Evo zašto hladan tuš može da bude opasan ako pokušavate da se izborite sa vrućinom

Kada su tropske vrućine, postoje mehanizmi koje naš nervni sistem i mi sami radimo u pokušaju da se rashladimo i telesnu temperaturu održimo na prihvatljivom nivou.

Crveni meteoalarm proglašen u celoj Srbiji: Ovakvo leto se ne pamti! (FOTO)

Preporučujemo

OVO VAM METEOROLOZI NEĆE REĆI: Izmerili smo temperaturu crnog i belog automobila. Šokiraćete se kolika je razlika, dok je napolju 37 stepeni

Dobro ćete razmisliti pre nego što ponovo uđete u gradske bazene, kada vidite koliko u njima ZAISTA ima urina

Mnogi od nas u takvim situacijama žele samo da odu pod hladan tuš i na taj način snize temperaturu. Da li će ovo zaista pomoći? Imajte u vidu da male promene u temperaturi jezgra mogu brzo dovesti do bolesti kao što su iscrpljenost, groznica i toplotni udar.

Naša percepcija temperature dolazi isključivo od senzora na koži, koji se zovu i temperaturni receptori. Oni nam omogućavaju da osetimo hladnoću ili toplotu.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Ljudski organizam je čudesna stvar, koja omogućava da zadržimo relativno prihvatljivu telesnu temperaturu, iako napolju može da bude plus 40 stepeni, kao što je ovih dana slučaj.  Sposobnost tela da ograniči temperaturu jezgra povezana je sa kontrolom protoka krvi u koži. Sa smanjenim protokom krvi po koži, toplota se zadržava u telu, a sa povećanim protokom krvi, toplota se gubi.

Otuda u hladnom okruženju skoro da i nema strujanja krvi na koži kako bi zadržala svu toplotu. Zbog toga, kada smo veoma hladni, naša koža je bleda.

Na visokim spoljnim temperaturama, protok krvi može se povećati na čak sedam litara u minuti kako bi pokušao proterati svu toplotu kroz kožu. Ovo je povećanje od 23 puta u odnosu na normalu, a oko 35 procenata ukupnog volumena krvnog pritiska iz srca.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Kada je optimalna temperatura okoline, telo ne mora da obavlja nikakvu regulatornu aktivnost kako bi se održala temperatura jezgra. Ovo se dešava kada je protok krvi oko 300 ml u minuti.

Postoje i drugi mehanizmi za kontrolu temperature. U hladnom okruženju, telo povećava generisanje toplote kako bi održala temperaturu jezgra. Jedna od metoda je drhtanje i pomeranje mišića kako bi se zagrejali. Drugi je ubrzavanje metabolizam radi stvaranja više toplote.

U toplim okruženjima, kada je temperatura vazduha veća od temperature kože (iznad 33⁰C), toplota se smanjuje kroz znoj. Kada znoj ispari sa kože nastaje efekat hlađenja.

Ćovek se najbolje oseća na spoljašnoj temperaturi od oko 28⁰C. Što su odstupanja veća na gore ili dole, to utiče da se neprijatno osećamo.

(Telegraf.rs)