Muzička apoteka: Namenske pesme - pozdravi, želje i čestitke! (VIDEO)

Otkad je radija, bilo je načina da se anoniman čovek uvuče u tu magičnu i zvučnu kutiju. Mali čovek se pitao - zašto bi "preko radija" pričali samo profesionalni spikeri, voditelji, glumci, pevači, političari... Sem toga, dosade uvek iste i zvanične najave, dosade i samim najavljivačima izlizane reči: "Ovde Radio Beograd! Udarac o gong označio je tačno 12 časova. Izveštaj o vodostanju...reka Korana, Karlovac, 189, stotinu osamdeset devet...".

I tako je naš stari đedo, Radio Beograd, stidljivo počeo da čita pozdrave i pisma slušalaca, najčešće na relaciji rodna gruda - tuđina. Nedostajale su jedino pesme koje bi sadržajem (tekstom) odgovarale pozdravima. Jer, kako čestitati ujki srećno polaganje vozačkog ispita uz pesmu "Bolujem ja, boluješ ti".

Tako se kod autora začela ideja o namenskim pesmama.

Radio Beograd je bio nedovoljan da isprati sve želje i čestitke, pa se 60-ih godina krenulo sa otvaranjem radio stanica u unutrašnjosti - Radio Niš, Svetozarevo, Loznica...a onda se 1969. pojavio Radio Šabac koji je doktorirao na željama i čestitkama. Ne samo da se naručivalo povodom sklapanja braka, naručivalo se i povodom razvoda braka! Ne samo da se veselilo zbog dizanja rogova, veselilo se i zbog nabijanja rogova! Čestitale se i babine i dedine! Ispraćaji, dopraćaji, krštenje, useljenje, rođendani, imendani, veridbe, selidbe, godišnjice, prijatna popodneva i večere... Zaostajalo se jedino u slavljenju akademskih titula i zvanja.

Bilo je to doba državnih škola i fakulteta, malo je bilo vukovaca, magistara i doktora, a i diplome se nisu prodavale na buvljacima. Sećam se, u vreme dominacije Radio Šapca, u godišnjaku Radio Beograda je pisalo - mi ubiramo pretplatu, a narod sluša Radio Šabac.

Naročito u vreme Male Gospojine i Šabačkog vašara, kad septembarci u armiju krenu, bili su redovi ispred šaltera za prijem želja i čestitki. Viđao sam i neke pevače koji su lično dolazili da "zavrte" neku pesmu uz izmišljene pozdrave. Primera radi, dešavalo se da spiker čita više od sat vremena nekoliko stotima pozdrava i čestitki uz neku od sledećih pesama.

Toliko ih je bilo, da je fizički bilo nemoguće ispoštovati svaku želju i pustiti celu pesmu.

Narod se nije ljutio ni kad su pesme "upola" skraćivane.

Ovakve pesme su često žestoko kritikovane. Stručna javnost ih je smatrala oličenjem šunda i povlađivanja masovnom ukusu. Meni jedino smeta izraz "namenska". Svaka pesma, makar bila i najlepši sentiš, ako je poručena samo za mene, može da bude namenska.

Primera radi, milioni regruta ispraćeni su u JNA uz pesmu "Ne plači, majko, molim te" koju je pevao Meho Puzić, a komponovao Kemal Monteno. U ovoj pesmi se nijednom rečju ne pominje vojska. Dakle, svaka pesma može da bude namenska! I čemu pesma ako nikom nije namenjena?

(Telegraf.rs)