SVE O OSKARU: Evo koliko košta, kako je dobio ime i da li je zaista od zlata! (VIDEO)
Da li ste znali da je čuvena statua na početku pravljena od bronze, da je visoka samo 34 centimetra i da se ne sme prodavati bez dozvole Američke filmske akademije
U Los Anđelesu se noćas održava 86. ceremonija dodele "Oskara", svi nestrpljivo očekuju da vide kome će ove godine pripasti najvažnija filmska nagrada, a mi vam otkrivamo kako je nastala čuvena statua, koliko košta njena izrada i ko je bio ujka Oskar po kojem je legendarni ćelavac dobio ime.
Čuveni kip je stvoren 1929, i to po nalogu tadašnjeg šefa studija MGM Luija Mejera. Inače, ideja je potekla od umetničkog direktora MGM-a Sedrika Gibonsa a umetnik iz Los Anđelesa Džordž Stenli je napravio prvu statuu viteza koji stoji na rolni filma i drži krstaški mač.
Iako na televiziji to izgleda sasvim drugačije - visok je samo 34 centimetra i težak je 3,85 kilograma.
Da podsetimo, nagrada će večeras biti dodeljena u čak 247 kategorije, ali Američka filmska akademija uvek u rezervi ima "višak" Oskara u slučaju da dobitnika bude više - naročito kada se radi o producenatima koji dobijaju "Oskara" za najbolji film i kojih obično ima nekoliko.
Na postolje statue je ugraviran serijski broj svake statue kao i pločica sa imenom vlasnika i "Oskari" ne mogu da se prodaju, poklanjaju ili prebacuju bilo kome ako prethodno prvo nisu ponuđeni Akademiji.
Pogledajte kako se pravi statua Oskara:
Akademija ima pravo da ih kupi za 10 dolara i 2008. je pobedila u pravnoj bici sa naslednicima Meri Pikford koji su želeli da prodaju njenog "Oskara".
Godine 1993. "Oskar" koji je 1945. dobila Džoan Kroford za "Mildred Pirs" prodat je na aukciji za 68.500 dolara, a u decembru 2011. statua Orsona Velsa za kultni "Građanin Kejn" otišla je za 861.000 dolara.
U početku, male figure bile su pravljene od pozlaćene bronze, ali je taj postupak odbačen nekoliko godina kaznije u koristi takozvanog "britanija metala" koji se potom prevlači bronzom pa niklovanim srebrom i konačno 24-karatnim zlatom.
Zbog nestašice metala u Drugom svetsko ratu, tri godine su dodeljivani "Oskari" od gipsa koji je bio premazan zlatnom bojom, a posle rata dobitnicima su statue zamenjene pozlaćenim.
Statue od 1982. pravi čikaška kompanija "R.S. Ovens" i koštaju oko 18.000, po komadu.
Verovatno niste znali ko je kumovao "Oskaru", i legenda kaže da je bibliotekarka Akademije (a kasnije i izvršni direktor) Margaret Herik primetila da statue liče na njenog ujka Oskara.
Akademija taj nadimak nije zvanično usvojila do 1939. ali su se nagrade tako nazivale još od 1934. kada je holivudski novinar Sidni Skolski upotrebio termin za prvu pobedu Ketrin Hepbern u kategoriji najbolje ženske uloge.
Dug put od fabrike do Los Anđelesa:
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Haris Džinović otkrio ko ga najviše rastužuje i priznao da ume da zaplače: Emotivan sam i krene suza
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nenad
Nije noćas, nego sutra uveče.
Podelite komentar