Bez kralja ne valja: Romski Sinatra, dezerter, zatvorenik s Golog otoka i Bog muzike - Šaban Bajramović (VIDEO)

Namnožilo se lažnih kraljeva i careva, o dvorskim i rijaliti ludama i da ne divanim. I Njegoš je opevao "Lažnog cara Šćepana malog". Koliko tek ima pretendenata na titulu kralja romske muzike, a da nisu snimili nijednu pesmu na romskom jeziku!?

Šaban Bajramović je istinski kralj romske muzike, iako je za sebe govorio: "Kakav kralj, ja sam srpski Ciga". Bio je sirotinja u rodnom Nišu, dezerter iz vojske, osuđenik na Golom otoku, omiljeni pevač Indire Gandi, i, po strogim kriterijumima magazina "Tajm", jedan od deset najboljih džez i bluz pevača na svetu.

Preporučujemo

Živeo je i pevao sa nepodnošljivom lakoćom. U početku je pevao sevdah i orijentale, a zatim kao apsolutni sluhista počeo i da stvara svoj autentičan melos. Sećam se njegove izjave u Saboru Studija B: "Ja sam izmislio sa-sa ritam". Izmislio je i mnoge pesme za koje mislimo da su izvorne, odnosno tradicionali - Maruška, Geljam dade (Prokleta je Amerika), Košava sa Dunava...

Dobio je poziv i od legendarnog Carevca da za arhivu nacionalnog radija snimi desetak pesama. Zakasnio je pet minuta, što je bilo dovoljno da "veliki Car" Radio Beograda otkaže snimanje.

Šaban je plenio svojom iskrenošću i prostodusnošću. Kad je izrazavao saučešće kumi, upitao je: "Od čega je umro kum?" Kuma veli: "Od zapaljenja pluća". A Šaban će: "Dobro je kad nije rak!"

Lako je zarađivao, jos lakđe trošio. Kitile ga žene najskupljim prstenjem, minđušama, narukvicama, dragim kamenjem, a on sve to spiska na kocku. Znao je da kaže: "Kako došlo, tako otišlo."

Šaban Bajramović Foto: Promo

Živeo je samo za danas, ne dočekavši već dodeljenu nacionalnu penziju.

U rodnom Nišu je dobio i spomenik i bulevar. Među donatorima su bili i Brega i Kusta, i mnogi znani i neznani. I kako to kod nas biva, više su ga poštovali mrtvog, nego živog.

Setimo se nekih legendarnih Šabanovih pesama koje su mnogi obrađivali, prerađivali, dorađivali, ruku na srce i nagrađivali. Poslušajmo i probajmo da ne zaplačemo.

(Telegraf.rs)