Muzička apoteka: Čoček - pusto, tursko (VIDEO)

Možda i najznačajnije mesto u folklornoj tradiciji Srbije ima Vranjanski čoček. Još u tursko doba na feudalnim imanjima orilo se od pesme i igre, cike i vriske, zurli i bubnjeva. Bila je to eksplozija uzavrele, često i mešane krvi.

Uostalom, "Nečista krv" Bore Stankovića je i umetničko i istorijsko svedočanstvo. Suština je možda u stihu: "kuću da prodamo, samo da igramo". Devojke u dimijama i sa lepršavim maramicama izvodile su erotske pokrete.

Preporučujemo

Pokreti su bili teški, sa pozama koje su trajale. Nije se žurilo, naročito na mesečini.

Iz orijentalne tradicije su i kučeci - lepi mladići, uglavnom homoseksualci, regrutovani iz hrisćanskog sveta, naročito među Romima, posebno gajeni i obučavani da za potrebe sultana, vezira, valija i ostale svite, izvode trbušni ples obučeni u ženska odela. Imali su povlašćen status i često bili oslobađani od ropstva. O tome piše Evlija Čelebija u svojim legendarnim putopisima. Kao ljubavnik sultana Murata lV, nabavljao je u Skoplju kučeke i dovodio u njegov harem.

Vremenom se čoceci sele iz bogatih turskih kuća i u kasarne, kao zabava za vojnike, i na ulice i trgovačke radnje. I kad su Turci proterani sa ovih prostora, ostao je žal za "pusto tursko". Knjaz Milos je branio tursku nošnju, ali su Srpkinje iz čistog derta nosile šalvare i dimije, narocito na jugu Srbije.

Tako se čoček raširio i u ženskom svetu, među hrišćanima. Igraju ga brojna kulturno-umetnička društva, snimaju ga na pločama najveći pevači i instrumentalisti. Makedonski, albanski, romski, turski, banjski...Ima i čoček za dušu, ima i Tozin čoček.

Sledi izbor Muzičke apoteke. Što bi rekao Tozovac: "Ko ne voli čoček da razvije, bolje da se ni rodio nije".

(Telegraf.rs)