Muzička apoteka: Raša Pavlović-rodio se na današnji dan (VIDEO)

Radoš Raša Pavlović je rođen na današnji dan 1944. u Obrvi kod Kraljeva. I u pesmi i u zivotu posvećen tradiciji i starini. Staro pleme, staro seme.

U vreme srpskih seoba, dva brata Bajaga i Pavle, krenu iz brda severne Crne Gore i nastane se pored Zapadne Morave. Otud i Rašino staro prezime Bajagasević.

Preporučujemo

Raša se ima na koga umetnuti. Skoro svi njegovi, "i po babine i po dedine linije", su lepo i pevali, i svirali i igrali. Kako bi rekao Raša u mojim radio emisijama: "Kad je muzikalnost u pitanju, nisam mogao da omanem".

Muzikalnost je moje najveće nasleđe i bogatstvo. Mnogo sam para zaradio na ovaj moj pisak."Došao je u Beograd '63. na studije i postao član studentskog KUD-a "Španac".

U početku je svirao frulu i onda, slučajno, na probi jedan Crnogorac se mučio da ubode ton. Raša je odmah uhvatio ton, još malo zapevušio, i tako je zapao za uvo Zarku Milanoviću.

Usledila je preporuka za audiciju na Radio Beogradu. Krajem 1965. polaze audiciju i postaje radio pevač, što je najviši umetnički nivo jednog soliste.

U radiju su ga mesecima brusili Miodrag Jasarević, Bora Ilić, Đorđe Karaklajić...Tamo je naučio osnove lepog pevanja i dikcije, naučio da diše kad treba, a ne kad ti hoceš...

Od 1969. je počeo da peva po kafanama, a već 1970. otkriva ga Buca Jovanović i već 1971. počinje snimanje prvih pesama.

Sa Bucom je, kao već zreo i formiran pevač, snimmio sedam singlica sa 18 pesama. Imao je samo jedan hendikep - u isto vreme sa Bucom je počeo i Šaban Šaulic.

Za ovo izdanje Muzičke apoteke odabrao sam Rašine prve snimke sa Bucinim srceparajućim.

Kasnije je na pločama snimao i presnimavao pesme drugih autora: Ace Šišića, Dragoslava Belića, Mikija Mitrovića, Novice Negovanovića, Milana Simića, Mileta Ivanovića...

Svojom interpretacijom oživeo je pomalo zaboravljene izvorne i novokomponovane pesme - Svud me diraj al' u srce nemoj, Stanite dani, stanite noći, Livada je moja uspomena, Kriva džado, Sinoc pade gusta tama, Poseja deda tri leje luka, Jovane sine...

Gotovo da je jedini pevač koji je žrtvovao svoje novokomponovane pesme zarad očuvanja starih izvornih pesama.

Jedan je od rekordera po broju trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda. Pesmu je pretvorio u život, život mu je postao pesma, a prava uživancija mu je buđenje uz poj slavuja, petlova i ćurki u svom domu u Obrvi.

Rašo, neka ti je srećno i dugovečno grlo, i pod grlom što je!

(Telegraf.rs)