovedimo: "Daj nešto odavde!" - to je signal za "dvojčicu".

Poslednjih godina, a to traje i meri se decenijama, sve češće čujemo kako su na domaćinskim veseljima i u srcu Šumadije nepoželjne pesme tipa: "Danas, majko, ženiš svoga sina", "Bio sam momak veseljak", "Selo moje lepše od Pariza" i druge šumadijske dvojke.

Da li se to neka nova Srpčad, neki novi Šumadinci, neki novi Petrovići, Miloševići, Jovanovići, Markovići, stide svoje pesme, naročito dvojkaške? Ko nameće ukus našoj mladeži?

Lako je uperiti prst u Karleušu i Grandovce, Exit ili nekog drugog. ("Pakao, to su uvek drugi.") Ali, čini se, da je mnogo važnije pitanje - kako formirati svoj muzički ukus i izdvojiti ga od terora gomile, pa makar ta gomila bila i dvojkaška?

I dok se danas brojni pevači iz Šumadije odriču svoje pesme, Muzička apoteka vas podseća ko je sve u dvadesetom veku pevao i snimao u ritmu dvojke.

(Telegraf.rs)