Užasne slike otrovanih pasa iz Sokobanje: Ko trovačima daje zabranjeni otrov i odakle ga nabavlja?

Uginuli psi koji leže pored gomile hrane, sa penom oko čeljusti ili u lokvi krvi, jezivi su prizori koji u poslednjih nekoliko nedelja stižu iz Sokobanje.

Da stvar bude dodatno uznemirujuća, reč je fenomenu koji u ovom lečičištu i turističkom mestu postoji već godinama. Tako bar tvrdi naša sagovornica iz Udruženja za zaštitu životinja "Bono" iz Sokobanje.

- Nažalost, to je postala praksa u Sokobanji. Trovanja se nastavljaju već nekoliko godina. Pre mesec dana su otrovani psi koji su imali svoje ljude koji brinu o njima, svi su ih čuvali jer su živeli tu pored zgrade. Nisu bili agresivni, nisu dirali nikog. Sterilisali smo ih jedan dan, drugi dan su otrovani. Iako imamo neke pretpostavke ko je to mogao da uradi, ne možemo nikoga da optužimo jer nemamo dokaze. Policija je napravila uviđaj, psi su poslati na obdukciju i dobili sm0 izveštaj - rekla nam je ona vidno izrevoltirana.

A da razloga za revolt ima pokazali su nalazi obdukcije tela dva nastradala psa. Naime, životinje su otrovane supstancom koja se zove metil-karbamat karbofuran.

-  Ispostavilo se da se radi o bojnom otrovu, vrlo opasnom, koji je kod nas zabranjen još od 2014. godine. Ovo što se desilo prošlog vikenda jeste masovno trovanje pasa i to na izletištu gde cirkulišu i ljudi, deca, ljubimci. Tu je otrov koji dete može da pipne rukama ili igračkama. Nastradalo je desetak pasa. Ko trovačima daje taj otrov i odakle ga nabavlja mi ne znamo - rečeno nam je iz ovog udruženja.

Nekoliko dana nakon vikenda kobnog za grupu pasa, za koje se još ne zna od čega su uginuli, u istom mestu osvanuo je novi slučaj. Pronađen je mrtav pas kako leži pored gomili viršli, očigledno otrovanih.

- Ovo je sistemski problem. Dok se neka tragedija veća ne desi, niko neće reagovati. Problem je što i ljudi neće da se bave ovim problemom - rečeno nam je kasnije iz Udruženja povodom ovog slučaja.

Ipak, iz Opštine Sokobanja tvrde da su mere povodom ovih incidenata preduzete.

- Najoštrije osuđujemo takav gnusan i monstruozan čin trovanja pasa. Nadležne službe su preduzele sve mere iz svojih nadležnosti kako bi počinilac ili počinioci ovih dela bili otkriveni i oštro sankcionisani. Policijskoj stanici u Sokobanji je od strane Udruženja za zaštitu životinja "Bono" podneta krivična prijava za zlostavljanje i ubijanje životinja koju su oni prosledili osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu na uvid i dalju nadležnost. JKP "Napredak" Sokobanja je po prijavi inspekcije, postupilo u skladu sa svojim nadležnostima i uklonilo tela otrovanih životinja - rečeno nam je.

Ranije su iz preduzeća JKP "Napredak" rekli za medije da u Sokobanji postoje N. N. lica koja bacaju otrove, te da su nadlženi organi sa time upoznati i da rade sve što je u njihovoj moći. Koliko je zaista učinjeno, još ne znamo, budući da odgovore od ovog preduzeća još nismo dobili.

Pitanje bez odgovora

Izgleda da situacija nije bolja ni u glavnom gradu. Nedavno su Fejsbuk grupe novobeogradskih blokova bile preplavljene fotografijama ružičaste smese rasute na pločniku ispred zgrada.

Isto to je zatekao i Bojan Pavlović ispred ulaza u zgradu.

- Dolazio sam sa posla i privuklo mi je pažnju jer se nalazilo baš ispred zgrade. Pomislio sam da je to otrov namenjen pacovima, ali čudno je, zato što je posuto ispred parka, na otvorenom delu gde nema pacova. Niko ništa ne zna, trudimo se da uđemo u trag i vidimo ko je to posuo. Verovatno je noću postavljeno. Zanimljivo je da golubovi tu sleću i raznose, a tu ljudi šetaju ljubimce, ima dosta i dece - objasnio nam je.

I u ostalim delovima grada, kako izgleda, neko vodi opaki rat sa životinjama. Korisnica Fejsbuka koja upozorava na ovakve stvari po različitim grupama Ana Milić nam je objasnila da se nekoliko puta susretala sa situacijom u kojoj je videla posutu materiju nalik otrovu.

- Trovanja životinja su poslednjih godina sve češća. Svakih nekoliko nedelja čujemo ili od komšija ili na vestima da je neki pas uginuo od posledica trovanja. Kad i sami imate životinju, taj strah je opravdano veći.  Pored vlasničkih životinja, često nastradaju i životinje koje nemaju svoj dom, poput mačaka, pasa, pa čak i ježeva, a otrov je dostupan i maloj deci. Mnoge životinje su završile na ulici upravo zbog ljudi. Neki ne sterilišu svoje ljubimce, pa ne znaju šta će sa mladuncima. Nekima je prevelika obaveza pa svoje ljubimce ostave na ulici. Život na ulici je opasan za mnoge životinje. Pored toga što nemaju uvek dostupnu hranu, izloženi su stresnim situacijama poput bacanjem petardi ili gađanjem kamenjem - rekla je ona.

Tako su naši sagovornici koji stoje iza Fejsbuk stranice "Bačen otrov - Beograd" obasnili da nedostaje svest o ovom problemu, te reakcije izostaju sa svih strana.

-  Ljudi retko kad i prijave da je bačen otrov. Dešava se u malom broju slučajeva da policija izađe na teren i kontaktira službu da pokupi otrov. Da li ljudi nemaju vremena da čekaju policiju dok dođe na teren, pa da se posle čeka i služba za uklanjanje ili jednostavno ih ne zanima da prijave, ne znam šta je u pitanju. U većini slučajeva građani pokupe otrov sami.

A samovoljno baratanje sumnjivim supstancama, čak i iz dobre namere, može biti veoma pogubno.

- Ono što mora da se navede je da se koriste otrovi koji su zabranjeni zakonom, da se otrovi bacaju po parkovima na kojima se igraju i deca kao i da svako može da ode u poljoprivrednu apoteku i bez ikakve kontrole kupi otrov - navode.

- Išla sam u policiju da dodam dokaze u smislu slika ili snimaka gde se jasno vidi trovanje. U slučaju trovanja mojih pasa je otrov bio furadan ili kreozan, jer su u svega par minuta umirali - rekla je jedna od sagovornica.

Iz grupe takođe podsećaju na incident trovanja pasa u naselju Braća Jerković.

- Slučaj iz Jerkovića je bio jeziv. Usred bela dana deca su počela da vrište "Psi se tresu". Dva ulična psa su pojela hranu sa pužomorom i u roku od par minuta su uginuli na očigled prisutne dece. U kućici za pse je nađena hrana lepo upakovana sa sve otrovom koju nadležni nisu hteli da sklone danima. Sve se to dešavalo preko puta osnovne škole. Treći ulični pas je ostao živ. Četvrti pas ( vlasnički ) samo je njuškao i došlo je do trovanja sa užasnim simptomima, ali je spasen. Sumnjalo se na jednu osobu, ali bez dokaza nije moglo ništa da se uradi.

Odgovore na pitanja u vezi sa pomenutim slučajevima, odnosno problemima posipanja otrova po gradskim naseljima, od nadležnih do objave teksta nismo dobili.

Zabranjeni otrovi

Poput pomenutog metil-karbamat karbofurana, i kreozan je zabranjen u Srbiji još od 2003. godine, kažu za Telegraf iz Ministarstva poljoprivrede.

- Sredstvo za zaštitu bilja kreozan (na bazi aktivne supstance DNOC), ne može se naći u objektima za promet sredstava za zaštitu bilja još od 16. juna 2003. godine (šest meseci nakon ukidanja rešenja) i to na osnovu rešenja Saveznog ministarstva privrede i unutrašnje trgovine.  Takođe, ni sredstva za zaštitu bilja furadan 35ST (na bazi aktivne supstance karbofuran), na osnovu rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede ne mogu se naći u objektima za promet sredstava za zaštitu bilja još od 17.04.2014. godine - rečeno je.

- Fitosanitarna inspekcija vrši redovne kontrole prometa sredstava za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama, kao i upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača. U dosadašnjim kontrolama nije utvrđeno da je u prometu zatečeno sredstvo za zaštitu bilja kreozan. Takođe kontrolom dokumentacije – evidencije o upotrebi sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača nije utvrđeno da se isto primenjuje.

Ukoliko bi se prilikom kontrole utvrdilo da je subjekat stavio u promet ili vršio primenu sredstva za zaštitu bilja koje nije registrovano za stavljanje u promet i primenu, fitosanitarni inspektor donosi rešenje o zabrani promet i podnosi prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kod nadležnih sudova.

Takođe, iz ministarstva upozoravaju:

- Da ne bi došlo do toksičnosti i pretnje po ljudsko zdravlje vrlo je važno i da se poljoprivredni proizvođači prilikom primene sredstava za zaštitu bilja pridržavaju uputstva o primeni, kao i da poštuju karencu.

Budući da pomenuti otrovi nisu dostupni za slobodnu kupovinu u poljoprivrednim apotekama, ostaje prava enigma gde su i kako ih nabavili ljudi koji su otrovali pse.

Šta kad se životinja otruje?

Kako je Telegrafu rečeno iz JKP "Veterina Beograd" građani mogu da se obrate ovom preduzeću ukoliko pronađu leš životinje.

- U slučajevima sumnje na trovanja životinja JKP "Veterina Beograd" izlazi na teren ukoliko postoji leš životinje, jer su ingerencije Veterine Beograd, pored ostalog, i uklanjanje leševa životinja sa javnih površina. U tim slučajevima treba pozvati Komunalnu zoohigijenu na broj 011 3293099, kako bi naše ekipe uklonile leš i ukoliko postoji sumnja na trovanje, poslali na obdukciju, nakon koje će se znati tačan uzrok uginuća - navode.

Takođe građani mogu kontaktirati i Hitnu pomoć za životinje (062 80 90 333) pri Veterini Beograd, ukoliko sumnjaju da je životinja otrovana i životno ugrožena, kako bi bila ukazana prva pomoć.

- Kada je reč o supstancama za koje se sumnja da su otrovne i posute na javnim površinama, građani treba da se obrate Operativnom centru policije na broj 1985, kako bi odgovarajuće Službe izašle na teren i uzele uzorke da utvrde o čemu je reč i uklonile sumnjive supstance. Inače kada pričamo o ovoj temi treba istaći da je trovanje životinja krivično kažnjivo i da se na ovaj način ugrožava bezbednost kako životinja tako i građana.

I zaista, kako Zakon o dobrobiti životinja propisuje, za fizička lica koja otruju životinju propisana je novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara, dok je za pravna lica taj iznos od 100.000 do milion dinara.

(Telegraf.rs)