SEKIN NOVI BLOG O KARLEUŠI: Alavi krpelj kojeg treba zgaziti! (FOTO)

Sukob između Karleuše i Seke Aleksić se razbuktava, a nakon što je Jelena na svom Tviter nalogu ismevala Aleksićevu zbog nošenja haljine sa likom Bogorodice, Seka joj je odgovorila tekstom sa naslovom "Krpelj", koji je objavila na svom blogu.

Bez obzira što Seka ne navodi Karleušino ime u svom blog postu, očigledno je na koga se odnose epiteti krpelj, pijavica, i ko visi na žicama i pravda se da je tehnika otkazala.

Sekin novi blog post pod naslovom "Krpelj" prenosimo u celosti:

Uvek je toga bilo – ko je radio i gledao svoja posla imao je, uživao je u plodovima svog rada. Onaj ko se mrštio i sedeo, lajao kao gladni pas lutalica nije sebi priuštio ni ono najosnovnije – krov nad glavom. I tako luta, od kuće do kuće, kad se računi nagomilaju beži u neko drugo elitno naselje, iz kruga dvojke polako u neki drugi krug, začarani, i tako u krug xaxa! Nego, ne mogu ljude da poredim sa psima! Bili na ulici ili u nečijem domu psi pokazuju zahvalnost, svojim pogledom i svojim postupkom!

Ljudi, k'o ljudi... mali se „kače" za velike, kao neki krpelji. Zakače se i ne puštaju. Palacaju svojim poganim jezicima jer ne mogu da oproste neosporni uspeh onima koji godinama uspešno rade svoj posao. Onda proglase sebe NESHVAĆENIMA. Znači, shvataš ti samog sebe, tako bar misliš, ali te ostali ne shvataju – ko je tu u problemu, hiljade, hiljade, hiljade ljudi, ili ti?

U svakom od nas čuči neki talenat. Čovek se radi sa nekim posebnim darom. Da bi vladali vašim talentom morate da radite na njemu, mnogo. Vidite, moj talenat nije da se pojavljujem u raznim emisijama i što besmislenijim izjavama da skrećem pažnju na sebe. Moj talenat nije ni da prozivam ljude sa javne scene ne bih li, opet, skrenula pažnju na sebe. Još jedan dar koji ne posedujem je da jurim ljude koji su stekli novac, ne bih li od njih dobila što glamurozniju reklamu, a posle od tih istih ljudi bežala jer se eto desio fijasko. Reklama će vas reklamirati, ali vas neće održati, poslednju reč daje publika, a publiku ne možete da prevarite.

Nego, vreme je najbolji svedok. Vreme beleži sve naše postupke. Upisuje ih u život i prosto sve je jasno. Ne volim da govorim o sebi, ali sada želim da kažem nešto. Spontana sam i temperamentna. Ne drži me mesto, verujem ljudima i vezujem se za ljude. Iskrenost ne smatram manom već retkom vrlinom. Ne mogu reći da me je u životu bilo ko razočarao, jer ipak sam ja ta koja je nekog pustila u svoj život. Nisam napravila grešku, ne umem da ih pravim. Znate zašto? Zato što verujem. Verujem u Boga, u tu silu i snagu, u ljubav koja je u nama. Kada se odreknemo te ljubavi koju smo spremni da damo ljudima odrekli smo se Boga. Tada čovek postaje prazan i gnevan. Tom praznom i gnevnom čoveku su svi krivi, prosto ne želi, neće, ne ume, da se zapita gde greši, a greši. Gnevan čovek tuđ uspeh ne prašta.

Inače, u torbi ne nosim praćku - vrabaca se ne plašim. Za ruku držim svog supruga, i dalje se ničeg ne plašim. On je uvek tu, uz mene. Nego ima tamo neka, zovu je podstanarka... Biti podstanar nije ništa loše, a daleko od toga da je sramota, i sama sam plaćala kiriju dok nisam stekla sopstveni krov nad glavom. Ali, kada si proklet, alav, kada hoćeš baš sve što nemaš, a druge pljuješ i nazivaš ih pogrdnim imenima – tako ti se i vrati. Nije sramota nemati materijalno, žalosno je nemati sebe. Uvek me nasmeje jada tamo neka. Priča, piše o meni, prosto me obožava, do granice opsednutosti. Sve što imam i što sam stekla naziva lažnjacima, a moj život nije lažnjak. Ja razumem da je to prosto iz zlobe jer ona to nema, a tako bi želela. Šta reći osim: zapni, radi, trudi se, širi ljubav! Bog će te nagraditi!

Nikada nisam ništa obećavala. Prosto sam govorila šta ću da uradim. Nisam se predstavljala publici u nekim emisijama, na našem Balkanu, nije bilo potrebe, znali su ko sam ja. I tada sam prešla granice – one političke, one granice koje nismo određivali mi već oni kojima je to "posao". Evo baš i sada, dok pišem ovaj blog, tamo negde daleko preko okeana... Jasno je, zar nije? Dok neki osvajaju svet, pevaju u daljini, preko okeana, drugima prolazi karijera u obećanjima. Nikada nisam govorila da ću izdati album za to takozvano svetsko tržište. Šta to uopšte znači? Razmislim u trenutku i shvatim da ja prosto nisam kopija. Ne umem nikoga da kopiram. Uz sve to što na svojim nastupima želim da prođem pored svoje publike, da im se time zahvalim što me vole, prate, što slušaju moje pesme, ja ne visim na nekim žicama i ne pravdam se što mi je tehnika na koncertu otkazala. Prosto, uz pratnju svog benda, pevam uživo, gde god da se nađem, jer mi smo tim, a ja ŽELIM, ja HOĆU da ljudi koji su došli na moj nastup ili koncert to zapamte. Dok su neke prekidali u pola nastupa i molili ih da napuste scenu, mene su zvali ponovo. Zašto? Zato što je publika tako htela. Zato što su ljudi hteli pesmu, a ne praznu priču.

Nego, ja sam javna ličnost, ja sam pevačica – u redu. Rođena sam 23. aprila 1981. godine. Bila sam devojčica kada smo brat i ja udružili snage ne bi li nas mama povela na koncerte Lepe Brene, Vesne Zmijanac... Udružili bi snage tako što bi prosto znali da će nas mama nagraditi ako budemo dobri, ako se ne prepiremo kao svaki brat i sestra, a samim tim shvatimo koliko naša ljubav sve pobeđuje, a mama nas još pride nagradi. Godinama kasnije, u krugu tih žena, čeličnih dama, odmerenih i uspešnih, nađu se neka nova imena, koje svojim darom od Boga, svojim glasom, svojom pesmom i harizmom oduševe ljude, ljudi ih zato i zavole. Onda se nađe neko, iz ćoška, da zapišti, zacijuče... da pokuša da ospori ono nešto u čemu milioni ljudi uživaju, samo zarad malo pažnje koja prođe kao rukom odnešena. Ali krpelj kao krpelj, svojevrstan parazit, prosto mora da se zakači za nekog, da živi, da postoji ne zbog svog postupka, već preko nečijeg imena.

Znate, ona sekundara na satu. Da, zovu je sekundara jer odbrojava sekunde. A krpelj se skida suprotno od nje, znači prosto ga odšrafite, bacite na pod, zgazite i operete ruke, nastavite dalje. Procedura je više nego laka.

Toliko usamljenost i dokonost oteraju čoveka u tamnu stranu uma, toliko da umisli da ume ono što ne može, a neće ono što hoće. Zato vi, ne budite krpelji, radite ono što umete, ne zavidite onima koji su uspeli, podignite glavu i gledajte ka svom cilju. Tu je, čeka da dođete do njega.

Bog je ljubav!

(Telegraf.rs/Svetlanaaleksic.blogspot.com)