DRUŽE MOJ, SLOBODNO IDI, NE BRINI! Andrija Milošević se emotivnom porukom oprostio od Madžgalja!

- Zamrznuću osmehe, za neka bolja vremena - napisao je Andrija na svojoj Fejsbuk stranici

Komentari

  • Ja da ja

    28. mart 2016 | 18:25

    Cuvacemo uspomene na tebe koje nikada nece izblediti znaj tvoji znani i neznani Maki

  • BILJA

    26. mart 2016 | 21:56

    MARINKO NEKA TE ANDJELI PRIME U SVOJE KRILO JER ANDJEO ANDJELU PRIPADA.POCIVAJ U MIRU MLADI COVECE'

  • Nikola Dabetic

    26. mart 2016 | 20:47

    Pocivaj u miru

  • Nera

    26. mart 2016 | 19:25

    Ufff...Andrija!ali ti si tu Andrija,Milan,Ognjen i Maki ce kroz vas biti tu jos dugo,dugo jer kada vidimo vas znamo da je on tu sa vama,da je njegov osmeh tu,njegov humor,poz.energija!Maki ti si zvezda koja ce uvek sijati,ti si legenda!doduse prerano si otisao ali si dobio blagoslov tvojih prijatelja da ides!andjeli neka te cuvaju i znaj da si uvek u nasim srcima!iskreno saucesce!a'sada andjele idi...

  • Telegrafovac

    26. mart 2016 | 19:22

    Nek ti je laka zemlja, počivaj u miru

  • IVANKA SAJEVIC

    26. mart 2016 | 18:54

    Neka ga andeli cuvaju

  • Zoka

    26. mart 2016 | 18:54

    Joj Andrija ti me bas ubi bol prevelika a posle tvoje pesme nemogu da disem

  • dr Haus

    26. mart 2016 | 18:53

    Kako me spuca covek sa ovim tekstom, nije mi dobro!

  • Charlie

    26. mart 2016 | 18:45

    Dragi nas Marinko, Toliko si nas sve usrecio svojim gostovanjem u Londonu sa Andrijom, toliko si uvek bio uctljiv prema svima, izuzetno emancipovan, kulturan s najlepsim ponasanjem i prelepim Beogradskim manirima,stalno si bio na telefonu sa suprugom i decom, cak si im davao instukcije preko telefona, cuvao ih,voleo ih, voleo si sve nas i vise nego sto zasluzujemo, prastao si lako a voleo vecno, secam se svakog trenutka provedenog s tobom i u Londonu i Beogradu, uvek si nas voleo punim srcem i umeo da ostanes autentican, skroman, drugarcina i ne nametnuti glumac koji nikada nije jurio ni zacim i bezkrajno voleo svoj grad, svoje pozoriste, svoju porodicu, narocito svoju zenu i decu a i nas drugove i drugarice, koji te mnogo, mnogo volimo. Hvala ti za drugarstvo, hvala za najlepse trenutke u Londonu provedene zajedno u tihim razgovorima do zore, hvala ti na drugarskoj ljubavi dragi nas Marinko. Neka ti je vecna slava i hvala. Mir Boziji +++ tvoj brat chaki

  • Leka

    26. mart 2016 | 18:45

    Prijatelj je polovina duse.Pocivaj u miru prijatelju.

  • Milica

    26. mart 2016 | 18:36

    Divne reči Andrija. Tužno....Iskreno,tuga i bol

  • Nera

    26. mart 2016 | 18:24

    Andjeli neka te cuvaju!budi spokojan jer ti si zvezda koja ce uvek sijati i legenda koja ce uvek ziveti medju nama jer tvoj osmeh,humor,borba i pozitivnost ce biti tu sa nama!spokojno spavaj,laku noc i andjeli neka te cuvaju!

  • Charlie

    26. mart 2016 | 18:21

    Nacela me tuga, Spustam se niz konope, kroz bele providne oblake, tu nesto vrlo malo ispred duge Prevlake, tacnije spustam se na Cilipe. Ulazim u Dubrovnik , u snovima setam obucen u elegantnom vecernjem odelu. Pazljivo hodam starim izglacanim Stradunom,po malo povucen u sebe i svoja cvrsto cuvana secanja vezana za stari grad I sve moje predhodne setnje malim ulicama sto vracaju misli na sve tajne susrete I poljupce s tobom. Niko zivi ne spava, svet se zabavlja i samo se moje ostarele, zrele, pozutele misli mesaju uz davne ostvarene mladalacke zelje moga srca. Delim dusu s muzikom Dubrovackog Simfonijskog Orchestra koja dopire kao duh iz Knezevog Dvora, u prisustvu Svetoga Vlaha, ispod bljeska zvezda i zakasnelog zalaska velikog crvenog sunca jednog proslog dana sto se topi morem. Nisi ti ni znala koliko sam te tih letnjih dana samo sanjao na mom starom porubljenom peskiru, kojeg mi je Baka sebicno krpila svake godine pred sam odmor. koliko sam te samo zeleo i nudio ti ljubav na vrucim grizama Lokruma ispod suvog Bora. Delila si samnom svoje telo i dusu uz zvuke zvona sa Dominikanskog samostana. Nudila mi da mi budes nevjesta uz verni pljusak svilenih talasa naseg plavog Jadrana. Oh, te nase vruce zelje, duboko udanute u vetar s juga, sa mirisom slanog mora i ne umorne ljubavi tvoje. Sto si mi se zaklela da ces ipak meni u zagrljaj uvek doc. Te nase vruce zelje u kojima tvoja senka opet nocas seta i vlada mojim prolecem od Usca Save u Dunav jos od ranog prehladjenog umotanog Aprila u Ambasador cebetu. Andjele moj sto preleti siroke stepenice uz Rimski Bunar, pa preko visokog pobednika Beograda, kroz noc susreces na trenutak zastala osecanja sete i tuge u mom jadnom srcu istopljenom od davnih secanja u Dingacu sa Peljesca i Korculanskom zutom Posipu iz Care. Osecam te uz blagi grc izmedju grudi moje leve ruke s kojom drzim ovu sarenu noc na nekoliko sati uz prisustvo cuvara privremeno ostavljenog i napustenog vruceg prolecnog Kalemegdana. Cekam da bol kroz noc prestane i nove zelje dan u meni probude. Jos uvek sanjam te nase vatrene poljupce. Eh, zeljo moja kada bih ti samo znala kako se u njima ti nezno ljubis. Kada bih ti samo opisao tvoje usne ne bi ih prepoznala cak ni u svom malom dzepnom mini ogledalu. A kada bih ti tek rekao kako ti vatreni poljupci disu I kako su me tvoje nezne male maslinaste tanke ruke milovale svih ovih dugih mojih ne prespavanih noci. Ma pusti New York ! pusti k vragu i Chicago I Pariz. Kome treba London, kisa i pola sunca kad imamo nas dvoje i ovo nase vruce Dubrovacko more , a imaces obecavam ti i poljupce i tvoje i moje. Sada shvatam da je krajnje vreme da vas dve napokon jednu s drugom upoznam a moram priznati da smo dugo bili odvojeni. Ma tebe duso moja i onu tebe u svim mojim zeljama i snovima. Obecaj mi da kad te opet upoznam snjom da je neces uzeti i odvesti sa sobom. Andjele moj, nacela me seta I prolecna tuga,vreme mi se ruga, hoce da mi uzme mladost i najboljeg druga, a u tebi vidim sve. Ti, odnosno ona zivi nastaljena tu u mom srcu, recimo vec neko poprilicno duze vreme. Bez tacne adrese, bez postanskog broja, bez kirije, struje, ne ispravnog telefona, info stana i bez ikakvih zalbi na ne okrecene hodnike, ne ispravne liftove i bacene bez znacajne letke po ne opranim hodnicima tvoje oronule stare zgrade i prljavog napustenog dvorista tvoga tate. Eto Ona zivi tu vec skoro trideset i nesto leta, a mozda ce biti cak i vise. Ne zali se ona na grejanje, lupanje vrata od glavnog ulaza zgrade, pokvarene brave, iskrivljenog prozora u dnevnoj sobi I konstantnih ujeda komaraca na zapustenoj terasi tvoje drage mame. Smeje se jos uvek i izuzetno je dobro raspolozena. Evo mazi me ocima ko Iz djacke klupe, da bas Iz prvoga reda, pola sata pre pocetka jutarnje osmogodisnje nastave. Eno je, lepa je, sa crnom gustom kovrdjavom kosom, nabujalog tela, belih ruku i crveno ljubicastih usana, pise ne zavrseni domaci zadatak iz matematike, usled otvaranja svih svojih jucerasnjih rodjendanskih poklona koji su je drzali budnu do duboko u noc. Nemoj da je odvedes od mene, pusti je da tetura samnom po oblacima dok letimo sa Heathrow-a do Dubrovackih Cilipa ove vrele prvo Majske noci. Pusti je, nek se raduje, neka trci sretno drzeci me cvrsto za desnu ruku mog prljavog dlana. Neka spava tu na mojim grudima i slusa otkucaje moga srca ko dugacko zvono sto se odbija na izglacanom starom Dubrovackom Stradunu. Ma pusti je, neka mirno spava, neka sanja srecu tu uz mene dok je nezno milujem po kosi. Ne diraj te mi secanja, najlepsa je samo ona u njima, ne diraj te, jer ne bih znao gde sam bio I izgubio bi sebe kao vetar Bura I prosuo po moru. Ne diraj te mi zvezde jer bez njih ne bih videoni po cemu hodam. Andjele moj, nacela me seta I prolecna tuga,vreme mi se ruga, hoce da mi uzme mladost i najboljeg druga, a ja u tebi vidim sve. HVALA TI ZA SVE NASE TRENUTKE PROVEDENE ZAJEDNO UZ NASU POEZIJU

  • xxx

    26. mart 2016 | 17:58

    Ej bre Andrija... Ti me dokrajci... Neka ga andjeli cuvaju....

  • Asob

    26. mart 2016 | 17:44

    Tuga do neba.

  • JA

    26. mart 2016 | 17:41

    Zaista lepa i dirljiva poruka...

  • Srbija do Tokija

    26. mart 2016 | 17:35

    Odlaze samo najbolji, odabrani!!! Ne odlaze, oni su nagradjeni. Pocivaj u miru legendo... :(

  • SlavicaD

    26. mart 2016 | 17:32

    Zaplakah :((((

  • Gorcilo

    26. mart 2016 | 17:28

    Boze kakve emocije. Zalost do neba.

  • Bubi :-*

    26. mart 2016 | 17:25

    Tuzno :'(:'(:'(

  • T.

    26. mart 2016 | 17:15

    Marinko pozdravi nam Gagu i sve druge legende koje su obeležile prošli vek

  • toma... neverni

    26. mart 2016 | 17:14

    Tugaaaa do neba..

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA