DIVANHANA, UZ KAFU IZ FILDŽANA: Sevdah se mora razvijati, nije ni klasika sa Bahom stala! (FOTO) (VIDEO)

U sve  dužem nizu talentovanih, originalnih izvođača sa prostora Bosne i Hercegovine, koji na savremen način, blizak i mlađoj populaciji, čuvaju sevdah i sevdalinku, tako prepoznatljivu za to podneblje, izdvaja se, poslednjih godina, bend "Divanhana", koji će 1. marta održati veliki beogradski koncert na Kolarcu. Beše to savršen povod za divnu priču sa pijanistom Nevenom Tunjićem, osnivačem benda, i sa novom pevačicom Naidom Čatić, koja je za mikrofonom nedavno nasledila Leilu Ćatić.

"Divanhana", koja je uveliko poznata srpskoj publici, ima i novi album "Zukva". Toliko je lepih povoda za laganu nedeljnu priču, uz kaficu iz fildžana. Počinjemo je od koncerta koji je bio direktan povod za razgovor.

Preporučujemo

NEVEN: Naš, svakako, najveći beogradski koncert. Svirali smo 2012. na BELEF-u, pa 2014. na "Todo Mundo" festivalu u Domu omladine. U prethodne dve godine malo smo nastupali po BiH i Srbiji. Uglavnom smo svirali po Evropi, pripremali novi disk. Iz iskustava starijih kolega koje izvode sevdah, Damira Imamovića i Amire Medunjanin, kad su želeli veći zalogaj, uvek je, između malog koncerta i Sava centra, stajao Kolarac. Predivna dvorana, u kojoj se izvodi kulturan i kvalitetan koncertni program. Tamo smo već navraćali, upoznali smo prostor.

Foto: Telegraf

Planirate li i goste na koncertu?

NEVEN: Moguće da će biti ljudi iz Beograda koji su svirali na našem albumu "Bilješke iz Šestice". Nismo još razmišljali o tome.

Razlika je, kažete, u kulturnom programu Sarajeva i Beograda?

NEVEN: Kod nas nije baš toliko razvijen. Kad vidim ko sve nastupa u martu u Beogradu... Hrabro je, sa naše strane, da pokušamo, ali verujem da imamo dovoljno publike za lepo posećen koncert.

Foto: Telegraf

Za dolazak itekako ima razloga i publika koja vas je do sada već gledala, jer nudite dosta toga novog?

NEVEN: Tako je, mada nemamo uvId koliko te informacije dolaze do ljudi. Možda nekad i potcenimo publiku. Kad smo počeli po Fejsbuku da reklamiramo koncert, videli smo da ljudi mnogo znaju o našem radu i dešavanjima u bendu.

Novi album se zove "Zukva". Objašnjavali ste – u pitanju je jabuka. A za one koji ne znaju šta znači "Divanhana" – u priču se, u pravom momentu, uključila nova pevačica.

NAIDA: To je turcizam, prihvaćen u našem jeziku. Divanhana je prostorija u kojoj se, u starim kućama, razgovaralo i divanilo. Kako sam čula, kada se bend prvi put okupio i kad su odlučili da se bave sevdahom, divanili su, pa otuda simbolika za naziv.

Počeli ste sa radom 2009...

NEVEN: Imali smo pevača Vanju Muhovića. On i harmonikaš Nedžad Mušović su studirali etnomuzikologiju na Muzičkoj akademiji, pa su rešili da počnu sa obradama i negovanjem tradicionalne muzike, pre svega Bosne i Hercegovine. Doveli su me kao kompozitora da radim aranžmane, i ja sam to vrlo brzo "prigrlio". Snimili smo prvi album 2011, tu smo sa Vanjom završili saradnju, krenuo je u solo karijeru. Naša priča, praktično, počinje 2011.

Da li je mlađim generacijama teško približiti lepotu sevdaha, i to na malo moderniji način?

NEVEN: Uvek se nanovo oduševimo kad, kao sada pri promeni pevačice, naiđemo na mlade ljude koji isključivo izvode tradicionalnu muziku. U Bosni je vrlo malo ima po medijima, osim kad su neki verski praznici. Mogu, zato, da kažem i da je teško, i da nije. Nije teško, jer sevdah u Bosni svi osećaju kao nešto svoje. Pet sevdalinki sigurno znaju i ljudi koji nikad to nisu slušali. Sa druge strane, teško je baš zbog ovog što sam pominjao oko medija, malog budžeta u kulturnim institucijama... Malo je razumevanja za to što radite. A kad počnu uspesi u Beogradu, Zagrebu, onda krenu da te nazivaju ambasadorom BiH. Mi, međutim, uvek gledamo lepe strane, a jako je lepo što nam se pridružio dragulj sevdalinki, Naida. Dobili smo novu energiju.

Foto: Telegraf

Da li se, s obzirom na sve veći broj i popularnost izvođača, može govoriti o čitavoj sceni koja, na popularan način, donosi sevdalinku?

NAIDA: Definitivno, da. Javio se novi talas ljudi, koji su spremni da preuzmu odgovornost, kad je u pitanju tradicionalna muzika Balkana. Ja sam, kao mlad interpretator, jako srećna što su perspektivni umetnici spremni da predstave našu muziku širom sveta. Odgovornost jeste velika da se opravdaju očekivanja starijih kolega, doajena. Čuvamo sevdalinku od zaborava na drugačiji način, ne bih rekla da je skrnavimo.

Pretpostavljam da ni u okviru te nove scene nije lako istaći se, imati nešto svoje?

NEVEN: Imam osećaj da smo svi prirodno drugačiji. Pojavio se i Božo Vrećo, on oseća tu pojavu i kontroverzu koju predstavlja publici. Interesantno je da su i Damir Imamović i Amira Medunjanin donekle zadržali publiku iz bivše Jugoslavije koja je naučena na sevdah. Imali smo nesrećni rat, i generaciju koja je tek sad u godinama za koncerte, a odrasla je apsolutno bez sevdaha. Za Boža je, sada, dosta lakše. Ne bih da umanjim njegov kvalitet, nego je došao na scenu koja već postoji. Uvek mi je iznova fascinantno kad dođemo u Srbiju, Hrvatsku... Sevdalinka je pesma svih naših naroda. Kad kopamo po tradicionalnoj muzici Srbije, vidimo neverovatnu sličnost. Ko zna, u to vreme, gde je ko i šta pevao, ko je šta promenio...

Foto: Marko Todorović

Kad sam pričao sa Amirom i pitao je za vas, nije skrivala oduševljenje. Zgodna je prilika da vi sada kažete reč dve o njoj...

NAIDA: Ona pleni dok je gledate, slušate, a naravno, nesporne su vokalne sposobnosti. Taj tužni slavuj u njenom glasu...

NEVEN: Gledao sam je u Sava centru prošle godine. Kad god je gledam, dođe mi na pamet ona prava, sarajevska raja. Malo je takvih ljudi ostalo u gradu, poput pokojnog Kemala Montena. Taj šarm nju najviše krasi. Imam utisak da je i kad peva po Evropi, na Tajvanu, ona uvek takva. Iz nje to isijava.

Ona ne skriva da je u duši pankerka, rokerka, a ja bih rekao da i u zvuku "Divanhane" ima rokenrola, u širem smislu i na jedan specifičan način?

NEVEN: Pa dobro, ima sigurno (smeh). Nama je to, apropo "skrnavljenja" koje je Naida pomenula, zabavno. Zabavljamo se na taj račun. Mi gledamo da vokal, tekst i melodijsku liniju ne diramo, a ovo okolo... Naravno, ako imaš sevdalinku koja je senzibilna, a ovamo sviraš distorziju, promašio si poentu, ali ako uspeš da iskombinuješ stilove koje osećaš kao bliske sa tradicionalnom muzikom, to je prava stvar. Kad možeš da živiš od nečeg što ti je zabavno, to, valjda, ljudi osete.

Foto: Telegraf

Kako je proteklo sve to oko promene pevačice? Da li je bilo bolno?

NEVEN: Nije, pre svega zato što su Naida i Leila prijateljice. U januaru prošle godine je Leila donela odluku da se više ne bavi muzikom. Nije ona izašla iz "Divanhane" zbog drugih projekata. Završila je ekonomiju, osetila je da joj srce ide u drugom smeru. Mi smo, iz poštovanja prema radu sa njom, odlučili da sa Leilom snimimo disk. Pošto su već bili urađeni aranžmani, bilo bi bez veze da ona to nije otpevala. Super je ispalo što se Naida već u maju pojavila u našim životima. Krajem oktobra i početkom novembra imali smo turneju po Švedskoj, gde su obe pevale. Bio nam je cilj da na disku predstavimo i Naidu, da ne bude album bez njene pesme. Sve je proteklo u prijateljskoj atmosferi.

NAIDA: Ja sam se muzikom do sada bavila isključivo iz ljubavi. Sevdah je nešto što je mene ispunjavalo. Počela sam pevanjem da se bavim već sa 16 godina. Poziv u bend "Divanhana" smatram faktorom sudbine. Na moju veliku sreću, pojavio se u pravo vreme, kad sam već završila studije i mogla da odlučim šta, zapravo, želim. Ekonomija je i moja profesija, ali su me srce i um odveli prema muzici.

Imala si, ipak, i zapažen pop singl "Lice tvoje"?

NAIDA: Da, ali to, takođe, nije bilo iz nekog komercijalnog razloga, već sam želela da napravim iskorak i ponudim nešto novo poštovaocima mog rada. "Divanhana" je sada moj muzički prioritet, ozbiljno sam se posvetila tome. Radim na svom vokalu, želim da donesem neku novu energiju. Nadam se da će to publika prepoznati, i da ćemo nastaviti stazom uspeha, kako je to moja prethodnica i prijateljica Leila radila.

BEOGRAD - DRUGI DOM 

Nemali broj nastupa imali ste već do sada u Srbiji...

NEVEN: Nama je u muzičkom, profesionalnom smislu, Beograd drugi dom. Toliko već poznajemo grad... Sad dok smo šetali pričam Naidi kako smo, kad smo snimali album "Bilješke iz Šestice", jeli u "Mornaru" preko puta Doma omladine, pa šetali Knez Mihailovom... Uveče odemo u klub, pa upoznamo violinistu Filipa iz Pančeva, pa on s nama odsvira neku pesmu... Dobar deo naše karijere vezan je za Beograd. Centar bivše države, centar umetnosti. Svirali smo u Grockoj. Mali kulturni centar, bašta, bilo je predivno. Imali smo koncert i u Malom Iđošu, fascinantan na svoj način, pa Novi Sad, Lazarevac... Ove godine su u planu i Gornji Milanovac, Kragujevac, opet Novi Sad... Neraskidiva je veza između Bosne i Srbije, odnosno ljudi koji osećaju tradicionalnu muziku.

Foto: Promo

Da li je bilo većih problema, odnosno neprihvatanja od onih koji su "tvrdi" tradicionalisti i ne prihvataju moderniji pristup sevdahu?

NEVEN: Nije. Kad neko kaže da je Safet Isović ili Himzo Polovina izvorni sevdah, ja tog čoveka pitam "Hajde, objasni mi, šta je izvorni sevdah?". To za mene nije problem. Problem je, recimo, kad smo svirali u Berlinu, pa je došao jedan gospodin iz izdavačke kuće i rekao "Ako ćete vi tako svirati tradicionalnu muziku, to nije nešto što ja želim. Meni je preko glave balkanske hajke, pokušajte vi to preneti malo nama Evropljanima". Krenuli smo zato ljudima malo da objašnjavamo šta je to, kako je nastalo... Nama je želja da i Evropljani čuju za našu muziku i da ne znaju samo za nas po ratu, političkim problemima... Na ovim prostorima imamo bogatu istoriju, jake korene. A sevdah se mora razvijati - ni klasika nije stala sa Bahom.

Ističete da se nikad nije bilo lakše baviti muzikom nego danas?

NEVEN: Toliko imaš mogućnosti da je snimaš za malo novca, da je distribuiraš putem Amazona, iTunesa, šopova širom sveta, do Jutjuba koji je kralj svega. Shvatam da neke starije kolege ne mogu tome da se prilagode i da prežale ploče, ali je i to, nekako, bilo nefer vreme. Vrlo je mali broj ljudi mogao da se čuje, a danas može svako. Ako vrediš, ljudi će te slušati. Takođe, ne mislim da turbo-folk toliko šteti. Mi po Bosni nastupamo po gradićima od dve, tri hiljade ljudi, gde niko neće da svira, kao što su Vareš, Prozor... Ratom uništeni gradovi, koji nemaju nikakav kulturni sadržaj. Neke kolege nam, kad pričamo, kažu "Šta ću ja tamo da sviram?". Onaj koji peva turbo-folk se nameće, stvara sebi publiku, a ti sediš kod kuće i žališ se... Ni Betovenu nije bilo lako, ni piscima, ni slikarima... Svi su se borili za svoj prostor. Danas je najlakše vreme za bavljenje bilo kojim poslom, svet ti je na dlanu.

Na koju pesmu obožavaoci "Divanhane" najemotivnije reaguju na koncertima?

NAIDA: Možda na "Kradem ti se u večeri", ona na najsenzibilniji način prezentuje sevdah.

NEVEN: "Crven fesić" im je jako drag, pa "Safete, Sajo, Sarajlijo"... Kad već nju pomenuh... Bilo je zanimljivo kad nas je Fudbalski savez BiH zvao da snimimo pesmu pred Mundijal 2014. Mediji su kasnije preneli - dok za neke zemlje razgolićene pevaljke pevaju, kod nas su ljudi odabrali tradicionalno. Nama je to bilo super. Gostovali smo na nekom radiju, pustili pesmu u program - i nama urednica dolazi ljuta. Kaže  - ne znam što ste snimili "Zvezda tjera mjeseca", trebalo je da snimite neku navijačku sevdalinku! (smeh). Verovatno je onaj neki pre 300 godina znao da će Safet Sušić da bude selektor reprezentacije, pa je napravio "Oj Safete, Sajo, Sarajlijo". To i nije sevdalinka, već pesma komponovana sedamdesetih godina.

Sa kim biste, možda i iz sasvim druge branše, voleli da sarađujete, snimite duet?

NEVEN I NAIDA: Konča Buika. Ona je "španski sevdah".

Kakvi su sve planovi za ovu godinu?

NAIDA: U Beogradu počinjemo evropsku turneju "Zuhra 2016". Slede Hamburg, Berlin, Štutgart, Beč, Grac, pa po Bosni...

NEVEN: U aprilu smo ponovo u Srbiji. Odmorni smo, sveži i puni energije.

S obzirom da je Naida otpevala samo jednu pesmu na "Zuhri", da li se već rađaju ideje za novi album?

NEVEN: Krenuli smo još od maja da vežbamo. Nismo hteli da mešamo babe i žabe. Želeli smo da sa Leilom fino završimo priču i da je ispratimo kao prijatelja i damu. Osećamo da će sa Naidom vreme tek da dođe. U poslednjih godinu dana bavimo se i radom na autorskoj muzici, kombinovaćemo je sa tradicionalnom.

(Milan Ćunković)