EXIT, DAN DRUGI: Ludnica u blatu uz fenomenalni Rudimental! (FOTO)

U verovatno najhladnijem danu u istoriji "Exita“, uz kišu koja je počela da pada još popodne, i more blata, članovi sastava "Rudimental“ su održali sjajan koncert i naterali 20.000 kaljavih ljudi na "Mejn stejdžu“ da skaču i pevaju sa njima.

Preporučujemo

Ko za inat, meteorolozi su ovoga puta baš sve pogodili – da će da pada kiša, praćena hladnim vetrom i da će vreme u petak uveče biti kao da je oktobar, a ne jul!

Ali, ako ste mislili da je to najgore što može da vas zadesi na jednom festivalu, grdno grešite... naravno, osim ako niste na Glastonberiju, jer tamo ako svi dani prođu bez blata ne računaju da su imali dobar festival.

Ali, sve je to ubrzo postalo nebitno.

Zbog ovakvih nastupa se dolazi na "Exit“ – "Rudimental“ su prava muzička ludnica, ili što bi Englezi rekli: "Rudimental is fucking mental!“. Fantastična kombinacija soula, fanka, dram end bejsa, uz nekoliko sličnosti sa bendom "Incognito“ i malom ali žestokom dozom "Penduluma“, uživo zvuči neverovatno.

Razigrani Britanci koji su sve vreme skakali na sceni i animirali publiku, napravili su atmosferu za pamćenje, i održali jedan od najboljih koncerta na nekoliko poslednjih "Exita“.

Trebalo je samo čuti "Waiting All Night“ dok gore baklje a 20.000 ljudi skače u blatu, ili odličnu "Right Here“ i "Free“. Šteta što je nastup, koji su "Rudimental“ završili numerom "Feel The Love“ koju je publika pevala da se sve orilo, trajao samo sat i petnaest minuta... hteli smo još.

A egzitaše je pre toga zagrejala legendarna Glorija Gejnor, koja je pokazala zašto su je svojevremeno proglasili disko kraljicom. Pevačica raskošnog glasa je izvela velike hitove "Never Can Say Goodby“, "I Am What I Am“, otpevala je i nekoliko pesama drugih izvođača kao što su "Every Breath You Take“ i "Killing Me Softly“.

Na kraju, ono što su svi čekali – neponovljiva "I Will Survive“, 45 minuta i to je to od Glorije Gejnor.

Ko je sinoć izašao relativno čist iz kaljuge na "Mejn stejdžu“ ili je najsrećniji čovek na svetu ili ima oči poput sove, jer ono što su prvog dana bile bare sada su postala jezerca, a šljunak gomila gliba. I prosto tuga uhvati čoveka kada na prilazu Glavnoj bini vidi egzitaše u starkama i sandalama... dvadeset metara kasnije noge su im bile kao da su kaljavi Hobiti.

Prema očekivanju, retko kada je Tvrđava bila prazna kao sinoć oko 21 čas, na "Fjužn“ stejdžu je bilo pedesetak fanova, na "Rege“ bini desetak, a na „Mejn stejdžu“ je nekoliko stotina ljudi slušalo "Van Gog“ koji su bili odlični, a najvažnije je bilo uhvatiti trenutke kada se pali svetlo sa bine, jer jedino tada je moglo da se vidi kuda gazite, u plitko ili duboko blato.

(A. Novaković)