Jedan od naših najvoljenijih američkih glumaca je poreklom Albanac (ne mislimo na Džima Belušija)

Džon Beluši i Den Akrojd na setu kultnog filma „Braća Bluz”. Foto: Universal Pictures / AFP / Profimedia

Džon Adam Beluši je jedan od prvih Albano-Amerikanaca koji je u drugoj polovini 20. veka uspeo da se probije u industriji zabave, kada je kao komičar upao u postavu emisije „Saturday Night Live”, ali posebno nakon što je 1980. s Denom Akrojdom snimio „Braću Bluz” (što je počelo osnivanjem istoimenog benda za pomenutu emisiju).

Preporučujemo

Zvezda ovog filma, koji je u našoj zemlji brzo stekao kultni status, tragično je preminula dve godine kasnije: Keti Smit, kanadska dilerka i prateći vokal, ubrizgala je Belušiju fatalnu dozu „speedballa” (mešavine kokaina i heroina), za šta je kasnije ležala 15 meseci (policija je počela da je juri tek nakon što je, za novac koji je dobila od medija, priznala da mu je ona ubrizgala drogu).

Džon je rođen 1949. godine; pet godina kasnije na svet je došao njegov mlađi brat Džejms Adam „Džim” Beluši, koji je postao daleko poznatiji od nesrećnog brata, kao zvezda „Crvenog usijanja”, „K-9”, „Kovrdžave Su”, sitkoma „Život prema Džimu”, i tako dalje.

Njihov otac bio je Adam Anastos Beluši, rodom iz Ćiteze kod Korče, a majka Agnes Demetri Beluši, rođena u Ohaju, u porodici takođe doseljenoj iz okoline Korče; Belušijevi su pravoslavni hrišćani, što je posebno istaknuto kod Džima.

Džim Beluši i Kortni Torn u popularnom sitkomu „Život prema Džimu”. Foto: Newman/Stark / Suzanne Bukinik E / AFP / Profimedia

Posle njih pojavili su se i drugi Albano-Amerikanci (on je zapravo bio Arbereš, kao glavni lika ovog kratkog teksta), poput Redžisa Filbina, višedecenijskog TV voditelja jutarnjeg tokšoua „Live with Regis and Kathie Lee” (pa onda „Live with Regis”, pa potom „Live! with Regis and Kelly”, kako se već menjala postava, sve dok Redžis nije otišao u penziju 2011), te prvog voditelja američke verzije kviza „Želite li da postanete milioner?”

No, postoji jedan Albano-Amerikanac koji je počeo da se probija istovremeno s Džonom Belušijem, ali je vremenom, posebno osamdesetih i devedesetih, stekao popularnost daleko veću čak i od Džimove.

Za njega je malo ko i u Americi svestan da je albanskog porekla, pre svega zato što mu je ime i prezime italijansko, a onda, izuzetno je voljen i popularan kod nas, pa se ni ne uklapa u predrasude koje naše društvo gaji prema albanskom narodu.

Radi se o Deniju DeVitu, rođenom u Nju Džerziju; neki izvori kažu da su mu obe strane porodice arbereške, da se majčina u Ameriku doselila iz Kalabrije, a očeva iz Bazilikate, iz gradića San Fele, provincija Potenca; on sam pominje da su mu jedni baka i deka iz Kalabrije.

Deni DeVito. Foto: Volfík René / ČTK / Profimedia

O tome je pričao u „The Always Sunny Podcast-u” (koji se bavi sitkomom „It's Always Sunny in Philadelphia”), pominjući svoju baku koja je pričala gegijskim dijalektom, mada je pomešao geografiju italijanskog poluostrva (Kalabrija nije prekoputa Albanije) i nije znao da objasni kakav je to dijalekt.

Radi se o jednom od dva glavna albanska dijalekta: drugi je toskijski, kojim suštinski govore italijanski Arbereši (arbereški se generalno smatra varijacijom toskijskog), jer su pre više vekova u Italiju većinom došli s prostora na kojima su živeli Toski; ali očito ne svi. Iz DeVitove priče se naslućuje da njegov deda nije mogao (najbolje ili nikako) da razume svoju ženu kada je na gegijskom pričala sa prijateljicama.

Arbereši, za one koji ne znaju, Albanci su, koji su se, tokom druge polovine 15. i tokom 16-17. veka, bežeći pred Turcima, naselili na jug Italije, u to vreme na prostore Kraljevine Sicilije i Napuljske kraljevine, koja se zvanično takođe zvala Kraljevina Sicilija; neki Arbereši su katolici, ali većina ih pripada Italo-albanskoj crkvi, koja je istočna katolička crkva (suštinski pravoslavna ali u punom sapričešću s papom rimskim).

O njima smo već pričali u dva navrata, jednom uopšteno, a nedavno i secirajući slučaj Đovanija Frančeska kardinala Albanija, koji je 1700. godine izabran za papu Klimenta XI.

(Telegraf.rs)