11 stvari koje nikako ne smete da radite kad "guglate" svoje simptome

Većina osoba pre odlaska kod lekara "gugla" svoje simptome, ponekad je to dobro, a ponekad može biti katasrofalno. Ako ste i vi među njima, pročitajte savete stručnjaka kako da to uradite na pravi način. Važno je i da razdvojite relevantne informacije od onih nevažnih, kao i da budete oprezni sa lekovima koje vam "onlajn lekari" preporučuju.

Ako vas svrbe leđa, ruka ili vrat - možda imate jednu od ovih 9 opasnih bolesti

Preporučujemo

11 stvari koje nikako ne treba da radite kad "guglate" svoje simptome

1. Ne tražite pomoću dijagnostičkih izraza

Kada pretražujete svoje simptome, bolje je da ih pretražujete koristeći osnovnu ključnu reč kao što je "glavobolja", umesto dodavanja stručnih dijagnostičkih izraza kao što su "glavobolja i tumor mozga". Ako u pretragu dodajete stručne termine, onda podešavate rezultate pretrage i do vas će stići više sajtova koji mogu da potvrde vaše neosnovane strahove ili da umanje ozbiljnost simptoma koje imate.

Zbog ove opake bolesti se žene mnogo goje, teško se leči, ali postoji jedan način

- Počnite jednostavno. Tako će vaši rezultati pretrage pružiti čitav niz mogućnosti, omogućavajući vam da filtrirate rezultate koji se ne odnose na vas i vaše simptome. - savetuje dr Nina Šapiro.

2. Nemojte biti previše kolokvijalni

Ukucajte "abdominalni bol", a ne "bol u stomaku" i držite se pravih medicinskih sajtova, a ne saveta koji vam daju ljudi koji imaju slične simptome kao vi.

3. Ne verujte svemu što pročitate

Lep izgled stranice, videozapisi i grafike nisu relevantni znakovi da su informacije koje ste pročitali tačne. Izbegavajte sajtove koji u prvi plan guraju medicinska čuda, a i one koji promovišu samo jednu granu medicine dok negativno komentarišu sve ostale.

4. Nemojte sumnjati u prvobitne simptome

Ako doživljavate određene simptome i primetite da su često praćeni drugim simptomima, ne postajte plen nocebo efekta  (suprotno od placebo efekta).  U nedavnom istraživanju "Međunarodnog časopisa za kardiologiju" piše da zemlje u kojima ljudi redovno koriste Google za pretragu neželjenih efekta statin lekova, postoji veći nivo netolerancije za statin. Suština? Ono što čitamo na Internetu, podsvesno može da ostavi veći utisak na nas, nego što mi mislimo.

5. Ne prekidajte pretraživanje prebrzo

Traganje za medicinskim informacijama ne bi trebalo da se završava na samo jednom linku. Na primer, ako rezultati prvog pretraživanja za bolove vilice pomažu da shvatite da je vaš bol možda problem zuba, može da opravda još jednu pretragu za detaljnije informacije. Pored toga, čak i ako pronađete sajt koji vam pruža razumno objašnjenje za vaše simptome, pročitajte na još nekim sajtovima ono što o tome piše da biste dobili dobar balans informacija.

6. Nemojte da zanemarite kako sajtovi objavljuju svoje podatke

Kada vaše pretraživanje postane članak u novinama koji tačno opisuje vaše simptome, pratite ga do originalnog izvora. Mnogi naučni članci su napisani tako da budu dostupni i pacijentima, a ne samo medicinskim profesionalcima, samo je važno da znate da li su izvori informacija stvarno relevantni.

7. Nemojte pretpostavljati da je članak na nekom sajtu tačan

Akademski rad može biti dobar primarni izvor za određeno pitanje, ali to možda ne mora da bude relevantno za vas kao običnog čitaoca. Prvo, pogledajte godinu kada je tekst objavljen, ako je napisan pre deset godina, to bi mogla da bude zastarela informacija. Obratite pažnju na veličinu uzorka studije - ako je mali, nalaz možda nije toliko relevantan.

Foto: Pixabay.com/Ne pravite ove greške kada tražite informacije na Guglu

8. Ne preskačite deo "O nama"

Neke stranice objavljuju svoje savete čitaocima, pa obavezno pročitajte ko se nalazi iza saveta koje čitate, a to možete uraditi klikom na polje "O nama". Ako ne postoji ni jedna reč koja daje informacije o tome ko piše na sajtu, to nije dobar znak. Neke sajtovi u potpunosti mogu biti finansirani od strane kompanija za lečenje ili organizacije koja ostvaruje profit od prodaje biljnih i drugih lekova. Takve sajtove koji promovišu samo određene proizvode ili određene organizacije je bolje izbegavati.

9. Ne oslanjajte se samo na osnovni "Google"

Pored osnovnog "Google-a", koristite i "Google Advanced Search" opciju koja nudi tehnike preciziranja, to vam može pomoći u pronalaženju izvornog teksta za naučne studije. Pomoću naprednog pretraživanja možete pretražiti unutrašnjost sajtova (a time i koji sajtovi su vam najkorisniji), a takođe možete precizirati pretragu po datumu, tako da možete da preuzmete najnovije i stoga relevantne članke.

10. Ne ustručavajte se da pitate lekare za njihove omiljene sajtove

Doktori znaju da mnogi njihovi pacijenti "guglaju" svoje simptome na Internetu, pa neki od tih lekara čak i pozivaju svoje kolege da pomognu pacijentima u tom procesu. Doktor Vendi Sue Svanson, pedijatar u Sijetlu kaže da može biti jako korisno ako se pacijenti upute na relevantne i korisne sajtove.

11. Nemojte da dozvolite da "doktor Google" uspostavi vašu dijagnozu

Nikad ne donosite nikakve medicinske odluke na osnovu onoga što ste pročitali na Internetu i definitivno ne na sajtu koji vam predlaže da kupite neki lek da biste se bolje osećali. Odštampajte tekstove za koje mislite da su relevantni i razgovarajte o tome sa svojim doktorom. To je jedan od najboljih načina da vaš odlazak kod lekara bude produktivniji.

(Telegraf.rs / Izvor: rd.com)