Ufff...Andrija!ali ti si tu Andrija,Milan,Ognjen i Maki ce kroz vas biti tu jos dugo,dugo jer kada vidimo vas znamo da je on tu sa vama,da je njegov osmeh tu,njegov humor,poz.energija!Maki ti si zvezda koja ce uvek sijati,ti si legenda!doduse prerano si otisao ali si dobio blagoslov tvojih prijatelja da ides!andjeli neka te cuvaju i znaj da si uvek u nasim srcima!iskreno saucesce!a'sada andjele idi...
Dragi nas Marinko,
Toliko si nas sve usrecio svojim gostovanjem u Londonu sa Andrijom, toliko si uvek bio uctljiv prema svima, izuzetno emancipovan, kulturan s najlepsim ponasanjem i prelepim Beogradskim manirima,stalno si bio na telefonu sa suprugom i decom, cak si im davao instukcije preko telefona, cuvao ih,voleo ih, voleo si sve nas i vise nego sto zasluzujemo, prastao si lako a voleo vecno, secam se svakog trenutka provedenog s tobom i u Londonu i Beogradu, uvek si nas voleo punim srcem i umeo da ostanes autentican, skroman, drugarcina i ne nametnuti glumac koji nikada nije jurio ni zacim i bezkrajno voleo svoj grad, svoje pozoriste, svoju porodicu, narocito svoju zenu i decu a i nas drugove i drugarice, koji te mnogo, mnogo volimo. Hvala ti za drugarstvo, hvala za najlepse trenutke u Londonu provedene zajedno u tihim razgovorima do zore, hvala ti na drugarskoj ljubavi dragi nas Marinko. Neka ti je vecna slava i hvala. Mir Boziji +++ tvoj brat chaki
Andjeli neka te cuvaju!budi spokojan jer ti si zvezda koja ce uvek sijati i legenda koja ce uvek ziveti medju nama jer tvoj osmeh,humor,borba i pozitivnost ce biti tu sa nama!spokojno spavaj,laku noc i andjeli neka te cuvaju!
Nacela me tuga,
Spustam se niz konope, kroz bele providne oblake, tu nesto vrlo malo ispred duge Prevlake, tacnije spustam se na Cilipe. Ulazim u Dubrovnik , u snovima setam obucen u elegantnom vecernjem odelu. Pazljivo hodam starim izglacanim Stradunom,po malo povucen u sebe i svoja cvrsto cuvana secanja vezana za stari grad I sve moje predhodne setnje malim ulicama sto vracaju misli na sve tajne susrete I poljupce s tobom. Niko zivi ne spava, svet se zabavlja i samo se moje ostarele, zrele, pozutele misli mesaju uz davne ostvarene mladalacke zelje moga srca. Delim dusu s muzikom Dubrovackog Simfonijskog Orchestra koja dopire kao duh iz Knezevog Dvora, u prisustvu Svetoga Vlaha, ispod bljeska zvezda i zakasnelog zalaska velikog crvenog sunca jednog proslog dana sto se topi morem.
Nisi ti ni znala koliko sam te tih letnjih dana samo sanjao na mom starom porubljenom peskiru, kojeg mi je Baka sebicno krpila svake godine pred sam odmor. koliko sam te samo zeleo i nudio ti ljubav na vrucim grizama Lokruma ispod suvog Bora. Delila si samnom svoje telo i dusu uz zvuke zvona sa Dominikanskog samostana. Nudila mi da mi budes nevjesta uz verni pljusak svilenih talasa naseg plavog Jadrana. Oh, te nase vruce zelje, duboko udanute u vetar s juga, sa mirisom slanog mora i ne umorne ljubavi tvoje. Sto si mi se zaklela da ces ipak meni u zagrljaj uvek doc. Te nase vruce zelje u kojima tvoja senka opet nocas seta i vlada mojim prolecem od Usca Save u Dunav jos od ranog prehladjenog umotanog Aprila u Ambasador cebetu. Andjele moj sto preleti siroke stepenice uz Rimski Bunar, pa preko visokog pobednika Beograda, kroz noc susreces na trenutak zastala osecanja sete i tuge u mom jadnom srcu istopljenom od davnih secanja u Dingacu sa Peljesca i Korculanskom zutom Posipu iz Care.
Osecam te uz blagi grc izmedju grudi moje leve ruke s kojom drzim ovu sarenu noc na nekoliko sati uz prisustvo cuvara privremeno ostavljenog i napustenog vruceg prolecnog Kalemegdana. Cekam da bol kroz noc prestane i nove zelje dan u meni probude. Jos uvek sanjam te nase vatrene poljupce. Eh, zeljo moja kada bih ti samo znala kako se u njima ti nezno ljubis. Kada bih ti samo opisao tvoje usne ne bi ih prepoznala cak ni u svom malom dzepnom mini ogledalu. A kada bih ti tek rekao kako ti vatreni poljupci disu I kako su me tvoje nezne male maslinaste tanke ruke milovale svih ovih dugih mojih ne prespavanih noci. Ma pusti New York ! pusti k vragu i Chicago I Pariz. Kome treba London, kisa i pola sunca kad imamo nas dvoje i ovo nase vruce Dubrovacko more , a imaces obecavam ti i poljupce i tvoje i moje.
Sada shvatam da je krajnje vreme da vas dve napokon jednu s drugom upoznam a moram priznati da smo dugo bili odvojeni. Ma tebe duso moja i onu tebe u svim mojim zeljama i snovima. Obecaj mi da kad te opet upoznam snjom da je neces uzeti i odvesti sa sobom. Andjele moj, nacela me seta I prolecna tuga,vreme mi se ruga, hoce da mi uzme mladost i najboljeg druga, a u tebi vidim sve. Ti, odnosno ona zivi nastaljena tu u mom srcu, recimo vec neko poprilicno duze vreme. Bez tacne adrese, bez postanskog broja, bez kirije, struje, ne ispravnog telefona, info stana i bez ikakvih zalbi na ne okrecene hodnike, ne ispravne liftove i bacene bez znacajne letke po ne opranim hodnicima tvoje oronule stare zgrade i prljavog napustenog dvorista tvoga tate.
Eto Ona zivi tu vec skoro trideset i nesto leta, a mozda ce biti cak i vise. Ne zali se ona na grejanje, lupanje vrata od glavnog ulaza zgrade, pokvarene brave, iskrivljenog prozora u dnevnoj sobi I konstantnih ujeda komaraca na zapustenoj terasi tvoje drage mame. Smeje se jos uvek i izuzetno je dobro raspolozena. Evo mazi me ocima ko Iz djacke klupe, da bas Iz prvoga reda, pola sata pre pocetka jutarnje osmogodisnje nastave. Eno je, lepa je, sa crnom gustom kovrdjavom kosom, nabujalog tela, belih ruku i crveno ljubicastih usana, pise ne zavrseni domaci zadatak iz matematike, usled otvaranja svih svojih jucerasnjih rodjendanskih poklona koji su je drzali budnu do duboko u noc.
Nemoj da je odvedes od mene, pusti je da tetura samnom po oblacima dok letimo sa Heathrow-a do Dubrovackih Cilipa ove vrele prvo Majske noci. Pusti je, nek se raduje, neka trci sretno drzeci me cvrsto za desnu ruku mog prljavog dlana. Neka spava tu na mojim grudima i slusa otkucaje moga srca ko dugacko zvono sto se odbija na izglacanom starom Dubrovackom Stradunu. Ma pusti je, neka mirno spava, neka sanja srecu tu uz mene dok je nezno milujem po kosi. Ne diraj te mi secanja, najlepsa je samo ona u njima, ne diraj te, jer ne bih znao gde sam bio I izgubio bi sebe kao vetar Bura I prosuo po moru. Ne diraj te mi zvezde jer bez njih ne bih videoni po cemu hodam. Andjele moj, nacela me seta I prolecna tuga,vreme mi se ruga, hoce da mi uzme mladost i najboljeg druga, a ja u tebi vidim sve.
HVALA TI ZA SVE NASE TRENUTKE PROVEDENE ZAJEDNO UZ NASU POEZIJU
Ja da ja
Cuvacemo uspomene na tebe koje nikada nece izblediti znaj tvoji znani i neznani Maki
Podelite komentar
BILJA
MARINKO NEKA TE ANDJELI PRIME U SVOJE KRILO JER ANDJEO ANDJELU PRIPADA.POCIVAJ U MIRU MLADI COVECE'
Podelite komentar
Nikola Dabetic
Pocivaj u miru
Podelite komentar
Nera
Ufff...Andrija!ali ti si tu Andrija,Milan,Ognjen i Maki ce kroz vas biti tu jos dugo,dugo jer kada vidimo vas znamo da je on tu sa vama,da je njegov osmeh tu,njegov humor,poz.energija!Maki ti si zvezda koja ce uvek sijati,ti si legenda!doduse prerano si otisao ali si dobio blagoslov tvojih prijatelja da ides!andjeli neka te cuvaju i znaj da si uvek u nasim srcima!iskreno saucesce!a'sada andjele idi...
Podelite komentar
Telegrafovac
Nek ti je laka zemlja, počivaj u miru
Podelite komentar
IVANKA SAJEVIC
Neka ga andeli cuvaju
Podelite komentar
Zoka
Joj Andrija ti me bas ubi bol prevelika a posle tvoje pesme nemogu da disem
Podelite komentar
dr Haus
Kako me spuca covek sa ovim tekstom, nije mi dobro!
Podelite komentar
Charlie
Dragi nas Marinko, Toliko si nas sve usrecio svojim gostovanjem u Londonu sa Andrijom, toliko si uvek bio uctljiv prema svima, izuzetno emancipovan, kulturan s najlepsim ponasanjem i prelepim Beogradskim manirima,stalno si bio na telefonu sa suprugom i decom, cak si im davao instukcije preko telefona, cuvao ih,voleo ih, voleo si sve nas i vise nego sto zasluzujemo, prastao si lako a voleo vecno, secam se svakog trenutka provedenog s tobom i u Londonu i Beogradu, uvek si nas voleo punim srcem i umeo da ostanes autentican, skroman, drugarcina i ne nametnuti glumac koji nikada nije jurio ni zacim i bezkrajno voleo svoj grad, svoje pozoriste, svoju porodicu, narocito svoju zenu i decu a i nas drugove i drugarice, koji te mnogo, mnogo volimo. Hvala ti za drugarstvo, hvala za najlepse trenutke u Londonu provedene zajedno u tihim razgovorima do zore, hvala ti na drugarskoj ljubavi dragi nas Marinko. Neka ti je vecna slava i hvala. Mir Boziji +++ tvoj brat chaki
Podelite komentar
Leka
Prijatelj je polovina duse.Pocivaj u miru prijatelju.
Podelite komentar
Milica
Divne reči Andrija. Tužno....Iskreno,tuga i bol
Podelite komentar
Nera
Andjeli neka te cuvaju!budi spokojan jer ti si zvezda koja ce uvek sijati i legenda koja ce uvek ziveti medju nama jer tvoj osmeh,humor,borba i pozitivnost ce biti tu sa nama!spokojno spavaj,laku noc i andjeli neka te cuvaju!
Podelite komentar
Charlie
Nacela me tuga, Spustam se niz konope, kroz bele providne oblake, tu nesto vrlo malo ispred duge Prevlake, tacnije spustam se na Cilipe. Ulazim u Dubrovnik , u snovima setam obucen u elegantnom vecernjem odelu. Pazljivo hodam starim izglacanim Stradunom,po malo povucen u sebe i svoja cvrsto cuvana secanja vezana za stari grad I sve moje predhodne setnje malim ulicama sto vracaju misli na sve tajne susrete I poljupce s tobom. Niko zivi ne spava, svet se zabavlja i samo se moje ostarele, zrele, pozutele misli mesaju uz davne ostvarene mladalacke zelje moga srca. Delim dusu s muzikom Dubrovackog Simfonijskog Orchestra koja dopire kao duh iz Knezevog Dvora, u prisustvu Svetoga Vlaha, ispod bljeska zvezda i zakasnelog zalaska velikog crvenog sunca jednog proslog dana sto se topi morem. Nisi ti ni znala koliko sam te tih letnjih dana samo sanjao na mom starom porubljenom peskiru, kojeg mi je Baka sebicno krpila svake godine pred sam odmor. koliko sam te samo zeleo i nudio ti ljubav na vrucim grizama Lokruma ispod suvog Bora. Delila si samnom svoje telo i dusu uz zvuke zvona sa Dominikanskog samostana. Nudila mi da mi budes nevjesta uz verni pljusak svilenih talasa naseg plavog Jadrana. Oh, te nase vruce zelje, duboko udanute u vetar s juga, sa mirisom slanog mora i ne umorne ljubavi tvoje. Sto si mi se zaklela da ces ipak meni u zagrljaj uvek doc. Te nase vruce zelje u kojima tvoja senka opet nocas seta i vlada mojim prolecem od Usca Save u Dunav jos od ranog prehladjenog umotanog Aprila u Ambasador cebetu. Andjele moj sto preleti siroke stepenice uz Rimski Bunar, pa preko visokog pobednika Beograda, kroz noc susreces na trenutak zastala osecanja sete i tuge u mom jadnom srcu istopljenom od davnih secanja u Dingacu sa Peljesca i Korculanskom zutom Posipu iz Care. Osecam te uz blagi grc izmedju grudi moje leve ruke s kojom drzim ovu sarenu noc na nekoliko sati uz prisustvo cuvara privremeno ostavljenog i napustenog vruceg prolecnog Kalemegdana. Cekam da bol kroz noc prestane i nove zelje dan u meni probude. Jos uvek sanjam te nase vatrene poljupce. Eh, zeljo moja kada bih ti samo znala kako se u njima ti nezno ljubis. Kada bih ti samo opisao tvoje usne ne bi ih prepoznala cak ni u svom malom dzepnom mini ogledalu. A kada bih ti tek rekao kako ti vatreni poljupci disu I kako su me tvoje nezne male maslinaste tanke ruke milovale svih ovih dugih mojih ne prespavanih noci. Ma pusti New York ! pusti k vragu i Chicago I Pariz. Kome treba London, kisa i pola sunca kad imamo nas dvoje i ovo nase vruce Dubrovacko more , a imaces obecavam ti i poljupce i tvoje i moje. Sada shvatam da je krajnje vreme da vas dve napokon jednu s drugom upoznam a moram priznati da smo dugo bili odvojeni. Ma tebe duso moja i onu tebe u svim mojim zeljama i snovima. Obecaj mi da kad te opet upoznam snjom da je neces uzeti i odvesti sa sobom. Andjele moj, nacela me seta I prolecna tuga,vreme mi se ruga, hoce da mi uzme mladost i najboljeg druga, a u tebi vidim sve. Ti, odnosno ona zivi nastaljena tu u mom srcu, recimo vec neko poprilicno duze vreme. Bez tacne adrese, bez postanskog broja, bez kirije, struje, ne ispravnog telefona, info stana i bez ikakvih zalbi na ne okrecene hodnike, ne ispravne liftove i bacene bez znacajne letke po ne opranim hodnicima tvoje oronule stare zgrade i prljavog napustenog dvorista tvoga tate. Eto Ona zivi tu vec skoro trideset i nesto leta, a mozda ce biti cak i vise. Ne zali se ona na grejanje, lupanje vrata od glavnog ulaza zgrade, pokvarene brave, iskrivljenog prozora u dnevnoj sobi I konstantnih ujeda komaraca na zapustenoj terasi tvoje drage mame. Smeje se jos uvek i izuzetno je dobro raspolozena. Evo mazi me ocima ko Iz djacke klupe, da bas Iz prvoga reda, pola sata pre pocetka jutarnje osmogodisnje nastave. Eno je, lepa je, sa crnom gustom kovrdjavom kosom, nabujalog tela, belih ruku i crveno ljubicastih usana, pise ne zavrseni domaci zadatak iz matematike, usled otvaranja svih svojih jucerasnjih rodjendanskih poklona koji su je drzali budnu do duboko u noc. Nemoj da je odvedes od mene, pusti je da tetura samnom po oblacima dok letimo sa Heathrow-a do Dubrovackih Cilipa ove vrele prvo Majske noci. Pusti je, nek se raduje, neka trci sretno drzeci me cvrsto za desnu ruku mog prljavog dlana. Neka spava tu na mojim grudima i slusa otkucaje moga srca ko dugacko zvono sto se odbija na izglacanom starom Dubrovackom Stradunu. Ma pusti je, neka mirno spava, neka sanja srecu tu uz mene dok je nezno milujem po kosi. Ne diraj te mi secanja, najlepsa je samo ona u njima, ne diraj te, jer ne bih znao gde sam bio I izgubio bi sebe kao vetar Bura I prosuo po moru. Ne diraj te mi zvezde jer bez njih ne bih videoni po cemu hodam. Andjele moj, nacela me seta I prolecna tuga,vreme mi se ruga, hoce da mi uzme mladost i najboljeg druga, a ja u tebi vidim sve. HVALA TI ZA SVE NASE TRENUTKE PROVEDENE ZAJEDNO UZ NASU POEZIJU
Podelite komentar
xxx
Ej bre Andrija... Ti me dokrajci... Neka ga andjeli cuvaju....
Podelite komentar
Asob
Tuga do neba.
Podelite komentar
JA
Zaista lepa i dirljiva poruka...
Podelite komentar
Srbija do Tokija
Odlaze samo najbolji, odabrani!!! Ne odlaze, oni su nagradjeni. Pocivaj u miru legendo... :(
Podelite komentar
Tihi
@Srbija do Tokija
Ono sto je retko vredno je.
Podelite komentar
SlavicaD
Zaplakah :((((
Podelite komentar
Gorcilo
Boze kakve emocije. Zalost do neba.
Podelite komentar
Bubi :-*
Tuzno :'(:'(:'(
Podelite komentar
T.
Marinko pozdravi nam Gagu i sve druge legende koje su obeležile prošli vek
Podelite komentar
toma... neverni
Tugaaaa do neba..
Podelite komentar