SUPERHEROJ ZA SVA VREMENA: Ko je bio pravi Valter? (FOTO) (VIDEO)

Dokumentarni film "Valter", koji je u nedelju premijerno prikazan u Centru "Sava", izazvao je ogromnu pažnju javnosti, što i ne čudi, budući da film "Valter brani Sarajevo" odavno uživa kultni status i da je Bata Živojinović, zahvaljujući ovoj ulozi, postao živa legenda.

S druge strane, dokumentarac se bavi tragičnom sudbinom pravog Valtera, partizanskog ilegalca Vladimira Perića. Reditelj Andrej Aćin u intervjuu za Telegraf.rs priča o preplitanju mita i stvarnosti, emotivnoj ispovesti Bate Živojinovića i nikada razjašnjenim okolnostima pod kojima je poginuo Vladimir Perić Valter.

- Filmski Valter i ja ove godine obeležavamo isti jubilej. Tih četrdeset godina je ono što mi je dalo lični, intimni motiv da se vratim i ispričam priču o vremenima kada smo verovali u prave heroje. Najveći izazov je bila ta višeslojnost i kompleksnost odnosa paralelnih stvarnosti, istorijske i filmske, kroz koje je vešto trebalo protkati ljudske ispovesti koje bude emociju u usnulim dušama. Pričajući o Valteru kao jednom od najvećih simbola naše novije istorije, ja pričam i o sebi, kao i o svima nama koji smo zajedno sanjali i sanjamo isti san. Neugasiva želja za pobedom pravde i istine je uvek bila i uvek će biti  snažan pokretač duha, tako da je i sam film "Valter" postao poruka koja budi i vraća u stanje bunta protiv nepravde, represije, laži - priča Andrej Aćin za Telegraf i napominje da Bata Živojinović nije mogao ni da pretpostavi da će mu, pored svih filmova koje je snimio, upravo Valter doneti svetsku slavu.

- Pričao mi je kako je Šiba Krvavac (reditelj filma, prim. aut.) uporno insistirao na samo jednoj liniji stanja Valterovog lika, čoveka koji ne pokazuje emociju, ne smeje se, ne plače. Bata kaže da on zapravo ništa nije glumio u filmu "Valter brani Sarajevo" sem tog zagonetnog stanja. Evidentno je da je takva kreacija enigmatičnog junaka bila slučajni recept za kreiranje filmskog superheroja koji će postati mit u okvirima realnog života tokom proteklih četrdeset godina. Obični ljudi, naročito u Kini, u Batinom Valteru su prepoznali sve one elemente bez kojih današnja holivudska produkcija ne bi inkasirala milijarde dolara na bioskopskim blagajnama širom sveta. Bata je ostavio za večnost pop ikonu nepokolebljivog, neustrašivog i nedodirljivog superheroja Valtera koji će ostati da živi u mitskom vremenu i onda kada nas više ne bude bilo - otkriva Aćin i nastavlja:

- Mislim da je ključ uspeha naše saradnje obostrano građenje poverenja koje nam je u svakom novom susretu otvaralo nove mogućnosti dijaloga, otkrivajući one delove priče koji su nedostajali pravoj slici vremena i mita. Mislim da se presudni susret desio u Havani, gde smo Bata i ja bili upućeni direktno jedan na drugog. Niko od filmske ekipe nije bio tu sem nas dvojice. Završni razgovor smo snimili u hotelu "Nacional", na istom mestu gde su se američki gangsteri okupljali u vreme prohibicije i gde je Kopola snimio jednu od scena za svoj film "Kum". Najveći deo Batine ispovesti je ostao integralno u filmu, nisam želeo da u montaži remetimo tok Batinih misli. Znao sam da je to bio trenutak za istoriju, Bata je rekao mnogo toga što verovatno ne bi govorio da situacija nije bila više nego specifična. On je u tom trenutku video sebe kao nekoga ko više nema šta da izgubi, poklonio mi je deo sebe koji je bacio novu svetlost na njegovu ličnost i to je oplemenilo ne samo film već i svakoga ko je bio u prilici da čuje i doživi njegovu poruku. Kada smo završili razgovor, kamera je ostala uključena. Sedeli smo jedan naspram drugog bez reči i dugo se gledali. Ceo rasplet priče je bio ogromno iznenađenje za obojicu, bilo je teško izustiti bilo šta nakon onoga što je Bata upravo rekao.

"Šta ovo bi, Bato?", najzad sam uspeo da progovorim. On se široko osmehnuo: "Ne znam. Vidm ja, Andrej, da smo se mi već pozdravili..."

"Pa to ne može tako, Bato. Nije po scenariju!!!" Smejali smo se obojica i tu sam osetio da smo zaista uradili veliku stvar o kojoj će se dugo pričati.

Zanimljivo je da se ni danas ne zna kako je poginuo Vladimir Perić Valter, i to poslednjeg dana borbi za Sarajevo. A priču dodatno obogaćuju i glasine o Perićevom crnom koferu u kom su se nalazile stotine tajnih dokumenata.

- Vladimir Perić Valter je enigma za sebe. Malo šta smo uspeli da saznamo iz prve ruke o njemu, on je veoma mlad otišao u Drugi svetski rat i bio je najtraženiji obaveštajac i ilegalac tog vremena. On je bio borac za istinu. Detalji njegove pogibije kod Električne centrale u Sarajevu su i danas obavijeni velom tajne. Kao čovek koji je uvek držao datu reč, Valter se u toj kobnoj noći uputio ka Centrali kako bi održao dato obećanje da će Sarajevo dočekati slobodu u svetlosti. U tom trenutku nije bilo neprijateljskih formacija u radijusu od 30 kilometara. Priča se da ga je kod Centrale pogodila zalutala granata. Spominju se ustaše kao direktni počinioci ovog ubistva. Ljudi koji su te noći ušli u Sarajevo ispričali su nam drugu priču - navodi Aćin i dodaje:

- Sem Valterovog "crnog kofera", arhive popunjene s nekolko hiljada dosijea i fotografija svih onih koji su sarađivali sa okupatorom i još mnogo detalja navodi na to da se te noći desio politički atentat. Valter nije bio samo opasan svedok, on je bio legenda još za života, i kao takav je predstavljao veliku opasnost za sve one koji su kreirali novu Jugoslaviju. Doduše, Valter u to vreme nije imao nikakvih političkih ambicija, ali je upravo kao takav bio zastrašujuća pretnja onima koji su krojili politiku i trgovali i narodom i teritorijama. Valter je proglašen za narodnog heroja mnogo godina kasnije. S vremenom je počelo da bledi sećanje na njegovu ulogu u branjenju i oslobađanju Sarajeva od fašističke okupacije. Centrala u Sarajevu i danas nosi njegovo ime, a Sarajlije bi ga spominjale bar jednom mesečno kada bi uz račun od Elektrodistribucije neveselo konstatovali da je "stig’o Valter". Verujem da smo filmom "Valter" oživeli sećanje i na jednog zaboravljenog heroja koji je bio inspiracija za stvaranje mita koji i danas nastavlja da živi u novom obliku.

Pogledajte trejler za dokumentarac "Valter":

(A. Novaković)