Sve što morate da znate o ishrani deteta u prvoj godini života
Novopečene mame i tate izuzetno su pažljivi kada je reč o promeni jelovnika za bebe pa traže savete od stručnjaka i svojih roditelja, a kako svako vreme donoi neka svoja pravila sve im je teže da se odluče za one prave.
Čvrstu hranu roditelji bi trebali da počnu da daju deci od četvrtog meseca, najkasnije to trebaju da učine do obeležavanja šest meseca od rođenja. Važno je istaći da starost ne mora da bude ključan faktor. Pre davanja čvrste hrane beba treba da bude u stanju da sedi, samostalno da pomera glavu i žvaće. Veoma je važno da bude u stanju da ispljune hranu.
Normalno je da u prvoj godini života bebe slabije jedu čvrstu hranu u odnosu na onu tečnu pa je s toga izuzetno važno da majke nastave da hrane bebe svojim mlekom. Majčino mleko jedino može da zameni hrana koja ima iste sastojke.
Ako odlučite da bebi dajete žitarice neka budu neutralnog ukusa, a prvo napravite kašu od nekoliko zrna žitarica po izboru i pratite da li će biti nekih alergijskih reakcija jer su žitarice veliki alergeni. Prvo dajte bebi retke kaše, a posle ih postepeno činite gušćim.
Pored konzumiranja čvrste hrane dete treba da vežba. Naučite ga prvo da drži kašiku i vežbajte pravilno žvakanje. Na samom početku beba će pojesti samo jedan komad ili dva čvrstog hleba i to je sasvim dovoljno za početak.
Voće, povrče i neke vrste mesa mogu da se nađu na bebinom meniju u prvih godinu dana. Najvažnije je detetu davati jednu po jednu namirnicu kako bi se navikla na ukuse. Ona će 5 do 10 puta da ispljune hranu dok se ne navikne na ukus pa budite strpljivi.
U prvih 365 dana izbegavajte da hranite novorođenče medom i kravljim mlekom jer su ove namirnice veoma teške za detetovu probavu, a u najgorem slučaju može da dođe do botulizma i narušavanja odbrambenog mehanizma organizma.
Izuzetno je važno da prestanete da dajete detetu hranu onog momenta kada da znak da je sita. Dete će izbegavati kašiku, okretaće glavu, skupiće čvrsto usne ili će početi da plače ako ga prisiljavate da jede. Izbegavajte prejedanje jer ćete tako da sprečite gojaznost u kasnijem dobu.
Ako ne želi da jede baš svu hranu koju mu dajete to ne znači da će i kasnije biti izbirljivo. Sačekajte nekoliko dana i opet pokušajte istu namirnicu da mu date, ali nemojte eksperimentisati sa svim jelima kojih se setite. Dete će na početku da pravi veliki nered oko sebe za vreme obroka, ali budite bez brige jer je to samo prolazna faza. Oko devetog meseca života beba treba da počne samostalno da jede i u tom periodu je dete veoma radoznalo pa će možda da stavlja u usta sve što mu padne šaka.
(Telegraf.rs/klix.ba)
Video: Izložba "Hemingvej, Nabokov i Borhes u Književnim novinama: 125 godina od rođenja velikih pisaca"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.