MOŽE LI ODVRATNIJE? Ovo je tvit zbog kojeg Biljanu Srbljanović prezire cela Srbija! (FOTO)
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
ne razumem
Cekajte, sta je Bilja htela da kaze?
Boro Šobot
"A o poštovanju sam naučio od svog dede Avrama. Pokazivao mi ljude kad sokakom prolaze pored naše kuće. "Vidiš, sinko, onoga... Njemu uvek poljubi ruku. Put postoji da on prodje, a mi - da ga vidimo. A kad sretneš onoga, gledaj u zemlju. Ako imaš granu, poništi mu trag. Jadan li je put kojim on prolazi i teško nama što ga srećemo." Ovo je u knjizi Vreme smrti napisao nedavno preminuli Dobrica Ćosić. On je imao dedu, a Biljana je, izgleda, bila lišena te sreće. Kao književnica odradila je dosta dobrih stvari, a kao ljudsko (humano) biće izgleda da ima previše problema sama sa sobom. Sreća je da imamo granu i da bez napora možemo očistiti njen te vrste trag.
Jovan
Razmere degutantnosti onog sta je napisala Biljana Srblajnovic, ne ogleda se u tome da li ona voli ili ne voli drzavu i naciju. Jer, istini za volju, niko nema obavezu da voli drzave i nacije.Al postoji moralna obaveza za necim drugim: da se voli ljudskost. Rec je dakle, o necem drugom, mnogo ozbiljnijem: nedostatku covekoljublja, iskrene ljudske empatije. Rec je o amputaciji humanosti, duse i srca. Amputacija saosecanja za ljudska bica, za patnje ljudi. Amputacija najozbiljnijeg oblika. Jer, sustina onog sto je Srbljanovicka napisala, to izlazi izvan okvira metafizicke diskusije da li ona voli ili ne voli naciju kojoj pripada, vec ukazuje na izrazen sociopatski poremecaj licnosti. Sociopate ne vole Nikog. Sociopate nisu kognitivno sposobne da emocionalno osecaju niti da saosecaju, ni za koga, ni prema kome. I to nema veze sa pitanjima nacije, drzave, patriotizma i sl.