Brus Vilis se povukao zbog bolesti, a uvek je bio pobednik: "Ponosniji sam što sam otac, nego što sam glumac"

Holivudski glumac Brus Vilis zbog bolesti  povukao se iz javnosti, a porodica, koju je uvek stavljao na prvo mesto, uz njega je u jednom od najtežih perioda za njega. Brus je sve do sada, iz svake situacije izlazio kao pobednik, a mnogi se nadaju da će to biti i ovog puta.

Naime, slavnom holivudskom glumcu i popularnom po igranju oštrih likova u spektakularnim akcionim filmovima, danas, kada je morao prevremeno da napusti scenu zbog bolesti u 67. godini, bez premišljanja poručuje:

- Ne žalim, mnogo sam ponosniji što sam otac, nego što sam glumac. 

Brus Vilis kojoj još zadugo neće biti premca povukao se iz karijere nakon što mu je dijagnostikovan poremećaj (afazija) koji utiče na njegovu sposobnost da komunicira. Kada je to otkrio, kolege su mu uputile izraze podrške, ali "Holivud je ipak Holivud" - mesecima pre nego što je javno priznao od čega tačno boluje, Brusova promene u ponašanju praćena su ironičnim šalama i ogovaranjem.

Sada su svi na njegovoj strani, a falilo je samo nekoliko dana da ga, bez pardona, proglase najgorim glumcem u prethodnoj godini. Nije prvi put da se prema Brusu neko tako ponaša, ali je uvek uspevao da izađe kao pobednik. Sada će mu u tome pomoći porodica, koju je uvek stavljao na prvo mesto.

Brus je rođen 19. marta 1955. u  gradu Idar-Oberštajn u Zapadnoj Nemačkoj kao Volter Vilis, budući slavni glumac bio je plod ljubavi američkog vojnika Dejvida Vilisa i Nemice Marlen, najstariji od četvoro dece. Porodica se preselila u Ameriku kada je imao dve godine. Pošto je napustio vojsku, otac je radio kao fabrički radnik, varilac i mehaničar, a majka u banci.

Niko slutio nije da će upravo Brus postati velika zvezda jer je imao problem s mucanjem. Drugovi u školi su ga zbog toga stalno zadirkivali, nadenuvši mu nadimak Bak-Bak (kanta), ali se momak "iz druge linije ljudi s plavim kragnama", kako je sebe i svoje roditelje kasnije opisivao, otrgao od sumorne svakodnevice i vinuo u zvezde.

Početni cilj je bio da se zaposli po završetku srednje škole i on je to i učinio. Čuvar u nuklearnoj elektrani Salem, kasnije vozač radnika iz fabrike u Nju Džerziju, shvativši da je to što se pridružio dramskom klubu u srednjoj školi, iako su ga ismevali, smanjilo njegovo mucanje - krenuo je dalje. Upisao se na državni univerzitet Montkler (studije glume), potom se preselio u Njujork, gde se zaposlio kao barmen u klubu "Kamikaza", u kojem su se skupljali umetnici. Pojavio se 1982. kao statista u završnoj sceni u filmu "Presuda", u kom je glavnu rolu imao Pol Njumen.

Sledila je serija "Slučajni partneri" sa Sibil Šepard (izabran je na audiciji među 3.000 glumaca) koju smo i mi sa oduševljenjem pratili, potom "Poroci Majamija", a onda i više od 70 filmova. Nema ko nije odgledao serijal "Umri muški", "Petparačke priče", "Dvanaest majmuna", "Šakala"...

- Ljudi misle da poznaju pravog mene, ali ne znaju. A onda napišu stvari zbog kojih zvučim kao kreten.

Brus se žalio i imao hrabrosti da kaže da on lično ne laže, ne vara i ne trudi se da ponižava ljude, ali da isto tako ne može da dođe sebi zbog "podmitljivog smeća u Holivudu

- Ljudi u filmskoj prestonici žele da vide kako ne možete da postignete uspeh. Ali ja sam uspeo: "Mnogo sam ponosniji što sam otac, nego što sam glumac!" 

(Telegraf.rs)