Ubice dolaze sa zujanjem: 10 opasnih i smrtonosnih bolesti koje mogu da vam prenesu komarci

  • 0

Komarci su insekti dvokrilci iz familije "Culicidae", a rasprostranjeni su u svim krajevima naše planete. Ova familija obuhvata oko 3500 vrsta, svrstanih u tri potfamilije. Naročito im pogoduju topla područja gde se gustina njihovih populacija znatno uvećava. Razlikuju se od drugih insekata po tome što su im telo i krila pokriveni ljuspicama koje služe kao taksonomska odlika za određivanje vrsta.

Konačno rešavamo misteriju: Da li je uopšte dobro jesti banane za doručak?

Ženke većine vrsta su ektoparaziti, čiji cevasti usni organi (zvani proboscis) probadaju kožu domaćina da bi konzumirale krv. Engleska reč "mosquito" (formirana od reči mosca i deminutiva -ito) potiče od španskog naziva za "malu muvu". Na hiljade vrsta komaraca se hrane krvlju raznih vrsta domaćina, uglavnom kičmenjaka, uključujući sisare, ptice, reptile, vodozemce, i čak neke vrste ribe. Neki komarci isto tako napadaju beskičmenjake i uglavnom druge zglavkare.

Mada je gubitak krvi retko od bilo kakvog značaja za žrtvu, pljuvačka komaraca često izaziva iritantni osip koji je ozbiljna neprijatnost. Međutim, mnogo ozbiljnije su uloge mnogih vrsta komaraca kao vektora bolesti. U prolazu sa domaćina na domaćina, neki prenose izuzetno štetne infekcije kao što su malarija, žuta groznica, čikungunja, virus Zapadnog Nila, denga groznica, filarijaza, Zika virus i druge arboviruse, što ih čini najsmrtonosnijom životinjskom porodicom na svetu.

8 bolesti koje vam mogu preneti komarci:

1. Malarija

Malarija je pronađena u više od 100 zemalja, većinom u tropskim krajevima. Simptomi mogu da uključuju i groznicu, hladnoću i drhtavicu. U izveštaju SZO iz 2015. gotovo 3,2 milijarde ljudi je u opasnosti da oboli od malarije. Samo te godine bilo je 214 miliona novozaraženih i 438.000 umrlih.

Malarija je pronađena u više od 100 zemalja, većinom u tropskim krajevima Foto: Pixabay.com

2. Žuta groznica

Ova bolest je retka među turistima i može se naći u Subsaharskoj Africi, Južnoj Americi i delovima Kariba. Simptomi variraju od blage do jake groznice i mogu se sprečiti vakcinacijom.

Žuta groznica je retka među turistima i može se naći u Subsaharskoj Africi, Južnoj Americi i delovima Kariba Foto: Pixabay.com

3. Denga groznica

Oko trećina svetske populacije žive u oblastima u kojima se može dobiti denga groznicu. Bar 100 miliona ljudi se godišnje zarazi ovom bolesti, što je čini najsmrtonosnijom u tropskim i suptropskim predelima. Prošle godine UN je tražila da se u Jemen uputi pomoć jer je bilo zaraženo 3.000 ljudi.

Oko trećina svetske populacije žive u oblastima u kojima se može dobiti denga groznicu Foto: Pixabay.com

4. Čikungunja

Otkrivena je 2013, a epidemije su zabeležene u Africi, Aziji, Evropi i Indijskom okeanu i Tihom okeanu. Bolest karakterišu oticanje zglobova, glavobolja i bolovi. Lek još uvek nije pronađen.

Čikungunju karakterišu oticanje zglobova, glavobolja i bolovi Foto: Pixabay.com

5. Virus Zapadnog Nila

Ovo je jedna od najčešćih bolest koju prenose komarci, ali pravi probleme za manje od jednog odsto zaraženih, koji se provuku sa simptomima sličnim gripu. U tropskim krajevima se može dobiti tokom cele godine.

Virus Zapadnog Nila je jedna od najčešćih bolest koju prenose komarci Foto: Pixabay.com

6. Istočni konjski encefalitis

Smatra se, takođe, jednom od najčešćih bolesti među onima koje prenose komarci, a ubija oko 35 odsto zaraženih, dok 50 odsto završi s teškim oštećenjem mozga. Bolest se nalazi u SAD i Kanadi, Centralnoj i Južnoj Americi.

Istočni konjski encefalitis se smatra jednom od najčešćih bolesti, a ubija oko 35 odsto zaraženih Foto: Pixabay.com

7. Zapadni konjski encefalitis

Pogađa i ljude i konje. Prvi slučaj je zabeležen 1930. u Kaliforniji. Uglavnom se nalazi na zapadu SAD-a i Meksika, a simptom je ili blaga slabost ili potpuno izostaju simptomi.

Zapadni konjski encefalitis je teško ustanoviti jer se simptomi javljaju blaga slabost ili potpuno izostaju Foto: Pixabay.com

8. Japanski encefalitis 

Pojavljuje se uglavnom u Aziji i zapadnom Pacifiku. Nekim obolelima mogu potpuno da izostanu simptomi, ali većina dobija upalu mišića i grčeve. U jednom od 250 slučajeva, bolest napada i mozak i tada nema leka.

Japanski encefalitis se uglavnom pojavljuje u Aziji i zapadnom Pacifiku Foto: Pixabay.com

8. Zika virus

Zika virus prenose vrste komaraca koje nose i žutu groznicu (Aedes aegypti) i azijski tigrasti komarac (Aedes albopticus) u tropskim oblastima Afrike, Latinske Amerike, Floride, jugoistočne Azije. Pre tri godine su u Brazilu brojna deca rođena sa teškim invaliditetom, takozvanom mikrocefalijom (umanjenjem lobanje) jer su majke tokom trudnoće obolele. Zika je posebno opasna u prvoj trećini trudnoće. Kod odraslih virus nije tako opasan.

Zika virus prenose vrste komaraca koje nose i žutu groznicu (Aedes aegypti) i azijski tigrasti komarac (Aedes albopticus) Foto: Pixabay.com

9. Sindbis virus

Sa ovim virusom imuni sistem obično lako izađe na kraj. Samo u ekstremnim slučajevima, nakon simptoma sličnih gripu sledi upala mozga i zglobova, prevashodno šake, prstiju i skočnih zglobova. U najgorem slučaju takve upale mogu postati hronične. Virus figurira u Africi, ali je već ustanovljen i u evropskim zemljama, a vakcina ne postoji.

Sa Sindbis virusom imuni sistem obično lako izađe na kraj Foto: Pixabay.com

10. Lišmanijaza

Ovu zarazu prenose malene peščane mušice, i to samo oplođene ženke. Bolest je poznata i kao orijentalni čir, ali iako se pretežno pojavljuje u Sredozemlju i tropskim predelima, već je registrovana i u Nemačkoj. Tridesetak vrsta te mušice može nositi zarazu, a ljude može zaraziti njih deset. Godišnje oboli dvanaest miliona ljudi. Simptomi se ponekad pojavljuju posle nekoliko nedelja ili meseci. Obično počinje temperaturom, glavoboljom i otečenim limfnim čvorovima. Različiti tipovi lišmanijaze napadaju sluzokožu disajnih puteva ili unutrašnje organe poput jetre. Ne postoji vakcina, ali se bolest može tretirati ukoliko se primeti na vreme.

Lišmanijazu prenose malene peščane mušice, i to samo oplođene ženke Foto: Pixabay.com

(Telegraf.rs)

Video: Da li je manje štetno ako pijemo piće "bez šećera" i zašto je plastika za jednokratnu upotrebu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA