NOVOZELANĐANI NA "EGZITU": Zašto Novak Đoković nema svoju novčanicu?

Umesto priče koja je dosadila i bogu i narodu, da je i trećeg dana "Egzita" oko 21.30 časova bilo malo ljudi na Tvrđavi, rešismo da umesto toga pustimo strance da pričaju umesto nas.

Da se neki ljudi rađaju pod srećnom zvezdom uverio sam se kada sam upoznao trojicu momaka sa Novog Zelanda. Danijel i Džordž rade za novozelandsku državnu televiziju i prave priloge o Konoru Begsu, dvadesetjednogodišnjem srećniku koji je pobedio na konkursu za najbolji video-klip, a kao nagradu dobio priliku da proputuje Evropom i poseti nekoliko muzičkih festivala!

Dok mi prepričavaju svoje doživljaje, prekidam ih i pitam ih da li mogu da pogode likove sa naših novčanica. Prepoznaju jedino Nikolu Teslu, pa ih interesuje ko su bili Đorđe Vajfert, Jovan Cvijić, Stevan Mokranjac...

Taman se udubljujem u objašnjavanje, a Konor me pita: "A da li Novak Đoković ima svoju novčanicu, on je neverovatan?". Pa, još je mlad, ima vremena za njega, diplomatski odgovaram, a njegovi prijatelji kao iz topa dodaju: "Pa, što onda ne staviste lik Monike Seleš?".

Iskusno skrećem temu sa tenisa i vraćam se "Egzitu". Iako su bili na festivalima u Engleskoj, zatim u Francuskoj, da bi posle "Roskildea" u Danskoj došli u Novi Sad, tvrde da je ovo ubedljivo najlepše mesto koje su posetili, a najviše im se sviđa veliki broj bina i raznovrsnost muzike. Nakon 15-ak minuta priče, oni se upućuju dalje, a ja nastavljam svojim poslom.

(A. Novaković)