Evo zašto hladan tuš može da bude opasan ako pokušavate da se izborite sa vrućinom
Kada su tropske vrućine, postoje mehanizmi koje naš nervni sistem i mi sami radimo u pokušaju da se rashladimo i telesnu temperaturu održimo na prihvatljivom nivou.
Crveni meteoalarm proglašen u celoj Srbiji: Ovakvo leto se ne pamti! (FOTO)
Preporučujemo
Evo šta tačno smete da radite - a šta nikako na plaži u Grčkoj
Tvrde da leči rak, ali ovaj deo kajsije može da bude smrtonosan ako ga pojedete
Mnogi od nas u takvim situacijama žele samo da odu pod hladan tuš i na taj način snize temperaturu. Da li će ovo zaista pomoći? Imajte u vidu da male promene u temperaturi jezgra mogu brzo dovesti do bolesti kao što su iscrpljenost, groznica i toplotni udar.
Naša percepcija temperature dolazi isključivo od senzora na koži, koji se zovu i temperaturni receptori. Oni nam omogućavaju da osetimo hladnoću ili toplotu.
Ljudski organizam je čudesna stvar, koja omogućava da zadržimo relativno prihvatljivu telesnu temperaturu, iako napolju može da bude plus 40 stepeni, kao što je ovih dana slučaj. Sposobnost tela da ograniči temperaturu jezgra povezana je sa kontrolom protoka krvi u koži. Sa smanjenim protokom krvi po koži, toplota se zadržava u telu, a sa povećanim protokom krvi, toplota se gubi.
Otuda u hladnom okruženju skoro da i nema strujanja krvi na koži kako bi zadržala svu toplotu. Zbog toga, kada smo veoma hladni, naša koža je bleda.
Na visokim spoljnim temperaturama, protok krvi može se povećati na čak sedam litara u minuti kako bi pokušao proterati svu toplotu kroz kožu. Ovo je povećanje od 23 puta u odnosu na normalu, a oko 35 procenata ukupnog volumena krvnog pritiska iz srca.
Kada je optimalna temperatura okoline, telo ne mora da obavlja nikakvu regulatornu aktivnost kako bi se održala temperatura jezgra. Ovo se dešava kada je protok krvi oko 300 ml u minuti.
Postoje i drugi mehanizmi za kontrolu temperature. U hladnom okruženju, telo povećava generisanje toplote kako bi održala temperaturu jezgra. Jedna od metoda je drhtanje i pomeranje mišića kako bi se zagrejali. Drugi je ubrzavanje metabolizam radi stvaranja više toplote.
U toplim okruženjima, kada je temperatura vazduha veća od temperature kože (iznad 33⁰C), toplota se smanjuje kroz znoj. Kada znoj ispari sa kože nastaje efekat hlađenja.
Ćovek se najbolje oseća na spoljašnoj temperaturi od oko 28⁰C. Što su odstupanja veća na gore ili dole, to utiče da se neprijatno osećamo.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Jako zahlađenje širi se Srbijom, 4 okruga na udaru! Kiša uskoro prelazi u sneg: Uveče se očekuje vejavica
U Srbiji danas kiša i pljuskovi, u toku noći ponegde i olujni udari: Evo kada se očekuje prvi sneg u Beogradu
Mnogima se neće svideti prognoza vremena za nedelju: RHMZ je rekao svoje
<% post.title %>
Nedelja pred nama donosi vrtoglave promene temperature, a sredi će se mnogi radovati: Ovakvo vreme nas očekuje
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Bio je NAJTEŽI ČOVEK kog novija istorija pamti, pa doživeo NAJVEĆU TRANSFORMACIJU i postao FRAJER DA SE SMRZNEŠ: Imao je preko 400 kg, smršao 300 - bivša roni suze sad
Glumac optužio Paf Dedija za silovanje i do detalja opisao pakao kroz koji je prošao: "Slomio mi je kutnjak, a onda je njegov bodigard stavio kondom"
Danijela iz Pančeva ZAUZETOG KOŠARKAŠA odvela u krevet, istu noć ZATRUDNELA, on joj nudio milion dolara da abortira: Oprostila mu PONIŽENJE i posle svega se udala za njega
