MI SMO ODAVNO OTPISANI: Miloš Biković posvetio potresnu pesmu preminulim kolegama

Miloš Biković objavio je svoju novu pesmu pod nazivom "Kad glumac ode", koju je posvetio njegovim kolegama koji su napustili ovaj svet.

Preporučujemo

Pesmu, koju je predstavio na svojoj Fejsbuk strancici", prenosimo u celosti.

Kad glumac ode

Kad glumac ode

Ode i ona prasina zvezdana

Ugase se svetla, rode,

Sami ste usred bezdana

Ostavi nas tuzni klovn do kraja veran roli

Da, onaj na nemilost ostavljen žutilu i traču

Jer ako niste znali i klovnove ponekad boli,

Ako niste znali i klovnovi ponekad plaču

I ta opasna igra bi bila obična laž

Da to klovn stvarno na daskama ne pati

Nije to samo strast i opojna draž

Vec želja da vas u mračnom tunelu isprati

On mora proći prljavim putem a da ostane čist,

Mora sići dole, putem kroz mulj, gde ga kalja blato

Glumci su, bagra, probisveti, skitnice a trepere kao list

Ipak su krijumcari Dobra i lome se lako kao krto zlato

Otišlo je vreme koje si obeležio ti

I sada znamo sad smo sigurni

Da više nikad neće to vreme tvoje grive da se vrati

A ti nam tako ponekad u sećanje i snove svrati

I znaj da živiš jer si u sred ovog gustog mraka, memle ove

Zapalio svecu na vetru i podsecao na stare vitezove

i gle, ona na promaji vrednosti gori

I ta sveća, mesto tebe, šali se i zbori

I to glupiranje je za istinom lutanje

Da nije tako, ne bi to toliko bolelo

To, kad ode glumac, a ostane cutanje

Ne bi mu svetlo sumraku odolelo

I ma koliko da sam te malo znao opet si bio rodjeni moj

I mislim da celo ovo naše pleme tako oseća

I vidimo se negde gde kostimi imaju malo bolji kroj

Do nove komedije do nekog novog proleca

Znas da ovo nije kraj, Seti se Bate, Čkalje, seti se Bore,

Ne brini, ako nema ko, baklja ce sama da se nosi, ovo nije kraj,

Po pravilu se staro darovito društvo preselilo gore,

Pa kako bi drugcije, kad skinu crveni nos, svi glumci idu u raj.

(Telegraf.rs)