Sve ono što niste znali o Kemalu Montenu (FOTO) (VIDEO)
Vest da je legendarni pevač Kemal Monteno jutros preminuo u Zagrebu, u 67. godini, rastužila je sve ljubitelje muzike, jer popularni Kemo je obeležio istoriju jugoslovenske muzike. Teško je karijeru koja je trajala više od 45 godina opisati u jednom tekstu, a mi vas podsećamo na neke od činjenica o Montenu koje verovatno niste znali...
KAO DA JE PREDVIDEO SVOJU SMRT: Kemal u poslednjem nastupu pevao "Umoran sam od života" (VIDEO)
Monteno je rođen 17. septembra 1948. u Sarajevu, a njegov otac Osvaldo Monteno. Italijan iz gradića Monfalkonea je 1945. kao pripadnik italijanske vojske došao u Sarajevo, upoznao buduću suprugu Bahriju, i zauvek ostao tu.
Kemal se prvi put u javnosti pojavio u emisiji "Mikrofon je vaš", a 1967. je učestvovao na festivalu "Vaš šlager sezone" sa pesmom "Lidija" i osvojio prvo mesto. Međutim, kako je svojevremeno izjavio, tada ga pevanje nije zanimalo mnogo i bilo mu je samo usputna zanimacija, jer Kemal je želeo da postane fudbaler.
Top 10 Kemalovih pesama uz koje smo se zaljubljivali, voleli i tugovali (VIDEO)
Ali taj san je okončan kada je njegov otac saznao da ima sve kečeve u školi, nakon čega ga je trener oterao sa treninga. Tako je klinac koji je bukvalno odrastao na stadionu "Sarajeva", gde je njegova majka prala dresove, a otac bio zadužen za kopačke i lopte, krenuo na sasvim drugu stranu...
U narednim decenijama, Kemo je postao jedan od najpopularnijih jugoslovenskih pevača, i skoro da nema zvezde sa kojom nije sarađivao, od Arsena Dedića i Zdravka Čolića do Tereze Kesovije i Olivera Dragojevića.
Iako je voleo kafanu nije voleo da mu "neko svira nad glavom", a naročito ne narodnjaci što je objasnio rečima: "Kad oni pevaju glasno to je katastrofa, kad pevaju tiho, još veća.
Moderne stvari, tehnika, Fejsbuk, internet... to ga je malo zanimalo, na TV-u po sopstvenom priznanju ni kanal nije znao da promeni a naročito su ga nervirale telefonske sekretarice jer "nije želeo da priča sa automatima nego sa živim ljudima".
Monteno je Branku, ljubav svog života, upoznao kada je imao 18 a ona 16 i po godina. Venčali su se 1970. i imali dvoje dece Adrijanu i Đanija. Branka je bila i inspiracija za neke od njegovih najlepših ljubavnih pesama.
Neke od svojih najpoznatijih numera kao što su "Dušo moja", "Jedne noći u decembru", "Šta sam skrivio" i "Sinoć nisi bila tu" napisao je dok je od 1969. do 1970. služio vojsku.
Podsećamo vas i da je Monteno pisao za mnoge druge pevače, za Zdravka Čolića je komponovao "Sinoć nisi bila tu" i "Gori vatra", za "Indexe" njihov najveći hit "Bacila je sve niz rijeku"...
Davne 1970. je zajedno sa svojim velikim prijateljem Davorinom Popovićem pevao Josipu Brozu Titu kada je bio u lovu u Bugojnu.
Kao najgori period u životu je navodio 1992. kada se raspala stara Juga.
Mada su ga voleli svi, bez obzira na uzrast, granice ili naciju, Monteno je ostao skroman.
- Nikada nisam bio popularan i ne znam šta to znači. Popularnost valjda proizilazi iz minulog rada, pesama, sigurno ne zbog mene jer nisam ni lep ni mlad - rekao je Kemal Monteno u jednom od intervjua.
(Telegraf.rs/Story,Blic)
Video: Folkerova naslednica blista u haljini sa šljokicama: Slavlje kod Pejovića, zapevala Prija
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Александар Џунић
Имао сам тада 3 године, када је Кемо дошао након победе на Суботичком фестивалу те 1961. године, да посети своју мајку Фазилу Јашаревић. Која га је ванбрачно родила, а због околности, предала га својој сестри Бахри на чување, која је тада била у браку са Италијаном Монтеном, по коме је Кемо и добио презиме. То је за њега вероватно била тешка и болна стварност, али он је посећивао тетка Фазилу, која ме је често чувала када нисам ишао у обданиште, а коју сам обожавао као своју рођену мајку. Сећам се Кемине црне гитаре, умотане у најлон - награда за освојено прво место. Касније смо се одселили и једном је Кемо са својом мајком дошао нама у посету. Тих, миран, повучен, замишљен, сетан. Тих малих кућерака, власништво чика Бране, данас више нема у тадашњој улици Симе Милошевића 22, сада Новопазарској. Пре пар година подигнут је солитер - моје детињство, као да је сахрањено испод те грађевине. Остала су само сећања. Тетка Фазила (Фла-Фла, како сам је ја као мали звао), иако на социјалној помоћи, никада није пропуштала мој рођендан. Касније се тешко разболела од тумора на мозгу, који јој је оперисан. Након краћег опоравка, отишла је коначно у Сарајево код свог Кеме и снаје Бранке. Болест је тријумфовала, тако да је сахрањена у свом Сарајеву. Сваки пут, када бих чуо или видео Кему на радију или телевизији, увек би ми се враћале успомене из детињства. Његовим одласком, као да је склопљена књига најдражих успомена, коју више нећу имати прилике да листам. Надам се да су и моји сада негде са њима на неком бољем месту, као што су некада у својој младости пуни оптимизма, уз шољицу свеже самлевене кафе, под лозом, за столом играли карте, уз први програм Радио Београда са нашег првог радио апарата "Никола Тесла".
Podelite komentar
3oka
Legende ne umiru.
Podelite komentar
peacemaker
Pocinak u miru legendo! :(
Podelite komentar