Vlažan ili suv: Kašalj otkriva da li imate grip, upalu pluća ili nešto mnogo gore

Kašalj je iznenadni i ponavlajjući refleks koji pomaže u čišćenju disajnih puteva od tečnosti, usled iritiranosti, prisustva stranih tela i mikroba, a razlikujemo nekoliko vrsta kašlja kao i bolesti čiji je on simptom.

Evo zašto možete da dobijete grip - čak iako ste vakcinisani

Preporučujemo

Pogledajte šta se sve dešava telu iz dana u dan kada dobijemo grip

MED, LUK I LIMUN: Kombinacija koja će pobediti svaki kašalj, posebno kod dece (RECEPT)

Kašalj se sastoji od nekoliko faza: udah, izdisanje usled zatvorenog glotisa i nasilno izbacivanje vazduha usled otvaranja glotisa, koje prati različiti zvuk. Može da bude voljan i nevoljan, a mnoge bakterije i virusi koji izazivaju kašalj kako bi se što više proširili na nove domaćine. Može da bude uzrokovan nekom bolesti, gušenjem, pušenjem, zagađenjem, astmom, želudačnim refluksom, hroničnim bronhitisom, rakom pluća, otkazivanjem rada srca i nekim lekovima.

Može da se klasifikuje na osnovu dužine trajanja na akutni koji se javlja s vremena na vreme, subakotni koji traje tri do osam nedelja i hronični koji traje duže od osam nedelja. Kašalj može da bude produktivan ili suv, da se javlja samo noću, tokom celog dana ili samo u toku dana.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Hroničan kašalj ne stvara šlajm, ali stvara osećaj slivanja niz grlo. Naš organizam dnevno proizvodi dva litra čiste sluzi iz žlezda koje povezuju nosi i sinuse, a kada ona postane gusta ili se poveća zbog neke alergijske reakcije, prehlade ili gripa javlja se kašalj. Kod njega je najbolje koristiti fiziološki rastvor za čišćenje disajnih puteva.

Kašalj usled želudačnog refluksa stvara osećaj kao da nam u grlu gori vatra i ostavlja gorak ili kiseo ukus u ustima jer se želudačna kiselina vraća prema jednjaku i grlu. Ovakav kašalj muči četvrtinu ljudi, a neutrališu ga antacidi. Savetuje se smanjenje konzumiranja kafe, masne i začinjene hrane.

Produktivan kašalj je konstantan sa puno šlajma koji otežava disanje i izaziva šištanje prilikom disanja, stezanje u grudima i otežano disanje naročito u jutarnjim časovima. Najčešće je simptom bronhitisa i prati ga otežano disanje, škripanje u grudima i visoka temperatura, a najjači je noću.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy, Pixabay

Bolan i isprekidan kašalj je posebno snažan i praćen žuto-sivim ili zelenkastim šlajmom, a izaziva ga akutni bronhitis. Njegovo lečenje zahteva ležanje i dosta tečnosti da bi se sprečila dehidratacija i sluz sazrela. Ukoliko se javi krv, to može da bude znak raka pluća i zahteva hitnu reakciju.

Suv kašalj je najčešći simptom kod astme, ali može da bude podstaknut i prehladom, smehom ili naprezanjem, u kontaktu sa nekom hranom ili alergenima. Kada dođe do pojave laringitisa, upale grkljana, javlja se suv kašalj sličan lavežu pasa koji prati promuklost, bol i otežano disanje. Suv kašalj je i simptom gripa, a on kasnije prelazi u produktivan kašalj.

Foto-ilustracija: Profimedia/BSIP

Najteži odlik kašlja je onaj koji je simptom raka pluća. On je konstantan i bezrazložan, često praćen krvavim ispljuvkom, bolom u grudima i ramenima, gubitkom apetita i mršavljenjem. Sličan je simptomima plućne infekcije zbog čega ga je teško shvatiti kao simptom daleko ozbiljnije bolesti. Rak pluća je najsmrtonosnija vrsta bolesti i mnogi njegovi tipovi izazvani su pušenjem.

Kašalj je jako uporan i može da traje i mesec dana nakon preležane prehlade. Ukoliko potraje duže morate se javiti lekaru bilo da je kašalj suv ili produktivan. Kod pacijenata starijih od 65 godina svaka prehlada pa i kašalj mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija zbog čega im se savetuje veliki oprez.

(Telegraf.rs)