LOŠA: Uvek se rado vraćam Beogradu!

Posle 13 godina, popularna grupa "Plavi orkestar" objavila je novi album, a frontmen Saša Lošić Loša kaže da je vraćanje pop muzici bilo kao "da je otišao kod bake na selo" i dodaje da bi lično voleo da "Plavi orkestar" napusti javni život dok je na vrhuncu karijere.

- Ne mogu reći da je ovo poslednji album iz straha da bi to izgledalo kao markentiški trik, ali mogu sa sigurnošću recći da svaki član benda nekako oseća da je to zatvaranje jednog kruga - rekao je Lošić u intervjuu Tanjugu, dodavši da bi voleo da "Plavi orkestar" napusti javni život dok svira na stadionima.

- Nakon onog koncerta na Bir festu gde nas je gledalo 130.000 ljudi, gde god da odemo, u Sloveniju ili Hrvatsku, mi radimo stadionske koncerte. Želeo bih da tako napustimo ovaj svet, a ne na nekoj tezgi u Nirnbergu za 300 ljudi, gde pokušavamo da iscedimo šta se može iscediti iz ''Plavog orkestra" - objasnio je Lošić.

Na novom albumu pod nazivom "Sedam" nalazi se 11 pesama, a kao gosti pojavljuju se ”Dubioza kolektiv”, ”Vampiri”, Dragana Mirković.

- Mi uvek imamo neki takav nadrealni koncept izvođača - od prve do zadnje ploče nikad se nismo kretali u sigurnoj zoni. Uvek smo voleli da eksperimentišemo i to je naše fanove uvek iznenađivalo. Međutim, kada prođe neko vreme, oni to asimiliraju i te pesme koje su incident u našem repertoaru, postanu naši najveći koncertni hitovi - istakao je Lošić.

Pesmu ”Ti misliš da je meni lako” snimili su sa Draganom Mirković, sa kojom su se družili još osamdesetih, kada su bili "najmlađi bend u bivšoj Jugoslaviji", a ona "čudo od deteta i najmlađa zvezda u svom žanru".

Numera na sajtu ”Jutjub”, koji je prema Lošićevom mišljenju danas pokazatelj uspešnosti pesme, ima milion pregleda, ali i negativne komentare.

- Da je internet postojao osamdesetih godina, kada je, na primer, izašla ''Suada'' ili ''Šta će nama šoferima kuća'', na kojoj je gostovala tadašnja ikona andergraund narodne muzike Nada Obrić, imala bi istu percepciju javnosti kao sada. Sada doživljavamo ostrašćene kritike dela javnosti: ''Zažalila sam dan kada sam zavolela Plavi orkestar'', ''Izgubili ste obožavaoce'' i tako dalje. Ta pesma postaće popularnija od pesama ''Ako su to samo bile laži'', ''Bolje biti pijan nego star'', ''Suada'', ''Sava tiho teče'' -  smatra Loša.

Lošić kaže da je u celom svetu trend kombinovanje različitih žanrova, da je vrlo "retrogradno insistirati na istosti" i dodao da su interesantni komentari da su izdali rokenrol, jer "Plavi orekstar" nikad nije bio rokenrol bend.

Album ”Sedam” je karakterističan, prema njegovim rečima, po ekstremnoj različitosti pesama.

- Izgleda kao da je album najvećih hitova, ne izgleda uniformisano, možda zato što je dugo rađen (tri i po godine) i što svaka pesma ima drugačiji karakter, aranžman, bilo koju pesmu da odvojiš ne bi mogao da kažeš iz koje je to faze života Plavog orkestra - objasnio je frontmen popularne grupe.

Na pitanje zbog čega je prošlo 13 godina od prethodnog izdanja, Lošić kaže da bi pre tri godine, da ga je neko pitao da li će ponovo biti član ”Plavog orekstra”, odgovorio "zasigurno ne".

- Nisam se tada mogao zamisliti kao čovek koji ponovo pravi smešne pokrete uz ''Suadu'', izgovara reči ''možemo li sada malo ruke gore'', odavno sam zaronio u svet, takozvane, muzičke slobode. Radio sam operu, seriju, hermetičke ruske avangardne pisce. Možda sam se malo i umorio od tih teških dramaturških komada i onda mi je vraćanje u pop bilo kao da sam otišao kod bake na selo, kao da te miluje Čehov -  rekao je on.

- Maksim Gorki kaže ''veština je narasti do jednostavnosti'', onda vidiš strast kojom je Lenon pisao pesme, kako je on to doživljavao ozbiljno, a meni su ljudi, mediji i okolnosti usadili misao da to nije ozbiljno. Onda shvatiš da je stereotipno deliti umetnost na lake i teške note, sve je jdnako važno, imate jedan neponovljiv život - smatra Lošić.

Promociju albuma u Beogradu planiraju da organizuju u decembru ili januaru u Kinoteci, kada će ujedno biti prikazan i dokumentarni film o "Plavom orkestru" Pjera Žalice, a planiraju i povratak na mesto gde su 1985. godine napravili ključni skok u karijeri, na stadion Tašmajdan, ako bude do proleća renoviran.

Lošić se rado uvek vraća Beogradu i svake godine dođe na dan-dva, jer mu se čini kao da na trenutak ulazi u svoju vlastitu prošlost.

- Privlači me što pošast novog doba još uvek nije uništila određene delove grada, još uvek se čuva tradicija i to mi jako prija, ali vidim da se ni ovde nije odolelo novoj arhitekturi, tim ružičastim i žutim zgradama sa hiljadu stanova, PVC prozorima i mesingom, ali to je već regionalni problem. Ljudi moraju negde stanovati, ali mi je žao onih kućica po Voždovcu, tih bašti i uspomena - objasnio je on.

Ovog puta, dok sedi u kafeu knjižare "Delfi SKC" i razgovara sa novinarom Tanjuga kaže da mu je žao što neće stići da pogleda izložbe u Salonu Muzeja savremene umetnosti i Muzeja istorije Srbije, a voleo bi da svrati i u Muzej Ive Andrića.

- To mi je stalna tačka. Pusti me ponekad kustos da sedim u njegovoj (Andrićevoj) nekadašnjoj sobi i gledam onaj stočić na kome su nastajala njegova dela - rekao je Loša.

Putuje često, ali mu prija kada je daleko od očiju javnosti, u svojoj bašti na Hvaru, kada živi "normalnim životom", ma koliko to svi oko njega smatrali čudnim, a fanovi gubili interesovanje kada shvate da je on "prototip antizvezde".

- Pristaneš da te smatraju čudnim, ali živiš normalnim životom. I publika se razočara kada shvati da sam normalan. Nema zvezda osim na nebu, nikad nisam imao idole, ali sam imao puno ljudi koje poštujem. Kategorija zvezda je demistifikovana, ne postoji, to je privid, čim to shvate ljudi, biće im lakše - naglasio je Lošić, koji je pohvalio novu hip-hop scenu eks-Ju prostora - Skaj Viklera, Manjifika, grupe "Dubioza kolektiv" i "Letu štuke".

Osim pesama za novi album, Lošić je u Trstu radio operu ”Bahantkinje”, Euripidovu tragediju na starogrčkom, u režiji Vita Taufera. Pronašao je, kako je rekao, prve notne zapise, preko toga pustio svojoj mašti na volju i stvorio svoje najkompleksnije delo.

Sa muzičarima iz grupe "Ban Rarra" na Kubi radi prepeve svojih pesama u okviru projekta "Casa de cultura", učestvovao je u filmu "Šangaj", italijansko-slovenačko-bosanske koprodukcije, sa Sašom Broz je radio predstavu za hrvatsko pozorište, sarađivao je sa Simfonijskim orekstrom Radio televizije Ljubljana, a dobio je poziv i od berlinskog "Šiler teatra".

(Telegraf.rs/Tanjug)