Čovek po imenu Majkl mogao bi da bude dokaz da su doktori pronašli lek protiv raka
Imuni sistem prepoznaje kancerogane ćelije u telu i uništava ih, a Majkl Ingliš je dokaz da su ljudi na korak od leka za rak koji se izgleda krije u našim telima.
Od ove podmukle bolesti godišnje oboli 30.000 ljudi - evo ko je najugroženiji
Majkl Ingliš (72) je inženjer elektrotehnike u penziji i živi u Surbitonu u Sureju, a pre 13 godina dijagnostikovan mu je napredni rak prostate. Svaki put kada bi ga lekari podvrgli terapiji, tumor bi se povukao do te mere da je skoro nestao, ali se od 2005. godine vraćo 4 puta jer bi neke ćelije ipak uspele da prežive.
Nakon velikog broja tretmana koji nisu urodili plodom, lekari su mu dodelili patronažnu sestru koja će paziti na njega dok ne umre i najavili mu da će smrt uskoro da nastupi jer je imun na sve terapije. Ovo je sudbina mnogih porodica koje su probale sve načine ne bi li došlo do izlečenja, a na kraju su morale da se pomire sa time da je kraj neizbežan.
Naučnici su došli do sazanja da su ćelije raka toliko nemilosrdne zato što su sposobne da se brzo prilagode, ali da to može da bude i njihova Ahilova peta. Svaki put kada bi ćelija raka mutirala ona bi promenila svoj DNK i ostavila iza sebe biološki otisak. Postoji mogućnost da ljudski imunitet nauči da prepoznaje te biološke otiske i da ih napada dok ne očisti telo od raka. Novi tretman zove se imunoterapija i ona može da pomaže imunom sistemu u napadu raka ili njegovom jačanju.
Majkl je prošle godine bio uključen u medicinsko ispitivanje leka za imunoterapiju profesora Džoana de Bona, ali su njegova creva bila veoma uništena nakon mnogobrojnih hemoterapija pa nije bilo šanse da se podvrgne operaciji. Uprkos lošem zdravlju, započeo je tretman eksperimentalnim lekom pembrolizumaba koji je prestao da uzima nakon 10 doza (ceo tretman sastoji se od 39 doza) jer je bio previše bolestan.
Nakon toga poslat je na magnetnu rezonancu kako bi proverili rezultate i lekari su pri tom ostali bez teksta - tumor je nestao! To je bilo prošle godine, a na pregledu obavljenom pre nedelju dana raka i dalje nije bilo. Majklov rak je imao sposobnost da agresivno mutira svoj DNK kako bi preživeo konvencionalne tretmane, a imao je nedostatak gena nazvanog CDK12 koji kontroliše kako ćelija može da popravi greške u svom DNK. Taj nedostatak uzrokuje jedan od 10 slučajeva raka prostate, a oštećeni geni tumorima daju smrtonosnu prednost i oni brzo menjaju DNK kako bi izbegli uništenje.
- To bi mogla da bude Ahilova peta jer se tako povećava broj kancerogenih DNK ćelija koja imuni sistem može lakše da prepozna kao pretnju, rekao je profesor de Bono.
Kako bi imunitet prepoznao i ciljao ćelije raka, prvo ih treba otkriti jer se one maskiraju u proteinima koji ih prepoznaju kao zdravo tkivo. Nova kalsa lekova razvijena tokomproteklih 7 godina nazvana je “inhibitori kontrolnih tačaka” koji uključuju pembrolizumab, raspršuju ćelije raka koje na taj način postaju prepoznatljive imunitetu koji ih prepoznaje i uništava.
Ideja za imunoterapiju nije nova, ali je bilo potrebno više od 10 godina da dokaže svoju delotvornost. Hirurg Vilijam Kolej iz Njujorka pomenuo je prvi teoriju o imunoterapiji davne 1890. godine kada je čuo da se čovek oporavio od raka praćenog opasnom infekcijom kože. On je verovao da je infekcija prouzrokovala da pacijentov imuni sistem napadne sve ćelije koje su mu se učinile nepoznatima, uključujući i ćelije raka.
Veruje se da jednom kada se imuni sistem okomi na ćelije tumora, on ne prestaje da ih traži i uništava, a pored njih uništave i sve one koje mogu da budu mutacija. Predstoji još mnogo rada na vakcini i leku koji će naš imuni sistem pokrenuti u borbu protiv raka. Treba otkriti zašto terapija deluje na enke vrste raka, dok na druge nema nikakvog uticaja i kako to promeniti.
VIDEO: U kojoj fazi je ispitivanje leka?
(Telegraf.rs/dailymail.co.uk)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.