SRDAN GOLUBOVIĆ: "Krugovi" su poslednji film koji se bavi temom rata! (VIDEO)

Poznati režiser Srdan Golubović osvojio je nagrade za film "Krugovi", i to na prestižnim međunarodnim festivalima Sandens u Americi i Berlinale u Berlinu. U intervjuu kaže da se kroz njegova ostvarenja provlače njegove lične dileme, razmišljanja i emocije.

Takođe, on objašnjava i koju poruku nosi ovaj film, govori o likovima i dubljim vrednostima samog dela.

Premijera filma u Beogradu bila je na FEST-u 23. februara, a uskoro će ova herojska priča biti predstavljena i u bioskopskim salama u Srbiji i širom sveta.

Oba vaša filma nose teret lične drame i odluke, i to kako Mladena ("Klopka") tako i Marka ("Krugovi"). Čiji je teret veći i da li su oni, prema vašem mišljenju, junaci?

Mladen u "Klopci", kao i Marko u "Krugovima", ima dilemu koja je nadljudska, izazov pred njima je ogroman. Očigledno je da volim da se bavim takvim junacima. Ono što postoji u dramaturgiji kao definicija, obični ljudi u neobičnim situacijama, obični normalni ljudi u ekstremnim situacijama, odnosno situacijama gde se njihova moralnost stavlja na probu. Svakako, sličnost između ova dva filma postoji, mada verujem da je priča "Krugova" kompleksnija, ima jedan širi zamah, a za mene su "Krugovi", inače, dosta ličan film.

 U kom se krugu pakla nalazi Haris (Leon Lučev), kakav on teret nosi i da li je iko od vas razgovarao sa Alenom Glavovićem (koga je u stvarnosti spasao Srđan Aleksić)?

Nismo pričali sa Alenom Glavovićem, gledali smo snimke na Jutjubu i na taj način smo izgradili lik. Mislim da je Haris, (kao i svi likovi u filmu) u pokušaju da razreši sopstvene traume i strahove i da izađe iz kruga prošlosti koji mu je obeležio život. Harisova drama je ogromna, jer on u stvari živi jedan pozajmljeni život, koji mu na neki način ne pripada, koji je trebalo da pripada čoveku koga više nema, Marku. Mislim da je centralna priča odnos između Marka i Bogdana, ona sve objedinjuje. Harisova priča je takođe veoma važna, jer govori o žrtvovanju.

Nastojali ste da analizirate dobro i zlo i ponudite univerzalnu priču o ratu i njegovim posledicama. Koliko je ona slična sa pričom američkog filma "Spasitelj" (P. Antonijević).

Mi, nažalost, nikako da pobegnemo od tema koje imaju veze sa ratom. Naši životi su u velikoj meri obeleženi time. Iako većina nas nije direktno učestvovala, uvek je rat bio u našoj neposrednoj blizini. Živimo posledice tog rata. Za mene lično ovo je poslednji film koji se bavi tom temom, ovim ostvarenjem izlazim iz te priče.

Kažete da ste se trudili da se ne bavite ni politikom ni međunacionalnim odnosima, već pre svega sudbinama ljudi, te da su "Krugovi" pošten film. Na taj ili sličan način su svoje filmove i namere predstavljale i neke vaše kolege i koleginice, recimo Anđelina Džoli ("Zemlja krvi i meda").

Prirodno je da svako napravi pošten film, to je normalna stvar. Ja sam se trudio da film ne bude politički, ne zato što sam od toga bežao, nego zato što sam osećao odgovornost prema Srđanu Aleksiću. Njegov čin nije politički, pre svega je ljudski čin, zbog toga nisam hteo da pravim politički film. Politike u filmu ima, zato što je ona prisutna u našem životu, ali sam se trudio da ona bude scenografija u kojoj se kreću junaci. Film se bavi ljudskim sudbinama. Politika je obeležila naše živote, ali sam se potrudio da to ne bude glavna tema. Pokušao sam da se bavim segmentima ljudskih sudbina.

Otac glavnog junaka je u čitulji sinu napisao: "Umro je obavljajući ljudsku dužnost". Koliko je snage potrebno da se prihvati gubitak sina na takav način?

Njegov otac kaže da je to ljudski, dodao bih da je to humanistički čin, što se ne dešava svakog dana. Prava je retkost da čovek na taj način štiti drugog čoveka. Ispovest Radeta Aleksića bio je jedan od impusla da snimimo ovaj film, ne samo ta rečenica, već i deo ispovesti govori da ukoliko Srđanovo delo donese neke pozitivne konsekvence, u tom slučaju dosta je učinjeno. To jeste jedna od ideja filma. Mogu da kažem da je način na koji je Rade, hrabro i dostojanstveno govorio svih ovih godina, ima nešto što je duboko utkano u ovaj film.

Kako "Krugove" doživljava američka, a kako evropska publika. Ima li razlike?

Generalno, mislim da publika svuda u svetu na isti način prihvata neki film. Ukoliko je filmska priča snažna, ukoliko ima emociju, publika svuda to prihvata na vrlo sličan način, tako je bilo i u Americi i u Berlinu. U Americi je uglavnom publika koja o nama ne zna gotovo ništa, i malo je informisana o ratovima na prostorima Jugoslavije. Oni na to gledaju kao na jednu ljudsku dramu, prate junake bez ikakvih političkih pogleda, dok je u Evropi drugačija situacija, tamo sve gledaju iz političkog ugla. Međutim, kada im objasnite da ovo nije politički film, shvataju.

Ratna i traumatična vremena ostavljaju malo prostora i za ljubav. Da li je to kod vas deficitarna kategorija ili za nju "nije bilo vremena"?

Do sada se nikada nisam bavio ljubavnim temama, niti nečim što je blisko tome, od toga sam očigledno bežao. To je deo moje intime koji sam do sada hteo da sakrijem. Danas mi prija poređenje sa mojim ocem, jer sam za vreme studija težio da bežim i da stvorim svoj autorski svet.

Pogledajte trejler za film "Krugovi", koji će se uskoro naći i u bioskopima:

(J. J. / Una Čović)