Nedostatak joda izaziva gušavost, mentalnu retardaciju, kretenizam i smanjuje inteligenciju, a može se uneti na samo jedan način
Iako je manjak joda u organizmu teško otkriti, to ne znači da ne možete uočiti neke signale koje vam telo šalje. Skupine osoba kojima najčešće nedostaje jod su trudnice, vegani i vegetarijanci. Budući da se jod retko nalazi u tlu i vodi, nedostatak joda je uočljiv u mnogim živim organizmima. Procenjuje se da nedostatak joda ugrožava oko 2 milijarde ljudi u svetu i da je glavni uzrok pojave mentalne retardacije. Manjak joda smanjuje inteligenciju za 10-15 procenata, a od gušavosti koju izaziva nedostatak joda pati 700 miliona ljudi na svetu.
Jod je mineral koji je potreban za proizvodnju svih hormona štitne žlezde. Nivo hormona T3 i T4 zapravo ukazuju koliko joda ima u štitnoj žlezdi. On je neophodan i nezamenjiv za rad štitne žlezde, a u organizam se može uneti samo preko jestivih namirnica.
Simptomi neodstatka joda
Simptomi se obično pojavljuju samo kada je nedostatak joda ozbiljan, što je retko. Iako postoji test za nedostatak joda (analiza urina), dr Elizabet Pirs, članica "Americas at Lodine Global Network", kaže da se ti testovi češće koriste za ispitivanje velikih populacija za istraživanje javnog zdravstva, ali ne i za pojedince.
- Velike su oscilacije u nivou joda u organizmu iz dana u dan, ali i iz sata u sat, tako da je jednoj osobi potrebno da uradi 10 ili 12 testova kako bi se ustanovila prava količina joda u organizmu. - kaže dr Pirs.
Gušavost je jedan od simptoma nedostatka joda, a nastaje kao posledica povećanja štitne žlezde. Gušavost ne mora biti vidljiva, ponekad se može uočiti samo na ultrazvuku ili CT-u. Gušavost izaziva osećaj gušenja, teškoće sa disanjem ili gutanjem. Hipotireoza ili smanjeni rad štitne žlezde je takođe jedan od simptoma, a prvi znaci su umor, porast telesne težine, gubitak kose, suva kosa, suva koža, natečeno lice, promuklost, slabost mišića, depresija, gubitak pamćenja.
Pacijenti sa hipotireozom obično imaju dva ili više simptoma, ali pre nego što se povežu sa nedostatkom joda treba imati na umu da ti simptomi mogu biti posledica nekoliko drugih zdravstvenih stanja ili nastati kao posledica uzimanja određenih lekova. Komplikacije u trudnoći ili problemi sa razvojem dece su povezani sa nedostatkom ovog minerala, a sa njegovim nedostatkom se povezuje i neplodnost, pobačaji, prevremeni porođaji. Blagi i umereni nedostatak joda je povezan sa većim rizikom od ADHD-a kod dece.
Koliko joda je dovoljno i koje su posledice ako se pretera sa njegovim unosom?
Problem nedostatka joda se rešava sa jodiranjem soli, čime se istovremeno sprovodi i prevencija gušavosti. U tu svrhu se uglavnom koriste kalijumov -jodid (KI) i kalijumov jodat (KIO 3). Globalne mreža za jod i Fond Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) navode potrebne dnevne količine joda za decu: za uzrast 0-6 godina 90 µg/dan, 7-12 godina 120 µg/dan, stariji od 12 godina 150 µg/dan, trudnice 250 µg/dan.
Jod može imati toksična dejstva ako se unosi u koncentracijama većima od 1.1 miligrama po danu. Simptomi su metalan ukus u ustima, pojačano ljučenje pljuvačke, iritacija gastrointestinalnog sistema i promene na koži. Smatra se da se hranom ne mogu uneti prevelike količine joda, osim kod osoba koje koriste veće količine neproverenih proizvoda za čiju proizvodnju se koriste smeđe alge. Manjak joda u organizmu može nastati zbog promene načina ishrane, prvenstveno zbog izbegavanja unosa soli, hleba i mleka, vegetarijanske ili veganske prehrane. Pušenje je jedan od činioca rizika za razvoj nedostatka joda.
Kako osigurati optimalni dnevni unos joda?
Uvek kupujte i jedite jodiranu so, a to piše na svakom pakovanju. Jodirana so mora da sadrži koncentracije joda (kalijumovog -jodida) u količini od 15 do 23 mg joda na kilogram soli.
Kvalitetni morski plodovi, na primer ulje jetre bakalara i alge poput spiruline su najbolji izvori joda, ali dobri izvori su i jogurt, sušene pečurke, školjke, ribe. Za odrasle osobe, preporučen dnevni unos joda iznosi 150 mikrograma po danu. Kod dece se smatra da je optimalan unos joda od 100-199 mikrograma po danu. Taj unos uzima u obzir potrebne doze sa sprečavanje bolesti poput endemskog kretenizma i gušavosti.
Sveža riba na 200 grama bi prosečno trebala da sadrži oko 200 mikrograma joda, što je u okvirima dnevnog preporučenog unosa. Jednom šoljicom tečnog jogurta unosite oko 9o mikrograma joda, a istom količinom mleka oko 60 mikrograma.
Jaja sadrže malo joda, ali ne previše. So samu po sebi u umerenim količinama nije potrebno izbegavati, jer je ona izvor ovog minerala.
- Jod u obliku suplemenata se obično ne preporučuje, osim trudnicama ili osobama koje zbog različitih razloga imaju ograničenu ishranu poput vegana, vegetarijanaca, osetljivih na gluten i laktozu, u svakom slučaju pre odluke je dobro posavetovati se sa lekarom. - savetuje dr Pirs.
Namirnice koje sadrže jod su: mlečni proizvodi, jaja, morska riba, alge, školjke, soja, susam, beli luk, blitva, tikvice, repa, spanać. Važno je napomenuti i da kupusnjače kao što su kelj, brokoli i karfiol sadrže materije koje ometaju metaboličke funkcije joda i rad štitne žlezde.
(Telegraf.rs / Izvor: zdravakrava.24sata.hr)
Video: Potresne scene iz Zagreba, stotine sveća, molitve građana i neverica
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
fakir
ako ja kapiram, vegani toliko tableta i praskova moraju da piju zbog svog hobija da uz dijabeticare predstavljaju najbolje musterije farmaceutske industrije???
Podelite komentar