Gledanje u nečije oči 10 minuta može da stvori isti efekat kao i uzimanje droge
Ispitanici su tokom jednog istraživanja gledali jedni drugima u oči 10 minuta, a ono što su iskusili mnogi su opisali kao vantelesno iskustvo i halucinacije.
Umro je i vratio se: "Video sam gde idu dobri, a gde zli ljudi posle smrti"
Neki su tokom halucinacija videli čudovišta, svoje rođake, ali i sebe u licu onih koje su posmatrali. Eksperiment je sproveo Đovani Kauto sa Univerziteta Urbino, a obuhvatao je 20 mladih osoba od toga 15 žena koje su sedele u paru u zamračenoj sobi na metar jedna od druge. One su gledale jedna drugoj u oči 10 minuta.
Svetlo u sobi je bilo dovoljno jako da posmatrači mogu lako da uoče obrise lica partnera, ali dovoljno zatamnjeno da se smanji njihova potpuna percepcija boja. Njihove stolice su bile okrenute ka beloj podlozi.
Posle 10 minuta gledanja u oči partneru, ispitanici su popunjavali upitnike koji su sadržali pitanja u vezi sa njihovim iskustvom. Jedno od pitanja odnosilo se na disocijaciju, a mnogi su ukazali na to da su izgubili pamćenje, videli su pomešane boje, imali su osećaj da svet oko njih nije stvaran... Ovo su osećanja i doživljaji koji su tipični za zloupotrebu nekih droga kao što je ketamin, kod nekih trauma, zloupotrebe alkohola i LSD.
Prema izveštaju u žurnalu Istraživanja u psihijatriji, Kaputo je rekao da je grupa koja je gledala u oči partnera nadmašila u rezultatima kontrolisanu grupu u svim upitnicima, što dokazuje da je gledanje u nečije oči 10 minuta bez prekida imalo duboki uticaj na vizuelnu percepciju i mentalno stanje.
Sličan eksperiment Kaputo je izveo 2010. godine kada je 50 volontera gledalo u svoj odraz u ogledalu 10 minuta. Nakon manje od minuta, ispitanici su imali utisak da gledaju u lice stranca.
- Ispitanici su rekli da su primetili deformacije na svojim licima, da su videli lica svojih preminulih roditelja i rođaka, arhetipična lica starijih ljudi, decu ili pretke. Pored toga lica životinja kao što su mačke svinje i lavovi, ali i neke likove iz naučne fantastike, napisali su Suzana Martinez-Konde i Stefan L. Maknik za Scientific American.
Ono što se dešava, prema rečima nekih naučnika, jeste neuralna adaptacija koja se opisuje kao usporavanje rada neurona ili prestanak njihovog rada u potpunosti. To se dešava kada dugo gledate u neku scenu ili objekat duži vremenski period. Tada naša percepcija počinje da bledi sve dok ne trepnemo.
(Telegraf.rs/sciencealert.com)
Video: Poslednjeg vikenda uoči Nove godine Beograd je prazan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.