KAD PROMAJA NAJVIŠE "UBIJA" PO SRBIJI: Evo u kom slučaju je najopasnija, podatak je alarmantan (FOTO)

Dok se čitav "vansrbijanski" svet uglavnom plaši teških bolesti, poplava, zemljotresa, vulkana i sličnih zala, Srbi svojim epskim neprijateljem smatraju - PROMAJU.  Ubeđeni smo da je promaja jako opasna po zdravlje, da dovodi do bola u vratu i leđima i da može da  nas ubije, iako ne postoji nijedno istraživanje koje se može uzeti kao orijentir, pa većina ljudi biva žrtva dezinformacija. Ipak, da ne kvarimo i ne prkosimo verovanjima, probali smo da saznamo koje je to doba dana, meseca, godine u kojem je taj strašni neprijatelj najopasniji po nas.

Sve vreme bacate proklijali krompir kao da nije dobar i tako pravite veliku grešku

Preporučujemo

Usled nedovoljno pravih informacija dolazi do pojave iracionalne panike, pa smo često prinuđeni da, hteli ne hteli, trpimo zbog promaje. To je pogotovo izraženo u letnjim mesecima kada neko otvori prozor u prevozu, a drugi zahtevaju da se zatvori jer će ih promaja razboleti.

Međutim, promaja može da bude opasna po zdravlje samo u jednoj specifičnoj situaciji.

Foto: Profimedia/Alamy

- Može da dođe do ozbiljnijih problema ako je telo vlažno i kao takvo izloženo strujanju brzog i hladnog vazduha koji rashlađuje. Ali to retko ljudi rade. Mi savetujemo da se dva puta dnevno napravi promaja u stanu kako bi se bakterije i virusi izbacili, savetuje doktor Petar Borović.

On dodaje da osobe koje borave u zatvorenim prostorijama u kojima se ne pravi promaja češće oboljevaju od respiratornih problema i da je to najizraženije u periodu kada su aktuelne prehlade i grip. Nije zabeležen nijedan smrtni slučaj od promaje, ali jeste od smrzavanja kada je telo izloženo niskoj temperaturi ukoliko je prozor dugo otvoren.

- Često smo napolju izloženi strujanju vazduha, odnosno vetru. Kod nas je jaka košava, a leti jedva čekamo da krene lahor da nas rashladi. Nema razlike izeđu promaje i vetra. Više je to fama i strah ljudi koji tvrde da su pri otvorenom prozoru ostali ukočeni. To dovodi do psihosomatskih simptoma, dodao je doktor Borović.

Foto-ilustracija: Profimedia

Uprkos uvreženom strahu, savetuje se provetravanje pogotovo bolničkih soba. Takođe, mesta koja su mračna i nisu izložena suncu i strujanju vazduha puna su klica koje mogu da oštete vaše zdravlje.

Promaja je prisutna u svesti Srba još od davnina. Strah od promaje prenosi se s kolena na koleno i ujedno smo jedni od retkih koji boluju od ove bolesti. Psihološki momenat ovde je jako izražen.

- Moć autosugestije sa jedne i potreba za pažnjom i predstavljanje sebe kao žrtve sa druge strane dovodi do toga da kažemo kako nas nešto boli ili ne i da za to nađemo neki razlog da sebe okarakterišemo kao bolesne. Ako čvrsto verujemo u nešto može da dođe do promena na nekom organu koji to samo potkrepljuje. To samo pokazuje koliko je neko nezrela ličnost i toliko želi da skrene pažnju na sebe, rekla je psiholog Radmila Grujičić.

Foto-ilustracija: Profimedia

Nažalost, strahovanje od nerealne opasnosti i nepostojeće bolesti odvlaži nam pažnju od jako smrtonosnih oboljenja o kojima izbegavamo da razmišljamo. Male boginje postale su jako velika opasnost po nas i našu decu, a čini se da nismo toga uopšte svesni i opasniji su čak i od promaje. Verovali ili ne. Male boginje mogu da dovedu do smrti zbog čega je obavezna vakcinacija dece kako bi im se obezbedio bezbrižan i zdrav život.

Male boginje se otele kontroli: Ministarstvo zdravlja najavilo vanrednu proveru sve dece u vrtićima

Zbog stigme koju vakcina protiv ove opasne bolesti nosi, veliki broj roditelja odlučuje se da ne vakciniše svoje dete i time ga izlaže smrtnoj opasnosti. Male boginje mogu da budu fatalne, za razliku od promaje, a opet ne izazivaju ni upola toliko straha kao obično strujanje vazduha.

Druga žrtva malih boginja u Srbiji

Promaja nije zarazna, nije opasna po život, zvanično ne postoji. Ona u nekim slučajevima može da vam spase život, dok male boginje mogu da vas ubiju. Preventiva je vakcinacija koja je obavezna i stalno vrhunski stručnjaci upućuju apel roditeljima da i pored nekih priča o rizicima i neželjenim dejstvima, vakcinacijom se ponašaju odgovorno i misle o dobrobiti svog deteta, ali i druge dece.

(Telegraf.rs)