Vivijen Vestvud vrištala i skakala u ogromnom kavezu, traži slobodu za Džulijana Asanža

Britanska modna dizajnerka Vivijen Vestvud (79), u utorak 21. jula protestovala je iz ogromnog kaveza obešenog pred sudom u Londonu.

Preporučujemo

Tom prilikom je tražila oslobađanje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, koji se nalazi u ekstradicionom pritvoru u Velikoj Britaniji, gde čeka izručenje u Sjedinjene Američke Države.

Vivijen je protestovala ispred "Old Bailey" suda u Londonu gde je rekla rekla:

- Ja sam Džulijan Asanž, ja sam kanarinac u kavezu!

Ona je bila obučena u žuto odelo, na nogama je imala crne kožne čizme, dok je na glavi nosila kačket i imala je pomalo zastrašujuću šminku na očima, koju je naglasila ljubičastom senkom za oči.

- Džulijan je borac za slobodu, zlostavljan ilegalnim zakonskim igrama vlada - kazala je 79-godišnja dizajnerka pre nego što je ušla u kavez.

Njen izraz lica je sve govorio, vrištala je, skakala po kavezu, borila se za ono što veruje.

- Zaverom je uhapšen kako bi poslužio kao upozorenje svim novinarima da se nikad, nikad ne usude da kažu istinu o Americi - rekla je.

Britanija drži 49-godišnjeg Asanža, državljanina Australije u zatvoru i preti mu izručenje Sjedinjenim Američkim Državama koje žele da mu sude zbog objavljivanja poverljivih podataka 2010. godine. Oni vrde da je osnivač Vikiliksa time ugrozio bezbednost Amerike.

Američko ministarstvo pravosuđa je prošlog meseca najavilo nove optužbe protiv Asanža kojeg sada terete da zajedno s Vikiliksom vrbuje hakere i podstiče ih da pronađu poverljive informacije kršeći američki zakon.

Asanžovi advokati odbacuju optužbe kao politički motivisane.

Britanska policija uhapsila je Asanža u aprilu 2019. u ambasadi Ekvadora u Londonu, jer se nije odazvao na suđenje po optužbama švedskog pravosuđa koje su u međuvremenu odbačene, a Vivijen smatra da ne treba više da ga zadržavaju u zatvoru i da je to protivzakonito.

Podsetimo, Australijski aktivista je razbesneo Sjedinjene Američke Države kada je 2010. objavio stotine hiljada tajnih dokumenata o ratovima u Iraku i Avganistanu, ali i poverljive diplomatske poruke koje su dovele u nepriliku brojne vlade u svetu.

(Telegraf.rs)