Muči vas strah, nervoza i iscrpljenost? Možda imate opasan poremećaj pamćenja, a da toga niste ni svesni

Svaki čovek se tokom života susreće, sa velikim brojem problema. Potpuno savršenog života nigde nema, i uvek vas čeka neka briga negde sa strane. Ljudi različito reaguju na neki problem i različito ga doživljavaju. U takvim situacijama se čovek oseća nesigurno, neodlučno i neraspoloženo.

Sve ove situacije izazivaju psihičke teškoće koje su uglavnom povremene i čovek je u stanju da ih savlada. O poremećajima se govori tek kada pojedinac duže vreme ili trajno pokazuje poremećaje koji su vidljivi i osetni. Poremećaji mogu biti lakši (neuroze i psihoneuroze) teži (psihoze ili duševne bolesti), a treću grupu čine karakterni poremećaji i psihopatije, a razlikuju se po stepenu svesti pojedinca o sopstvenim smetnjama.

Preporučujemo

"Mažem grudi krastavcem i jajetom, a na rezultatima mi zavide čak i žene sa silikonima" (FOTO)

Neurotska ličnost nije samo žrtva nekog neugodnog psihičkog doživljaja iz ranog detinstva, nego je to ličnost koja nije imala mogućnosti da rešava sukobe svojih motiva. Moderna definicija neuroze kao poremećaja glasi: poremećaj koji predstavlja neprimetno rešavanje dugotrajnih konfliktnih i frustrirajućih sitacija, čiji se uzroci najčešće pronalaze u detinstvu. Terapija neuroze govori o tome da se ljudima pomogne kako bi oni sami sebi mogli pomoći.

Pixabay

Oblici neuroza:

Prisilna neuroza – ovakvi tipovi se ne mogu oslobositi, na primer, imena, ritmova, melodija, ili neke normalne radnje. Jasnije rečeno, u glavu vam se useli misao koju ponavljate bezbroj puta i ne možete da je izbacite napolje

Bliži nam se godišnje doba kada kosa najbrže raste - a ako uradite jednu stvar bukvalno će bujati

Neuroza straha – o strahu se govori kada je vidljiv osećaj anksioznosti i mučnog uzbuđenja. Svaki neurotičar pati od straha, a ako stah potpuno ovladava osobom radi se o anksioznoj neurozi. Ako se javlja strah od određenih objekata ili situacija, koje inače ne izazivaju strah, onda se govori o fobijama.

Konvertivna neuroza – potisnuti sukobi, traume izražavaju se u telesnim simptomima, na primer, paralliza, povraćanje, slepilo. Sa vremenom mogu prerasti u organska oboljenja.

via GIPHY

Hipohondrija - poseban oblik konvertivne neuroze (ličnosti kod kojih je naglašen strah od bolesti i mišljenje im je usmereno na bolest koju kod sebe naslućuju).

Psihovegetativni sindrom iscrpljenosti - psihičkog je porekla i obuhvata (iscrpljenost, brzo zamaranje, razdražljivost, glavobolja, lupanje i bolovi srca, dijareja, vrtoglavica, promene raspoloženja...)

Sve dok je poremećenoj ličnosti uslovljen sukobom dopušta da se kontakt da spoljašnjim svetom održi, radi se o neurozi, a čim se prekida taj kontakt radi se o psihozi. Ona potpuno zahvata čoveka. Psihotičar ima bolesno "ja". Pokazalo se da je šizofrenija moguća samo uz uslov poremećenog detinjstva. Ako u fazi odrastanja dođe do dodatnih opterećenja kod osobe, koja je imala naizgled stabilan život, a ne može da reši konfliktne situacije dolazi do raspadanja celokupne ličnosti.

Pixabay

Klinički oblici kvantitativnih poremećaja su:

Prolazna zaboravnost - ona se javlja u okviru stanja sa naglašenim emocionalnim tonom: strah, bes, pospanost, zamor i slično.

Amnezija - predstavlja odsustvo pamćenja, ili nesposobnost reprodukcije događaja iz određenog vremenskog perioda. Amnezije se mogu manifestvovati u vidu delimične (izostaju određeni sadržaji iz celine) amnezije, trajne (nemogućnost prisećanja svih događaja i doživljaja u određenom vremenskom periodu, najčešće u poremećaju svesti), amnezije.

Organske amnezije - su posledica delovanja fizičkih, infektivnih ili toksičnih agensa na mozak (zapađenje mozga, potresi mozga, zapaljenske promene, spoljašnji ili unutrašnji izvori trovanja, poremećaji krvotoka u mozgu, epileptičke krize).

via GIPHY

Funkcionalne amnezije ili psihogene amnezije - nastaju kao posledica funkcionalnih promena svesti (suženja svesti). Nema znakova organskih oštećenja mozga.

Retrogradna amnezija - odnosi se na nemogućnost prisećanja događaja koji su se desili neposredno pre fizičke povrede glave i konsekutivnog prekida kontinuiteta svesti. Nemogućnost prisećanja može obuhvatati period različitog trajanja. Najduži perid je odmah nakom osvešćenja, a sa daljim oporavkom se skraćuje. Praksa pokazuje da se retrogradna amnezija majčešće "zadržava" nekoliko sekundi neposredno pre povređivanja. Retrogradna amnezija se može javiti usled fizičkih povreda glave - potresa ili nagnječenja glave, neuspelog vešanja, akutnog trovanja, aplikovanja elektrokonvulzivne terapije i slično.

Kongradna amnezija - podrazumeva period nesećanja zbivanja u periodu izmenjenog stanja svesti, odnosno, nema potpunog prekida u vreme povrede. Nesećanje postoji samo u periodu kontinuiteta svesti.

Pixabay

Anterogradna amnezija - označava nemogućnost prisećanja na zbivanja tokom perioda "normalizacije" stanja svesti neposredno posle potpunog prekida njenog kontinuiteta. Karakteristična je za senilnu i cerebralnu degeneraciju.

Lakunarna ili ograničena amnezija - obuhvata samo neki izolovani događaj, ili grupu događaja, koji su obično imali jako afektivno značenje. Može se javiti i kao posledica organskih oštećenja, arteriosklroze cerebralnih krvnih sudova, kao posledica delirantnih stanja i u periodima oscilacije nivoa svesti, budnosti pacijenata.

Hipermnezija - podrazumeva izuzetno pojačanu sposobnost reprodukcije događaja koji su se već dogodili i to do najsitnijih detalja. Normalno je da se čovek bolje priseća detalja koji su afektivno preživljeni, međutim, pored toga postoje i posebno obdareni ljudi (veštaci pamćenja), koji su u stanju da upamte neobično veliki broj detalja. Ova sposobnost međutim, ne mora da bude usko povezana s oštrom inteligencijom subjekta. Hipermneziju se u patološkim slučajevima sreće kodu toku epileptičnin napada i u izrazito stresnim situacijama, pogotovu ako je pritom i život ugrožen (davljenje na primer). Sreće se kod maničnih i hipomaničnih poremećaja. Zapaža se i kod febrilnih stanja, pod dejstvom amfetamina (psihoaktivna supstanca), i drugih halucinogenih droga. Prenaglašena sposobnost prisećanja detalja se sreće i kod paranoika, koji se priseća svakog detalja koji bi mogao imati izvesne mere sa njegovim sumanutim idejama.

Hipomnezija - predstavlja umanjenu sposobnost upamćivanja i reprodukcije.Može biti organska, koja se javlja u sklopu usporenog misaonog toka, kod hipovigilne pažnje, nesigurne orjentacije i smaljene kritičnosti. Funkcionalnu hipomaniju karakteriše selektivno oštećenje i odnosi se samo na izvesne sadržaje.

Pixabay

Alomneziaja ili retrospektivno falsifikovanje, paramnezija ili naknadno izvrtanje sećanja- fenomen je istorijski pogrešnog doživljavanja realnosti. Radi se o iluzijama sećanja, ili dodavanju pogrešnih pojedinosti ili pogrešnog smisla sećanju na stvarne događaje. Ona se može javiti usled umora, nepažnje, pri delovanju trenutnog patološkog afekta, sumanutih ideja. Sugestija, ili histerićni poremećaj ličnosti može biti osnova ove psihopatološke pojave. Osobe u tim slučajevima nesvesno prihvataju stavove, a pri reprodukciji ih doživljavaju kao svoje sopstveno iskustvo. Moguća je pojava i kod mentalno zdravih osoba, u vezi sa sugestijom i željom da svoji prošlost prikažu u drugačijem "svetlu".

Konfabulacija - odnosi se na događaje i doživljaje koji se nisu odigrali, nema pamćenja, već proizvoljne konstrukcije mašte, koji nastaje kako bi se prebrodio procep, praznina u sećanju. Bolesnik izmišlja sadržaje, kako bi njima popunio i premostio praznine u sećanju. Tipično se javljaju kod oboljenja u vezi sa prolongiranom upotrebom aklkohola, koja je poznata i kao Karsokoljeva psihiza. Pacijent iznoseći podatke o sebi, svom kretanju i aktivnostima u toku dana, nailazi na "rupe" u sećanju. Sopstvenom inicijativom popunjava te rupe, ili nekritički prihvata sugestije sagovornika (da, tada sam tamo sam bio...), ne želeći da njegov deficit pažnje bude verifikovan. Konfabulacije se mogu javiti i kod zdravih osoba.

Patološka lažljivost (pseudologija fantastika) - poremećaj je pamćenja udružen sa naglašenom potrebom pacijenta da obilno proizvodi neistinite podatke, da više ni on, a ni njegova okolina ne mogu da razluče šta je istina, a šta laž. Vremenom pacijent kreće nekritički da veruje u svoje tvorevine. Ovakva pojava se zapaža kod histerično struktuiranih ličnosti.

Pseudomnezija ili pseudoreminiscencija - predstavlja sećanje na nepostojeće događaje. Poremećaj se viđa kod bolesnika sa sumanutim idejama i takođe kod maničnih i depresivnih pacijenata.

Poremećaji vremenskog toka - istovremeno zahvataju i sveru percepcije i sveru pamćenja. Tu spadaju fenomeni kao što su: "deja vu" ili "već viđeno", "deja entendu" ili "već čuto", "deja eprouve" ili "već doživljeno"...

(Telegraf.rs)