8 vitamina na koje bacamo pare - a mogu da budu i opasni po život

Kada se radi o vitaminima u tabletama, više nije uvek i bolje. Neki vitamini su jednostavno besmisleni i neće poboljšati vaše zdravlje, a drugi mogu biti čak i opasni ako ih pijete u velikim dozama.

Vitamini i minerali su od suštinskog značaja za organizam, ali to ne znači da će vas mega doze držati podalje od lekara. U većini slučajeva poželjno je dobiti hranljive materije iz same hrane. Ipak, za određene ljude možda i jesu potrebne velike doze određenih vitamina i minerala, ali to lekar mora da utvrdi.

Preporučujemo

Izbeljuje zube, uklanja bradavice, polira srebro: 10 jako korisnih stvari koje možete da uradite s bananom

Ako ste se tek porodili ili ste vegetarijanac, vegan, imate ograničenu izloženost suncu, sportista na treningu ili sumnjate da vam iz bilo kog razloga trebaju dodatni vitamini, razgovarajte sa lekarom o tome koji suplementi vam trebaju.

8 vitamina i suplemenata koji su čisto bacanje para, a mogu biti čak i opasni: 

1. Beta karoten

Za većinu zdravih, odraslih osoba, preporučena dnevna doza beta-karotona (u obliku vitamina A) iznosi 3.000 IU za muškarce i 2.130 IU za žene. Neki od njegovih prirodnih izvora su šargarepa, spanać, kelj i dinja. Neki ljudi ovaj vitamin uzimaju kao anti-kancerogeni antioksidans, ali suplementi zapravo povećavaju rizik za dobijanje raka pluća kod pušača i nije pokazano da sprečavaju bilo koji drugi oblik raka.

Nemojte uzimati vitamin A, dok vam lekar ne kaže drugačije.

Foto: Pixabay.com / Preporučena dnevna doza beta-karotona (u obliku vitamina A) iznosi 3.000 IU za muškarce i 2.130 IU za žene

2. Folna kiselina

Preporučena dnevna doza folne kiseline je 400 mikrograma (0,4 miligrama), a nalazi se u hlebu i žitaricama za doručak, mahunarkama i šparglama. Kako se pokazalo da smanjuje rizik od defekata neuronske cevi kod novorođenčadi, neke žene je uzimaju u trudnoći. Ali, neki lekari upozoravaju da suplementi sa folnom kiselinom mogu da podstaknu porast ćelija raka debelog creva.

Savetuje se da se samo žene koje su trudne ili planiraju trudnoću piju folnu kiselinu.

3. Selen

Preporučena dnevna doza je 55 mikrograma (5,5 miligrama) selena iz prirodnih izvora, kao što su brazilski orasi, tunjevina i govedina. Neki ljudi uzimaju selen za sprečavanje raka, naročito raka prostate. Ali, te dobre namere zapravo mogu raditi protiv vas - jedna studija je pokazala da uzimanje selena može povećati rizik za dobijanje karcinoma prostate kod muškaraca. Selen takođe može biti jedan od najgorih suplemenata za dijabetes. Jedna studija iz 2007. godine je otkrila povećanje rizika za dobijanje dijabetesa tipa 2 kod osoba koje su uzimale 200 mikrograma selena dnevno.

Nemojte uzimati selen, osim ako vam lekar ne kaže drugačije.

Foto: Pixabay.com / Preporučena dnevna doza je 55 mikrograma selena

4. Vitamin B6

Preporučena dnevna doza za odrasle između 19 i 50 godina je 1,4 miligrama vitamina B6, a prirodno ga možete dobiti iz pečenog krompira, banana i leblebija. Nakon 50 godina života, potrebno je 1,5 miligrama vitamina B6.

Neki ga koriste za sprečavanje opadanja mentalnih sposobnosti i za smanjenje nivoa homocisteina (aminokiselina povezana s srčanim oboljenjima), ali studije su podvojene. Dve studije nisu pokazale kognitivne prednosti ovog vitamina, a smatra se i da homocistein ne sprečava srčani udar.

Uzmite ga samo ako vam je to lekar preporučio.

5. Vitamin B12

Hrana bogata vitaminom B12 uključuje ribu i školjke, govedinu i celovite žitarice za doručak. Vegetarijanci i vegani imaju tendenciju da imaju smanjenu količinu ovog vitamina. Preporučena dnevna doza je 2,4 mikrograma. Nedostatak vitamina B12 može da izazove anemiju i demenciju, a to predstavlja problem i kod nekih starijih osoba. Međutim, nije dokazano da velike doze vitamina B12 sprečavaju kognitivne gubitke i da povećavaju energiju.

Uzmite ga samo ako vam je lekar to preporučio.

Foto: Pixabay.com / Hrana bogata vitaminom B12 uključuje ribu i školjke, govedinu i celovite žitarice za doručak

6. Vitamin C

Vitamin C se može naći u citrusima, dinjama i paradajzu. Preporučena dnevna doza za odrasle muškarce je 90 miligrama dnevno, a za žene 75 miligrama. Neki ljudi ga uzimaju da bi se zaštitili od prehlade, ali rezultati 30 kliničkih ispitivanja nisu otkrili dokaze da vitamin C sprečava prehlade. Postoje i izuzeci: on može da smanji rizik od srčanih oboljenja kod ljudi koji žive u hladnim podnebljima. Pušačima je možda potreban dodatni vitamin C. Studije nisu podržale tvrdnje da visoke doze vitamina C mogu da se bore protiv raka i srčanih bolesti.

Većini ljudi ne treba dodatak vitamina C.

7. Vitamin E

Smatra se da vitamin E, koji se nalazi u biljnim uljima, orasima i zelenom povrću, sprečava bolesti srca, rak i Alchajmerovu bolest. Preporučena dnevna doza ovog vitamina je 15 miligrama dnevno. Ipak, studije nisu pokazale da suplementi vitamina E sprečavaju srčani udar ili rak, ali visoke doze mogu povećati rizik za dobijanje moždanog udara. S druge strane, neka hrana, bogata vitaminom E, može pomoći u sprečavanju moždanog udara. Jedna studija je pokazala da vitamin E iz hrane, ali ne i suplementi, pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti.

Nemojte ga uzimati dok vam to lekar ne preporuči.

Foto-ilustracija: Profimedia / Preporučena dnevna doza vitamina E je 15 miligrama dnevno

8. Cink

Cink se prirodno nalazi u ostrigama, govedini i žitaricama za doručak, preporučena dnevna doza je 11 miligrama za muškarce i 8 miligrama za žene. Postoje tvrdnje da ovaj mineral može da spreči i da lečiti simptome obične prehlade, ali dokazi za to ne postoje. Nekoliko studija sugeriše da su simptomi prehlade manje opasni od preterane upotrebe suplementa cinka. Pored toga, velike doze mogu oslabiti imuni sistem.

Nemojte ga uzimati ako nemate povećanu potrebu za njim.

(Telegraf.rs / D.V)