U Srbiji se rađaju sve krupnije bebe: Otkrivamo zbog čega se to dešava i šta žene treba da rade u trudnoći (FOTO)

Broj dece u Srbiji koja na rođenju imaju više od 3.500 grama značajno raste, a najsvežiji primer je hrabra Mila, koja je rođena sa više od 5 kilograma. Primećeno je i na merenju težine i visine tokom savetovališta da su bebe u većini slučajeva na gornjoj granici ili preko nje. Zašto se u Srbiji rađaju sve krupnije bebe i ko je odgovoran za to?

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje "Batut" broj beba koje su imale preko 3.500 grama na rođenju u 2004. godini je bio 18.870, a taj broj 2010. godine je dosegao cifru od 54.902. Dakle broj rođenih beba se za 6 godina utrostručio, a stručnjaci kažu da je danas situacija i alarmantnija.

Preporučujemo

Godine 2004. je broj rođenih beba sa preko 5 kg bio 48, a 2010. godine 96, što je dvostruko više.

Foto-ilustracija: Profimedia

Zašto se u Srbiji rađaju sve krupnije bebe? 

Ulazeći u ovu tematiku jako je važno da znamo od čega zapravo zavisi veličina beba.

- Veličina beba zavisi od etničkog porekla, pre svega. Veća deca se rađaju u Srbiji, nego što je to slučaj u Japanu iz očiglednih razloga. Drugo veličina dece najviše zavisi od genetike i od majčine težine pre trudnoće - objašnjava  ginekolog dr Mima Fazlagić i dodaje da je upravo majčina težina ono što je povećano genetičkim rastom koji traje generacijama.

Foto-ilustracija: Profimedia

Ona navodi da je treći razlog ishrana, gde napominje da sve veći broj ljudi pati od poremećaja metabolizma šećera. Ovakvo zdravstveno stanje utiče na genetičku predispoziciju za gojaznost koja je već veliki problem.

- Veliki problem je gestacijski dijabetes koji se sve češće javlja. Mi ženama napomenemo da se metabolizam u trudnoći menja i da se nivo šećera i masti penje. Zbog toga se ne savetuje unos velike količine šećera i masti tokom trudnoće, već se insistira na uzimanju proteina kroz ishranu - jasna je dr Fazlagić i dodaje da je mačina krv tokom trudnoće zajednička i za bebu i da žena mora da vodi računa o šećeru. Naime, ukoliko je on visok beba mora sama da luči svoj insulin da bi metabolisala te nataložene šećere i zato ona posataje teža.

Što se visine dece tiče, dr Mima Fazlagić obrazlaže da to jeste stvar genetike, ali i da svako biće ima pravo na svoju genetičku mutaciju i da tako deca bivaju daleko viša od svojih roditelja, pa i predaka. Ovo, naravno, nije pravilo, već upravo odstupanje od genetičkog nasleđa.

Foto: Profimedia

Danas živimo bolje, pa su nam deca uhranjenija od samog rođenja

O ovoj temi je govorila za Telegraf i pedijatar dr Milica Kotlajić. Ona kaže da se u njenoj praksi nije pokazalo da je značajno porastao broj dece koja imaju tokom pregleda na savetovalištu težinu i visinu na gornjoj granici.

- Samo ostavljam mogućnost da je to tako, ali nemam informaciju da je to naučno dokazano. Mada postoji stav da je porasla težina i visina novorođenčadi, odojčadi, pa i dece - kaže dr Kotlajić i dodaje da je jedna od pretpostavki zašto je to tako činjenica da su danas uslovi bolji nago pre desetak petnaest godina, jer je bio rat, pa ekonomska kriza.

Ona ostavlja mogućnost da se sada majke malo bolje hrane i da koriste vitamine koje im daju ginekolozi, te se zbog toga deca rađaju krupnija.

- Činjenica "sa terena" je da su deca generalno viša, pogotovo predškolci i oni koji kreću u prvi razred, kod njih je izraženije. Tu postoje pretpostavke da je to zbog ishrane koja obiluje mesom koje potiče od hormonski hranjenih životinja, tu se naročito misli na piletinu i junetinu - obrazlaže dr Kotlajić i dodaje da se danas daju hormoni i vitamini životinjama da bi brže rasle jer je to isplativije. To naravno jedu deca i majke tokom trudnoće, te je vrlo logično da ovakav trend ima uticaj na stas beba i dece.

Foto: Profimedia

Pedijatar i gastroenterolog dr Nedeljko Radlović se ne slaže sa tezom da se rađaju krupnija deca, ali skreće pažnju da postoji problem gojaznosti

- Ne radi se o tome da se deca rađaju krupnija generalno u Srbiji. Na 65,040 novorođenčadi, jako je mali broj onih koji su teži od pet kilograma, može se reći da je gotovo zanemarljiv - kaže dr Radlović, ali ističe da treba pričati o gojaznosti kod dece i trudnica, jer je to širenje svesti o problemu koji može prerasti u mnogo ozbiljnije bolesti.

Jedna od njih je problem sa dijabetesom, koji deca dok su u prenatalnom periodu, kao i u periodu novorođenčadi i odojčadi, "nasleđuju" od majke.

Foto: Pixabay

Kako rešiti problem gojaznosti kod dece?

- Vrlo je važno da se majka u trudnoći zdravo hrani i da održava optimalnu telesnu težinu, a naročito zbog šećera koji može biti problem - jasan je dr Radlović i dodaje da je pored toga dojenje važna stavka u imunizaciji dece, ali naglašava da ono za čak 30 odsto smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tokom daljeg života deteta.

On ističe da je majčino mleko važan faktor koji između ostalog uslovljava i visinu i težinu deteta, odnosno da upravo ono sprečava gojaznost u ranim mesecima kod novorođenčeta.

- Nužno je da se dete doji do godinu dana, a valjalo bi i produžiti taj period - savetuje dr Nedeljko Radlović i kaže da se striktno treba držati pravila uvođenja čvrste hrane kod dece. To znači da do godinu dana imaju tri mlečna obroka, jedan povrćno-mesni i jedan voćni, a do dve godine dva mlečna obroka, dva povrćno-mesna i jedan voćni.

Dakle, ukoliko se zdravo hranite u trudnoći nema razloga da strepite da ćete roditi već gojazno dete ili ga othraniti u takvo.

VIDEO: Strašno! Malog naterali na dijetu on počeo da fantazira hranu sa bilborda

(Jelena Bojić Obradović / j.bojic@telegraf.rs)