Postoji 12 vrsta gladi, a svaka od njih može da se kontroliše na različite načine

Glad je veoma interesantan fenomen. To nije samo fizička potreba, već i emotivna. Ponekad možete da osetite da morate da pojedete nešto, čak iako niste gladni. Iznenađujuće je što ponekad možete da zadovoljite svoju glad sa samo par zalogaja. Ali, postoje i trenuci kada se nivo šećera u krvi smanjuje, osećate vrtoglavicu i jednostavno morate da nešto pojedete.

Skida 3 kg za samo 3 dana: Stručnjaci se kunu da ovaj napitak otapa salo na stomaku bolje od bilo čega što ste probali

Preporučujemo

Šta zapravo izaziva glad? Da li je to nutricionistički zahtev tela ili ima više tod toga? Dijetetičari tvrde da postoji 12 vrsta gladi, i da svaka od njih može da se kontroliše na različite načine:

1. Glad očiju (gadne oči)

Popularni kuvari služe prelepo uređene tanjire u svojim restoranima ili u svojim TV emisijama. Zamislite samo, ogromna tegla punjena čokoladnim šejkom, prelivena Nutelom, sladoledom, čokoladnim čipsevima i velikodušnom količinom Heršijevog sirupa. Da li već osećate glad? Ili zamislite sočan biftek na sred tanjira, ukrašen sa grančicom zelene salate ili pešuna.

Ako poželite da probate nešto, ili osetite poriv da jedete kad gledate fotografije hrane, ili hranu na tanjiru, to se zove "glad očiju". Kada ne možete odoleti hrani nakon što ste je samo pogledali, to znači da su vam gladne oči i da su one te koje jedu prvo.

Kako to kontrolisati: Skrenite pažnju na druge lepe stvari koje vidite u tanjiru ispred sebe. Na primer, kada ste u restoranu gledajte osobu sa kojom ste, ili dekor retsorana. Iznenadićete se kako ćete brzo prestati da razmišljate o hrani.

Foto-ilustracija: Profimedia / Kada ne možete odoleti hrani nakon što ste je samo pogledali, znači da su vam gladne oči

2. Glad mozga

U jednom trenutku, um vam govori da je vaš šećer nizak i da treba da jedete. U sledećem trenutku, vaš um vas nagovara da uđete u pslastičarnicu jer zaslužujete poslasticu! Razmišljanje o gladi je vrsta gladi koje je se najteže rešiti, jer se um i raspoloženje neprestano menjaju. Teško je kontrolisati um koji nam govori da li treba jesti ili ne. Ponekad, nam um govori da ne jedemo puno, jer to može dovesti do povećanja telesne težine, a ponekad može tražiti od vas da ne brinete o gubitku težine i jedete.

Kako to kontrolisati: Naš um generalno donosi odluke na osnovu informacija koje prima. Zato nam je važno da se podsetimo na istinsku glad i da je odvojimo od one gladi u glavi. Kao jednostavan test, kad god mislite da ste gladni i želite da jedete tortu, na trenutak je zamenite nečim što ne volite. Ako ste zaista gladni, onda će vam se i dalje jesti iako se radi o nečemu što ne volite, a ako niste onda više nećete imati poriv da jedete.

Foto: Pixabay.com / Razmišljanje o gladi je vrsta gladi koje je se najteže rešiti

3. Glad ušiju

Da li ste ikada obratili pažnju na zvuk pakovanja hrane, ili na zvuk koji se pravi kada neko otvara hranu? Odjednom se osećate kao da ste mnogo gladni. Dakle, jednostavno saslušanje zvuka koji pravi hrana vas čini gladnim? To se naziva glad ušiju.

Kako to kontrolisati: Ne možete zaustaviti zvuk, ali možete zaustaviti glasove koji vam govore da treba da jedete. Samo skrenite svoju pažnju na nešto drugo kada čujete zvuke hrane.

4. Glad nosa (mirisa)

Miris dobre hrane vas može učiniti jako gladnim. Miris pečenja hleba, kuvanja kafe ili topljenja sira su mirisi koji vas pozivaju da jedete. Osoba koja voli hranu će uvek tražiti hranu kad oseti miris. Zapravo, čak su i naši preci utvrđivali svežinu i čistoću hrane mirisom.

Kako to kontrolisati: Kad god vas miris pozove da pojedete nešto, prvo pomirišite i sačekajte par trenutaka da vidite da li ste stvarno gladni. Primetićete da ćete jesti manje u nego ranije.

Foto: Pixabay.com / Miris dobre hrane vas može učiniti jako gladnim

5. Glad želuca (stomaka)

Ako mislite da glad stomaka ukazuje na pravu glad, varate se. Stomak zpravo nije to što vam šalje signal da treba da jedete kada ste stvarno gladni. Mi uglavnom jedemo zbog rasporeda obroka na koji smo navikli, a ne zato što smo stvarno gladni. Na primer, možda nećete biti gladni u popodnevnim satima, ali pošto je vreme večere, poješćete nešto. Ukratko, mnogo puta jedemo samo zato što je vreme da jedemo, a ne nužno zato što smo gladni.

Kako to kontrolisati: Pažljivo procenite glad i uočite da li je vaš stomak stvarno prazan ili samo jedete zbog dosade ili stresa. Takođe, polako jedite i prestanite da jedete kada ste malo više od pola puni.

Foto: Pixabay.com / Stomak zpravo nije to što vam šalje signal da treba da jedete kada ste stvarno gladni

6. Glad usta

Neka jela čine da prosto počnete da balavite kada ih vidite. Ponekad želite da jedete samo da biste zadovoljili svoje čulo ukusa, a ne zato što ste gladni. Želje usta se menjaju. Ponekad želite začinjenu hranu, ponekad desert, ali to nije pravi glad. Glad usta je povezana samo sa žudnjama. Hrana je kao zabava za usta.

Kako to kontrolisati: Nije štetno slušati zahteve vaših usta. Ali, uvek treba da prestanete da jedete čim želja počne da nestaje. Jesti samo da biste zadovoljili svoja čula ukusa nije baš mudro. Dva ili tri zalogaja vas mogu zadovoljiti, ne morate da jedete više od toga. Ne dozvolite da uzbuđenje prevlada vaš jezik.

7. Glad srca

Pita koju je napravila mame, kafa iz omiljenog kafića, ili limunada na paklenoj vrućini? Postoji nekoliko stvari koje vas teraju da jedete, ali ne zato što ste gladni, već zato što ste se u nekom momentu lepo osećali dok ste jeli tu hranu. Glad srca se takođe može nazvati i emocionalnom glađu, što znači da ne pokušavate da napunite svoj stomak, već svoju dušu.

Kako to kontrolisati: Ne možete ignorisati glad srca, ali sigurno možete da je kontrolišete. Gledajte veličinu porcije. Nemojte prisiljavati sebe da pojedete sve i napravite pauzu da biste procenili da li se još osećate gladni.

Foto: Pixabay.com / Glad srca znači da ne pokušavate da napunite svoj stomak, već svoju dušu

8. Ćelijska glad

Da li ste se ikada zapitali zašto mala deca odbijaju da jedu određenu hranu? To nije zbog ukusa, već zbog toga što im svest govori šta treba da jedu, a šta im nije potrebno za telo. Međutim, dok rastemo, težimo tome da ignorišemo ove glasove iznutra i da radimo ono što nam govori naš um, naši vršnjaci i naše knjige. Ne jedite mnogo šećera, jedite manje soli itd.

Ono što treba da uradimo je da napravimo razliku između onoga što našem telu treba i onoga što naš um zahteva. Ako smo žedni, moramo piti vodu, a ne početi da jedemo. Ako pokušamo da to objasnimo naučno, ima nekoliko hormona koje utiču na naš apetit. Postoje dva glavna hormona, grelin i leptin. Između ostalog, leptin je supresor (suzbijač) apetita, ali nažalost, njega imaju više mršavi ljudi, a gojazni ga imaju manje.

Kako to kontrolisati: Naše telo mora da dobije dnevne količine vitamina, minerala, soli, masti, ugljenih hidrata itd. Moramo slušati zahteve našeg tela u različitim fazama. Bolje je da popijemo čašu vode pre nego što odlučimo da jedemo. Možda ćete na kraju shvatiti da ste samo bili žedni i da ne želite da jedete jer niste gladni.

Foto: Pixabay.com / Trebalo bi da napravimo razliku između onoga što našem telu treba i onoga što naš um zahteva

9. Glad zbog stresa

Svi smo to čuli mnogo puta, kada je neko pod sresom ili gladuje ili se prežderava. Kada je telo u stanju stresa, mozak obično ne obraća pažnju na ono što jedemo. Mozak traži hranu da bi bio zaokupiran nečim, to mu je ventil za oslobađanje od onoga što nam izaziva stres.

Kako to kontrolisati: Nije lako, ali je moguće. Morate biti praktični i razmišljati o budućim posledicama prejedanja bez razmišljanja. Napravite pauzu i pogledajte u ogledalo. Uskoro ćete shvatiti da ćete izazvati više stresa ako jedete bezumno.

Foto: Pixabay.com / Kada je neko pod sresom ili gladuje ili se prežderava

10. Glad dok radite ili gledate TV

Da li imate poriv da jedete grickalice dok sedite ispred TV-a? Mnogi se suočavaju sa ovim problemom i to se naziva glad zbog gledanja TV-a. Neki ljudi jedu dok rade, jer provode mnogo sati na poslu. Prema pregledu studija u Američkom časopisu za kliničku ishranu iz 2013. godine, jedenje dok nas nešto ometa u razmišljanju o hrani, vodi ka većoj potrošnji kalorija.

Kako to kontrolisati: Pre nego što uključite televizor, prvo razmislite o tome koliko ste gladni. Takođe, držite svoje ruke zauzete dok gledate TV, a to možete raditi sa stvarima kao što su pletenje, šivenje ili nešto slično.

11. Glad iz dosade

Prema rečima dr Albersa, "Jedna stvar na kojoj moramo paziti je da bolje tolerišemo dosadu, umesto da je lečimo hranom." Kada nemate šta da radite i dosadno vam je, jednostavno se osećate kao da treba da proverite šta imate u kuhinji. I tako vas taj osećaj privlači da jedete iako niste gladni.

Kako to kontrolisati: Dosada ne znači da morate da jedete. Čitajte knjigu, šetajte svog psa, ili još bolje, uključite muziku i počnite da plešete. Radite ovo u slobodno vreme kao čin opuštanja.

12. Ponoćna glad

Ovih dana su naše navike u ishrani potpuno pogrešne. Ne postoji fiksno vreme za svaki obrok, zbog čega se ponekad ne osećamo siti ili zadovoljni i budimo se u sred noći samo da bismo jeli. Za neke, noćna glad je rezultat stresa, a za druge, to je neuravnoteženost hormona koji regulišu apetit.

Kako to kontrolisati: Recite sebi da morate dati prioritet svom snu. Drugo, držite zdrave grickalice pored kreveta. Tako da čak i ako se probudite da jedete, ne jedete nezdravo.

(Telegraf.rs / Izvor: brightside.me)