EKSKLUZIVNO SA GITARIJADE: Dnevnik najmlađeg izvođača u istoriji festivala Džonija Rankovića iz sata u sat (FOTO) (VIDEO)
Ekskluzivno za čitaoce Telegrafa, Nikola Johnny Ranković je vodio specijalni dnevnik u slici i reči, iz sata u sat, kao najmlađi roker regiona (14), koji je nastupio sa svojim bendom The Churlians 28.06.2018. godine, prvog dana 52.Gitarijade u 02:00 časa u revijalnom delu programa posle nastupa grupa Saxon i Psihomodo Pop.
Bez obzira na nemilosrdni pljusak i duboku noć, održao je žestok koncert sa autorskom muzikom, dostojan velikih imena Gitarijade pred publikom koja ga je, iako malobrojna zbog navedenih okolnosti svojski podržala junački kisnući sa njim i sa ostalim The Churlians-ima. Bila je to lekcija o profesionalnosti, bila je to publika zbog koje vredi svirati, a pred vama je deo njegovih osećanja, razmišljanja i atomosfere u specijalnom ličnom Dnevniku vodjenom tokom 52.Gitarijade.
28.06.2018. (četvrtak)
I DAN
07:00 Ustaj Džoni! Popio lekove, dao insulin, izmerio kiseonik, doručak, uobičajeno… Tako počinje svaki dan nekog ko ima pola srca i dijabetes, bio uzbudljiv ili sasvim običan. Trebalo bi da odem po diplomu osnovne škole (sve petice!), ali ljudi, ne mogu to danas! Ovaj dan je dan kada sa mojim bendom The Churlians sviram na velikoj Gitarijadi!
09:00 Svi smo na broju ispred studija: Griša-Grigorije Avramović- gitara, Pavle Petrović- bas, Milan Antonović-bubanj, Žika Jelić-lapstil, tehnika /roudi Zoki i Slaviša, mamager Vanja, tonac Bogdan Braković, moj omiljeni fotograf Wood RS, video snimatelj Aleksandar Zec, 2 mame i jedna devojka. Niko nije uplašen, mi smo iako klinci ipak profesionalci sa preko 20 velikih bina, osećamo slatku tremu jer smo počastvovani. Tim benda broji stalnih 15 ljudi i to je dobro za utovar opreme (pojčala, bubanj, gitare, stalci, pedalbordovi...) koju svaki put pakujemo iz studija u isti kombi na isti način, ali uvek iz nekog razloga strahujemo da li će sve stati. Neko se davno setio da fotkamo natovaren kombi pa da ponovimo taj red pakovanja ali mrka kapa - ni to ne pomaže.
09:30 Krećemo! Svi putevi vode ka Zaječaru!
09:45 Na izlazu iz Beograda neko već pita: "Kad će pauza za kafu?"
Kafu naravno piju svi osim nas…
10:30 Kiša nas prati. Svi gledamo bukvalno sve prognoze. Čak i ona neka norveška, kažu najpouzdanija, ne kaže ništa drugačije: kiša, kiša, pljuskovi, pljuskovi…Evo vam i ta pauza za kafu… Pratimo: na netu objava da je legendarni Saxon već u Zaječaru, a mi tek u Lapovu na OMV pumpi.
11:30 Promiču bajkeri ka Zaječaru, to je dobra vest. Oni su sigurna i verna publika, pa iako sviramo oko 02 sata posle ponoći uz najavljenu kišu, znam da me makar od njih čeka podrška. Uostalom, baš za njih napisao sam i komponovao pesmu Harley Les Paul & Rock’n’Roll…
12:00 Ispred kombija juri policija, a nama se čini kao da juri za prvim autom iz naše kolone u kome je naš specijalni gost na večerašnjem nastupu, Žika Jelić iz YU Grupe. U šali dobacujemo Žiki da sigurno njega jure, a taj veliki rokenrol gospodin se ne ljuti - navikao je na bendovske šale proteklih skoro 50 godina sa svojom saborcima iz grupe. Mislim u sebi - on je pravi lik da otvori Rok muzej u Zaječaru. Znači, sa nama je na bini večeras neko ko je živa istorija rok muzike.
13:00 Sastanak benda u kombiju uvek se zakazuje pola sata pre stizanja na bilo koje odredište. Sastančenje je u toku ali redovno neko dremne pa posle moramo da im prepričavamo šta je dogovoreno. Vožnja je tako super za dremku…
13:30 Dobrodošli u Zaječar, hram rokenrola! Normalno pitanje verovatno svih bendova javlja se i kod nas: "Gde ići na kafu ali i večeru posle tonske probe u gradu u kome smo prvi put?"
14:00 Napravili smo gužvu na recepciji hotela Tamaris. Pravi se raspored po sobama, ali niko ne zna ko je taj Nenad Tubić??? Javlja se naš fotograf, čuveni i dobro poznati mag rok fotkanja koga svi zovu samo Wood RS. Ubiće me što mu pišem pravo ime i prezime, ali smo mislili da imamo sobu manje jer je u njoj neko nepoznatog imena što bi bilo problematično, jer slobodnih soba nema u krugu od 100 kilometara! Smeštamo se i užurbano spremamo stvari za tonsku probu.
16:00 Tonska proba. Kiša nemilosrdno pljušti i polako ruši naš san da će ovo biti savršen dan za nas. Slušamo tonsku takmičarskih bendova u njihovim najboljim izdanjima. Susrećemo sa ogromnom binom, moćnom digitalnom miksetom, Marshall-ovim pojačalima, na stejdžu Saxon-ova oprema, naš tonac sa pulta odmah stupa u kontakt sa fenomenalnim toncem na bini Nikolom Vranjkovićem. Tu je i Miloš iz organizacije Gitarijade, ljubazan i smiren dok ga svi opsedaju sa stotinu pitanja, mobilni mu zvoni bukvalno neprekidno. Desetka za organizaciju ljudi koji su na terenu, ali ne i za to što nema dovoljno paleta na putu od šatora do bine i već vidim da ćemo na binu potpuno kaljavi… Rokenrol! Kiša je sve jača ali smo za rekordno vreme odradili tonsku probu.Tako je uvek ako sa sobom vodiš svog tonca a na licu mesta se nadju odlični profesionalci organizatora. Sve dobro radi, zvuk je utegnut, možda nešto glasniji na bini (to uvek ubija uši muzičara), ali Žika kaže da se sve dobro čuje. Onda je OK, kažem tiho sebi…
17:00 Gledam ogromnu poljanu ispred sebe i zamišljam kako će tu biti hiljade ljudi sa visoko dignutim rukama. Kiša staje.
18:00 Kažem sebi i bendu: "Idemo! Moramo sada posle uspešne tonske i dok kiša ne pada da malo upoznamo grad Zaječar, taj grad je 52 godine dom najmoćnijeg rok festivala u Srbiji, za mene sada dosanjane Gitarijade." Videli smo zgradu press-a Gitarijade, muzej, veliki kružni tok sa Kineskom robnom kućom gde se za festival kupuju u ogromnim količinama gumene čizme po hiljadu dinara. Gotovih sendviča nema više nigde, sve je prodato , grad pun ljudi u rokerkama. Sve je uzbudljivo, pa me podsetilo na mesto gde sam bio dva puta kada sam dobio UK nagradu za autorsku pesmu "Hot or Cold" (Topla ili Hladna) i "Fear" (Strah), u Camden Town-u u Londonu (stecište rokera i aletrnativne muzike gde je na ulici počela da peva pokojna zvezda Ejmi Vajnhaus).
19.00 Idem na u 19:30 zakazanu press konferenciju SAXON-a u zgradi Gradske uprave. Razmenjujem nekoliko reči sa Biffom, njihovim pevačem i sa svetskom, a našom Jadrankom Janković Nešić, PR-om Gitarijade, koju svi zovemo "teta Jadranka". Mislim da je ona teta Jadranka za sve svoje svetske rok i metal drugove počev od Lemija koji više nije sa nama pa do nas malih Dečurlijansa… Nekako je svi osećamo kao zaštitinicu. Ako hoćete da imate dobar rok/metal spektakl morate pozvati nju, jer ko drugi može sa jakim stavom ispratiti rokstarove? Priča mi da je Bili Ajdol bolestan (upala pluća i sinusa) i da se nada da će nastupiti u subotu. Mislim – čekaj, da li ćemo i mi danas nastupiti? Kiša ponovo tuče… Samo ne otkazujte, jer ja sviram i da gromovi udaraju! Pa, ovo je Gitarijada, a ne neka fensi žurka…
20:00 Večera: mešano meso i šopska, najbrže što se može spremiti za naš tim u malom restoranu pored hotela. Bend u pubertetu, svi slavni i svi gladni. Pranje patika od tonske, tuširanje, malo spavanja, ustajanje, oblačenje, kačimo lance, vadimo iz torbe kožne jakne i pričamo kako se nećemo ni videti jer smo mali a bina ogromna. Ali tu je naš bubnjar Milan Antonović, koji ima rešenje: "Ma ko se neće videti!?"
Vadi svetleće palice.
Otvorićemo sa njima intro koncerta!
23:00 Pratimo u holu hotela na TV-u prenos Gitarijade koji radi niška televizija Belle Amie. Ređaju se prošlogodišnji pobednik bend Ki, britanski Saxon, takmičarski bendovi, hrvatski Psihomodo Pop a mi smo po rasporedu u 01:30. Sve kasni samo 30 minuta što je po našem dosadašnjem iskustvu malo (osim Exit-a gde je bilo sve tačno u minut). Tako blizu, a tako daleko… Ko je još budan po kiši u 2 iza ponoći? Osim ako nije na Gitarijadi…
00:00 Pevamo u glas u hotelu onu Čuturinu "...Kisnemo, a nemamo kišobran...". Stavljamo treger kese na cipele, kad ne kupismo one kineske čizme i krećemo put Kraljevice u Purple rain noć.
00:30 Vrelo je u šatorima koji su za ovu priliku back stage, baguje internet, pljušte izveštaji novinara sa dilemama da li će Billy svirati i o nastupu Saxona i Psihomodo Popa. Dobro je… Velike face su svirale ispred nas. Teraćemo po svom.
02:00 Duboka noć i jaka kišna zavesa.
Sad smo mi! Najmlađi revijalni autoski rok bend u istoriji Gitarijade, "The Churlians". Jak Intro, odmotavamo set listu… "Pokreni se" (ako ima publike da se po ovoj kiši pokreće), "Teram po svom" (to se vidi sa bine), "Neću da živim u zemlji bez rokenrola" (pa zato smo svi tu), "Strah" (zgodno za duboku noć) , "Harley Les Paul Rock n Roll" (za one motoriste), "Nije do Love" (pa i nije nego da živimo svoje snove i sviramo Gitarijadu) i prikladna pesma za kraj "Bežim odavde".
Svirali smo punom snagom, a srce nam je kucalo u ritmu Milanovog bas bubnja. Na šestoj pesmi utičnica na mojoj pedali se napunila vodom i pedalboard mi nije više radio. Problem brzo prevazilazim tako što se sam se uključio direktno u pojačalo i pojačao do daske.
U sjajnoj energiji i raspoloženju završavamo i pravo na grejanje u hotel. After party? Naravno… ali o tome se dalje ne piše čak ni u dnevniku…
Osećam veliku zahvalnost i dao sam sve od sebe da ono malo ljudi što je po jakoj kiši bez majica dovikivalo "Bravo Džoni!" oseti moju energiju i ugreje se. Ponosan sam na timski duh mojih Dečurlijansa: Griše, Pavla i Milana kao i čitavog tima.
Ovo nije bilo nimalo lako!
29.06. II DAN I 30.06. III DAN GITARIJADE
Ostao sam sa basistom Pavlom i druga dva dana posle našeg nastupa da se družim, da delim cd i potpise, da čujem majstora u live-u Nešu Galiju , da ispratim novi, najjači do sada aranžmanski "brzi voz" Nevernih beba , da skačem uz Brejkerse, da pevam sa Čuturom "Beograde", da podržim saborca Dejana Cukića koji je kao i mi svirao poslednji, da čujem koji takmičarski bend je najbolji, sretnem se sa "Hadži prodanim dušama" da popričam sa legendarnim Stiv Stivens-om, gitaristom Bili Ajdola koji je snimao studijske gitare Majklu Džeksonu… Predao sam mu svoj CD i majicu i namignuo Džouzi, njegovoj ženi od koje sam čuo:
"You are already a rock star !"
Ako ste se umorili od čitanja, priznajem, i ja sam od pisanja. Dugi su bili ti dani, duge i uzbudljive noći. Ali, ako ste istinski rok bend, jednom u životu morate svirati na Gitarijadi, makar jednom u životu morate osetiti duh domaćeg rok festivala sa tradicijom, jer je to naša Koacela . Što bi moja PR Marijana Rajić rekla kada se druge večeri vratila u Beograd pa ponovo ujutro došla u Zaječar da gleda Bilija: "Jednom sam u Zaječaru bila dvaput"
The Churlians je najmlađi autorski rok bend u Srbiji i regionu ima preko 25 nastupa na velikim binama od kojih izdvajamo: Exit 2017.; Trg Republike Beograd 2017, Božidarac 2017 i 2018, Rock Village 2015. i 2016.; Stadion "Tasmajdan" 2016.; Festival BARF 2014.; "Suvaca Demo Fest 2017." Kikinda; Harley Demo weekend 2017.; bina Rock radija u "Mercatoru”, Beograd; Davis Cup, Kraljevo; Dom Omladine 2014 i 2018; Trg srpskih ratnika Kraljevo; Wurst Platz Bar 2016. i 2017., Sava Centar 2013. i 2016., DKCB Beograd,bina u Metropolis Music company, Guitar Art Festival 2018, Bass Player Festival 2018-najbolji bend, 52. Gitarijada Zaječar 2018 revijalni učesnik.
Frontmen benda Johnny Ranković (14 godina), vocal, solo gitara, autor tekstova, muzike, aranžmana - dobitnik je nagrade EXIT Youth Hero 2016, potom Heroj Beograda 2013, Ličnost je godine 2013 i 2016, dobitnik nagrade ERSTE GUITAR ART Talent 2018 godine, Semi Finalist u Londonu 2 puta na prestiznom The UK Songwriting Contes. Snimio svoj prvi CD album "Teram po svom", na kome je kompletni autor tekstova,muzike, aranžmana , svira sve gitare i vokal je. Producirao ga je Vojislav Aralica. Kompletni je autor i singla "Harley, Les Paul & Rock’n’Roll", gde mu na lapstilu gostuje Žika Jelić (Yu Grupa). Više informacija pogledajte www.johnnyrankovic.com.
(Telegraf.rs/ PR)
Povezane vesti
Žurka u crvenoj boji na 119 metara visine u Beogradu! Jedinstven događaj za kraj pobedničke godine
Ovako je Aleksa Milojević u kući u Knjaževcu iz karabina ubio troje: Majka otkrila zbog čega je počinio zločin
Porast ulaganja u zlato: Fenomen trinaeste plate i bonusa
<% post.title %>
EKSTREMNO UZNEMIRUJUĆE! Auto kosi stotine ljudi punom brzinom! Zastrašujući snimak napada u Magdeburgu
Video: Kako seješ, tako žanješ": Maja Berović o odnosu sa Jalom i Bubom i repereovom potezu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OGLASIO SE MILAN KALINIĆ NAKON ŠTO GA JE DEVOJKA PRIJAVILA ZA NASILJE Za Blic otkrio šta je istina: "Poznajem je, to je zbog mojih objava na mrežama"
OGLASILO SE TUŽILAŠTVO O SLUČAJU MILANA KALINIĆA Voditelju izrečena hitna mera zabrane prilaska
(FOTO) Milana Kalinića prijavila devojka za nasilje, a sad se OGLASILA NJEGOVA BIVŠA ŽENA: Sandra se provodila u centru Beograda, evo ko joj je pravio društvo
Vera
Vrh tekst, kao blog.Bravo Džoni i za svirku i za ovu priču!
Podelite komentar
Bravo
Bravo mali Srbija se ponosi tobom!
Podelite komentar
Sandra
Ma bravo dete, svaka cast! Lepo vas je videti, mladost kakva treba da bude a ne one izopacene plasticne turbo-rijaliti "umetnice" sto nam serviraju 24 sata na dan.
Podelite komentar