TIBOR (SILENTE): Učimo od "Pušenja", Arsena, Bajage, ali smo svoji i posebni! (FOTO) (VIDEO)

Dubrovačka pop grupa "Silente", koju čine veoma mladi muzičari, za jako kratko vreme je "osvojila" Hrvatsku, a sada je, konačno, počela značajnije da se probija i po regionu. Njihov prvi beogradski koncert, na Dan zaljubljenih u Mikseru, kada su zasvirali sa bendom "Ničim izazvan" na "Double date"-u, bio je prilika da popričamo sa frontmenom, Tiborom Karamehmedovićem. 

Preporučujemo

No, pre priče, mora se istaći da su Tibor, njegov brat Sanin, sjajne devojke Doris i Lorena, Simun i Ivuša toliko dobro primljeni u Beogradu, da su, oduševljeni posle nastupa, na društvenim mrežama napisali da je prestonica Srbije "čist heavy metal"!  Od uvodne "Čudna ili čudesna", skoro sve pesme koje su odsvirali bile su sjajno prihvaćene, pa su članovi benda, sasvim sigurno, vrlo brzo otklonili sve dileme i shvatili da se njihov rad itekako prati i u ovim krajevima, i da se baza fanova sve više i više uvećava.

Grmeo je "Mikser" uz njihov prvi, najveći hit "Terca na tišinu", ali su se glasno pevale i "Morski ljudi, morske žene", "Molim te, zapiši", "Neodbranjivo", "Na istom mjestu"... Energetski naboj je bio na "volume max". Beograd i "Silente" su, jednostavno, jedno drugo dočekali otvorenog srca, i nema sumnje da će vrlo malo vremena proteći do njihovog solo koncerta u glavnom gradu naše zemlje.

Foto: Promo/Piroshki Photography

Evo šta nam je, neposredno pred nastup u Mikseru, ispričao Tibor koji je, kako kaže, zbog želje da izgleda ozbiljnije, pustio nedavno bradu. 

Zašto se toliko dugo čekalo da dođete u Beograd, i, uopšte, iskoračite iz Hrvatske u malo većoj meri?

- Nismo dobijali uslove kojima bi mi, kao prvo, ispunili unutrašnje zadovoljstvo i razlog zbog čega bi svirali ovde. Ne verujem da bi iko uživao u muzici "Silentea" koja nema ni 20 posto uslova koje bi mi hteli. Jedva smo čekali priliku da nas neko zove i ponudi dobre uslove - čisto da naša umetnost može da živi ono što mi od nje i očekujemo. To je jedini razlog, ništa drugo. Davno bi mi došli.

Foto: Promo/Piroshki Photography

Ključni momenat u vašoj karijeri je, svakako, "Terca na tišinu" - megahit koji je napravio veliki bum?

- To je, pomalo, smešna priča. Pesma je zabunom postala hit broj jedan. Snimili smo album u Dubrovniku, i govorili su nam da ne možemo da napravimo ništa bez spota. U Dubrovniku nema nijedan klub, nema prostora za vežbu. Jedino su tu "Dubrovačke letnje igre", pa se tamo upozna mnogo prijatelja. Jedan od njih je bio Dejan Aćimović. On je, zapravo, jedini rekao "Dajte da čujem pesmu" pre nego "Koliki vam je budžet?". Budžet, naravno, nije bio nikakav. Kako je Dejan postavio stvari, tek je onda sve dobilo smisao. Funkcionisali bi mi i bez njega, samo što niko ne bi znao za "Silente".

Sam taj termin "Terca na tišinu" mnoge je zadivio. Konkretno, recimo, momcima iz grupe "Ničim izazvan" je, kako rekoše, žao što oni nisu smislili takav stih.

- Sanči (Sanin Karamehmedović, prim. M. Ć.) je to meni prvi put rekao kad sam imao 15, a on 18, 19 godina. Zezali smo se "terca na tišinu, terca na tišinu...". Nisam ni znao da li on zna šta znači "terca". Malo mi je teško da shvatim toliku zaluđenost time, jer mislim da je, čak, to ispalo van konteksta. Ljudi su bili zaluđeni više nego što je trebalo. Čak bih rekao da nam je jedna publika oduzeta, samo zato što su ljudi bili toliko bombarodvani "Silenteom". Kao da je to nešto ogromno... Mi smo, zapravo, samo hteli da se igramo.

Foto: Promo/Piroshki Photography

Otkud Saša Lošić u spotu za "Tercu"?

- Slučajno prolazio, a Dejanov je prijatelj. Nismo ni bili tamo, tek smo to videli posle montaže. Nije ni hteo da nam kaže.

Zanimljivo je i kako ste došli do konačne verzije imena benda. Prvo ste bili "Silent"...

- Kad smo govorili "Sajlent, sajlent", niko nije razumeo kako se to piše, na kom je jeziku... Hteli smo da prilagodimo, ali je sve zvučalo kao "Crvena jabuka", "Bijelo dugme"... Boja, pa reč. Previše je bilo bendova koji bi se poistovetili s tim. Nismo se ugodno osećali u toj koži, hteli smo bilo šta što je drugačije. Kad je Dejan snimio spot, nismo imali ime. Rekao nam je da moramo da odlučimo kako se zovemo. Ostali smo pri poslednjoj soluciji "Silente", posle tri godine nezadovoljstva oko biranja imena.

U poslednje vreme ste ostvarili saradnju i prijateljstvo sa mnogim muzičarima iz Srbije poput Bajage, S.A.R.S-a, "Ničim izazvan"...

- Poštujem bilo koga ko je dovoljno lud da se bavi ovim poslom (smeh).

Posebno je upečatljivo veliko ime kao što je Bajaga. Svirali ste kao predgrupa "Instruktorima" na nekoliko koncerata po Hrvatskoj.

- To nikad neću da zaboravim. Ne pamtim mnogo stvari u životu, jer ne mislim da su toliko bitne, ali ovo je imalo veliki uticaj na sve nas. On je vrlo specifičan i drag lik. Jako mi je drago što smo se upoznali, zezali. Verujem da smo se rastali kao prijatelji.

Da li se i koliko, sa popularnošću, promenio odnos prema vama u samom Dubrovniku?

- Ne verujem. Dubrovnik je mali grad i nema apsolutno nikakvu scenu. Definitivno je, međutim, da je broj publike koju tamo imamo povećan jedno sedam, osam puta. Sa 40 na 400 (smeh). Šalu na stranu, Dubrovnik jako lepo prihvata "Silente". Takvom gradu fali hrabrosti da izađe iz svojih okvira. Granice su gdegod da se okreneš, i to, hteli mi ili ne, otežava stvar. Da dođemo do Splita, koji je najbliži grad - treba nam tri sata. Dubrovnik je jako zabačen. Nismo mogli da pređemo tu granicu sedam godina.

Specifičan ste bend i po samom sastavu. Da li vama, momcima, više prilaze devojke, ili devojkama iz benda momci iz publike?

- Mislim da je situacija normalna, kao i sa drugim bendovima. Prilaze ti ovi, oni... Meni, doduše, to nije u okvirima normale. Meni pre nije nikad niko prilazio, tako da je meni ovo sve puno. Makar došao jedan čovek, meni je puno.

Dosta toga interesantnog doživljavate sa obožavaocima. Možeš li da izdvojiš nešto?

- Da izdvojim, a da mi ne bude neugodno? (smeh). Bilo je, stvarno, svačega. Daruju nam svašta, čekaju nas ispred vrata. Što se mene tiče - neugodne situacije. Ja ih ne volim. Volim da radim to što radim, i zahvalan sam što, uopšte, imam priliku to da radim. Nije me previše briga za nešto drugo.

Foto: Promo/Piroshki Photography

Ima li daljih planova, kad je u pitanju Srbija?

- Hteli bismo da sviramo u Novom Sadu na proleće ili leto. Ići ćemo u Crnu Goru, po Dalmaciji, onda se vraćamo u Sloveniju, pa u Slavoniju, a onda opet Srbija. Pokušavamo da uđemo u Makedoniju.

Često kažu - zvučite kao bend iz osamdesetih. Imate li neke idole, možda baš iz tog perioda? I sam kažeš da je vrhunac muzike bio pre tridesetak godina...

- "Silente" ima šest članova koji slušaju apsolutno svakakvu muziku. Mogu da kažem u svoje, eventualno i u ime brata, da smo mi veliki ljubitelji poezije "Zabranjenog pušenja", Arsena Dedića... Tekst nam je oduvek bio na prvom mestu. Poštujemo veliki broj bendova, ali je, u našem slučaju, vrlo teško pričati o direktnom uticaju. Radimo po principu da ne budeš kao neko. Želimo da bude drugačije, da bude kvalitetno.

Foto: Promo/Piroshki Photography

Konkretno...

- Od "Zabranjenog pušenja" smo naučili, recimo, kako se ponašati na pozornici. Od Dedića - kako se piše tekst. Balašević i Bajaga su sve to radili pre nas. Bilo je mnogo ljudi od kojih smo imali šta da naučimo, ali, opet, verujem da to radimo na drugačiji način. Da radimo posebno i, na kraju krajeva - dobro.

Jeste li spremni na osvajanje hala? Stvari, definitivno, idu u tom pravcu.

- Apsolutno. Bilo gde na Balkanu. Nadam se samo da su ljudi još uvek dovoljno otovoreni za novi bend, novi zvuk, novu pesmu, i da ne misle da je sve već napravljeno. Ne volim one koji misle da je ovo kraj, da su stvari kakve jesu. Verujem u ljudsku snagu, i da će ona, na kraju, pokazati šta valja, a šta ne.

Foto: Promo/Piroshki Photography

(Milan Ćunković)